19.10.2024.
Pitanja: Kolike su rezerve zlata Srbije u ovom trenutku? Gde se čuvaju rezerve zlata i u kom obliku? Gde država kupuje zlato? Koliko je zlata Srbija kupila od početka godine? Koliko je kupljeno zlata u poslednjih pet godina? Kako se donosi odluka o kupovini zlata? Kakve su rezerve zlata u Srbiji u odnosu na region?
Odgovor: Narodna banka Srbije poseduje rekordne 47,4 tone zlata, ukupne vrednosti oko 3,7 milijardi evra, što čini oko 12,9% ukupnih deviznih rezervi. To je u odnosu na kraj jula 2012. godine više nego trostruko količinsko povećanje zlata (sa ispod 15 tona zlata na 47,4 tone zlata), odnosno preko šest puta u vrednosti (sa 0,6 milijardi evra na 3,7 milijardi evra). Najveći deo rezervi zlata Narodne banke Srbije čuva se u njenim trezorima, dok je pet tona zlata iz ovogodišnje kupovine na međunarodnom tržištu još uvek u inostranstvu. Sredinom 2021. godine Narodna banka Srbije je zbog pojačane globalne neizvesnosti, a u skladu s praksom repatrijacije zlata drugih centralnih banaka – poput nemačke, holandske, austrijske, poljske, mađarske i rumunske centralne banke – vratila u svoje trezore svih 13 tona zlata koje su do tada držane u inostranstvu. Ovim je Narodna banka Srbije nastojala da poveća raspoloživost zlatnih rezervi u periodima krize i neizvesnosti, kao i da umanji troškove skladištenja zlata u fizičkom obliku. Narodna banka Srbije je od 2019. godine do danas kupila ukupno 26,8 tona zlata. Na međunarodnom tržištu, preko Banke za međunarodna poravnanja, Narodna banka Srbije ukupno je kupila 17 tona zlata (s međunarodnim standardom LGDS, najveće finoće/čistoće – od 99,5% do 99,99%). Godine 2019, što je bila prva kupovina zlata u inostranstvu, kupljeno je devet tona zlata, 2020. godine kupljene su tri tone zlata, a sredinom 2024. godine pet tona zlata. Pored toga, Narodna banka Srbije redovno kupuje zlatne poluge najvišeg kvaliteta i finoće na domaćem tržištu od kompanije Ziđin Srbija, od koje ima prioritetno pravo otkupa. Narodna banka Srbije je od 2019. godine od ove kompanije otkupila ukupno 9,8 tona zlata, od čega su 2,4 tone zlata kupljene od početka 2024. godine, što je najveća količina na nivou godine do sada. Zlato kao klasa aktive u deviznim rezervama istorijski ima ulogu sigurne aktive (safe haven), a ova njegova uloga naročito dolazi do izražaja u periodima krize. Iz ugla centralne banke, kao institucionalnog investitora, zlato je i garancija poverenja u centralnu banku, a uobičajeno služi i kao oblik zaštite od inflacije na duži rok. S obzirom na to da je na njega teže uticati politikom kamatnih stopa različitih monetarnih vlasti, kao klasa aktive u strukturi deviznih rezervi zlato smanjuje rizik kamatnih stopa i doprinosi očuvanju vrednosti investicija. Takođe, niska korelacija zlata s tradicionalnim oblicima aktive u kojima se drže devizne rezerve, a naročito s rezervnim valutama poput američkog dolara, čini ovaj plemeniti metal korisnom aktivom u svrhu dodatne diversifikacije i doprinosi otpornosti finansijskog sistema na šokove iz međunarodnog okruženja. S druge strane, zlato nije kamatonosni oblik aktive, odlikuje ga veća volatilnost cene i nešto niža likvidnost od nekih tradicionalnih klasa aktive, te se iz tih razloga u rezervama banaka nalazi kao jedna od mnogih klasa aktive u okviru procesa diversifikacije ulaganja. Narodna banka Srbije kontinuirano prati dešavanja na međunarodnom finansijskom tržištu, pa i na tržištu zlata, kao jedne od klasa aktive deviznih rezervi. Sve investicione odluke (i ona o investiranju u zlato) donose se uz detaljnu analizu tekućih i očekivanih kretanja na tržištu i iz ugla celokupnih deviznih rezervi, imajući u vidu njihovu ulogu i mandat Narodne banke Srbije utvrđen Zakonom o Narodnoj banci Srbije. Prema poslednjem izveštaju (oktobar 2024) Svetskog saveta za zlato (World Gold Council – WGC), Srbija se nalazi na 53. mestu u svetu po količini zlata u svojim deviznim rezervama. Na listi se od država iz bivše SFRJ nalaze: Severna Makedonija na 78. mestu (6,9 tona), Slovenija na 91. mestu (3,2 tone) i Bosna i Hercegovina na 100. mestu (1,5 tona) po količini zlata. Od ostalih zemalja iz regiona, Rumunija je raspolagala sa 103,6 tona zlata (10,7% rezervi), Mađarska sa 94,5 tona (14,7% rezervi) i Bugarska sa 40,9 tona (8,0% rezervi). Detaljnije informacije koje se redovno ažuriraju (uz prethodnu besplatnu registraciju) mogu se naći na zvaničnoj internet prezentaciji Svetskog saveta za zlato (WGC).
Kabinet guvernera
