19.10.2024.
Питања: Колике су резерве злата Србије у овом тренутку? Где се чувају резерве злата и у ком облику? Где држава купује злато? Колико је злата Србија купила од почетка године? Колико је купљено злата у последњих пет година? Како се доноси одлука о куповини злата? Какве су резерве злата у Србији у односу на регион?
Одговор: Народна банка Србије поседује рекордне 47,4 тоне злата, укупне вредности око 3,7 милијарди евра, што чини око 12,9% укупних девизних резерви. То је у односу на крај јула 2012. године више него троструко количинско повећање злата (са испод 15 тона злата на 47,4 тоне злата), односно преко шест пута у вредности (са 0,6 милијарди евра на 3,7 милијарди евра). Највећи део резерви злата Народне банке Србије чува се у њеним трезорима, док је пет тона злата из овогодишње куповине на међународном тржишту још увек у иностранству. Средином 2021. године Народна банка Србије је због појачане глобалне неизвесности, а у складу с праксом репатријације злата других централних банака – попут немачке, холандске, аустријске, пољске, мађарске и румунске централне банке – вратила у своје трезоре свих 13 тона злата које су до тада држане у иностранству. Овим је Народна банка Србије настојала да повећа расположивост златних резерви у периодима кризе и неизвесности, као и да умањи трошкове складиштења злата у физичком облику. Народна банка Србије је од 2019. године до данас купила укупно 26,8 тона злата. На међународном тржишту, преко Банке за међународна поравнања, Народна банка Србије укупно је купила 17 тона злата (с међународним стандардом LGDS, највеће финоће/чистоће – од 99,5% до 99,99%). Године 2019, што је била прва куповина злата у иностранству, купљено је девет тона злата, 2020. године купљене су три тоне злата, а средином 2024. године пет тона злата. Поред тога, Народна банка Србије редовно купује златне полуге највишег квалитета и финоће на домаћем тржишту од компаније Зиђин Србија, од које има приоритетно право откупа. Народна банка Србије је од 2019. године од ове компаније откупила укупно 9,8 тона злата, од чега су 2,4 тоне злата купљене од почетка 2024. године, што је највећа количина на нивоу године до сада. Злато као класа активе у девизним резервама историјски има улогу сигурне активе (safe haven), а ова његова улога нарочито долази до изражаја у периодима кризе. Из угла централне банке, као институционалног инвеститора, злато је и гаранција поверења у централну банку, а уобичајено служи и као облик заштите од инфлације на дужи рок. С обзиром на то да је на њега теже утицати политиком каматних стопа различитих монетарних власти, као класа активе у структури девизних резерви злато смањује ризик каматних стопа и доприноси очувању вредности инвестиција. Такође, ниска корелација злата с традиционалним облицима активе у којима се држе девизне резерве, а нарочито с резервним валутама попут америчког долара, чини овај племенити метал корисном активом у сврху додатне диверсификације и доприноси отпорности финансијског система на шокове из међународног окружења. С друге стране, злато није каматоносни облик активе, одликује га већа волатилност цене и нешто нижа ликвидност од неких традиционалних класа активе, те се из тих разлога у резервама банака налази као једна од многих класа активе у оквиру процеса диверсификације улагања. Народна банка Србије континуирано прати дешавања на међународном финансијском тржишту, па и на тржишту злата, као једне од класа активе девизних резерви. Све инвестиционе одлуке (и она о инвестирању у злато) доносе се уз детаљну анализу текућих и очекиваних кретања на тржишту и из угла целокупних девизних резерви, имајући у виду њихову улогу и мандат Народне банке Србије утврђен Законом о Народној банци Србије. Према последњем извештају (октобар 2024) Светског савета за злато (World Gold Council – WGC), Србија се налази на 53. месту у свету по количини злата у својим девизним резервама. На листи се од држава из бивше СФРЈ налазе: Северна Македонија на 78. месту (6,9 тона), Словенија на 91. месту (3,2 тоне) и Босна и Херцеговина на 100. месту (1,5 тона) по количини злата. Од осталих земаља из региона, Румунија је располагала са 103,6 тона злата (10,7% резерви), Мађарска са 94,5 тона (14,7% резерви) и Бугарска са 40,9 тона (8,0% резерви). Детаљније информације које се редовно ажурирају (уз претходну бесплатну регистрацију) могу се наћи на званичној интернет презентацији Светског савета за злато (WGC).
Кабинет гувернера
