31.10.2024.
Pitanja: Koliko iznosi ukupna štednja građana u bankama? Koliko je devizna a koliko dinarska? Da li se povećava i broj štediša ili raste visina pojedinačnih štednih uloga i koji je prosek štednog uloga? Kako se kreću bankarske kamate na štedne uloge? S padom i smirivanjem inflacije banke blago povećavaju kamate na štednju. Kakva su predviđanja Narodne banke Srbije o kretanju kamata u narednom periodu i njihovom uticaju na štednju u bankama? Interesantno je da bankarska štednja raste, iako su kamate poslednjih godina baš drastično spuštene, pri čemu postoje stimulativniji, ali i rizičniji oblici štednje. Kako to objašnjavate? U čemu je ključ značajnog porasta dinarske štednje? Nude li banke neke pogodnosti svojim štedišama i da li Narodna banka Srbije smatra da bi takvi stimulansi bili poželjni i pozitivni i za građane štediše, i za bankarski sektor.
Odgovor: Pozitivan trend rasta štednje postoji u Srbiji sada već duži niz godina, pošto i dinarska i devizna štednja iz godine u godinu rastu. Prema poslednjim raspoloživim operativnim podacima, zaključno sa 25. oktobrom, dinarska štednja iznosi 175,5 milijardi dinara, što je njen najviši iznos, i od početka 2024. godine povećana je za 37,6 milijardi dinara, tj. za 27,3%, dok je u odnosu na isti period prošle godine veća za gotovo 50%. Devizna štednja na dan 25. oktobra 2024. godine iznosi 15,1 milijardu evra i od početka 2024. godine povećana je za 712,5 miliona evra (4,9%). Prema poslednjim raspoloživim podacima za 30. septembar, broj dinarskih štednih partija iznosi 996.662, dok je krajem prošle godine iznosio 954.684. Najveći broj štednih partija (oko 85%) odnosi se na štedne uloge malih vrednosti (do 10.000 dinara) – 846 hiljada partija na dan 30. septembra 2024. godine. Prosečan iznos dinarske štednje po partiji kontinuirano raste i od početka tekuće godine povećan je za 31 hiljadu dinara, tako da je 30. septembra 2024. godine iznosio 175 hiljada dinara. Kada je reč o deviznoj štednji, broj partija na dan 30. septembra 2024. godine iznosi 4.773.650, dok je krajem prošle godine iznosio 4.476.916. Pri tome, najveći broj štednih partija odnosi se na štedne uloge do 500 evra – 3.743.453 partija dan 30. septembra 2024. godine (78,4% ukupnog broja uloga). Prosečan iznos devizne štednje po partiji 30. septembra 2024. godine nalazio se na nivou od 3.167 evra, dok je krajem prošle godine iznosio 3.220,1 evro. Kada je reč o konkretnim podacima o kamatnim stopama na štednju, poslednji podaci dostupni u Statističkom biltenu Narodne banke Srbije za septembar 2024. godine svedoče o tome da su kamatne stope na dinarsku, kao i na štednju u evrima, na višem nivou u poređenju s prethodnim periodom, ali od početka godine beleže blagi pad, na šta je uticalo i ublažavanja monetarnih politika i Narodne banke Srbije i Evropske centralne banka. Tako su, u skladu s pooštravanjem monetarne politike koju je Narodna banka Srbije sprovodila od oktobra 2021. godine u uslovima visokih inflatornih pritisaka, kamatne stope na dinarske depozite beležile trend rasta. S povratkom inflacije u okvire definisanog cilja, Narodna banka Srbije je u junu ove godine započela ciklus smanjenja referentne kamatne stope, što se odrazilo i na smanjenje kamatnih stopa na dinarsku štednju. Kamatne stope na novopoloženu štednju u dinarima tokom devet meseci 2024. godine u proseku su smanjene za 0,82 procentna poena i u septembru su iznosile 4,43%, i to na oročenu štednju do 1 godine 4,41%, od 1 do 2 godine – 4,73% i preko 2 godine – 4,75%. Na štednju u evrima smanjenje je izraženije – u proseku za 0,89 procentnih poena, na 2,86%, pri čemu su kamatne stope najviše na štednju ročnosti do godinu dana (2,90%), zatim za ročnosti od 1 do 2 godine (2,60%), a najniže za ročnosti duže od 2 godine (1,66%). Kada je reč o kretanju kamatnih stopa u narednom periodu, ako se nastavi ublažavanje monetarnih uslova Narodne banke Srbije i Evropske centralne banke, moglo bi se očekivati da kamatne stope na dinarsku i štednju u evrima nastave da se smanjuju. Međutim, treba imati u vidu da, pored mera monetarne politike centralnih banaka, na kretanje kamatnih stopa na štednju utiče i veći broj drugih faktora, koji, pored kretanja opšteg nivoa kamatnih stopa, uključuju i trenutne uslove likvidnosti na tržištu, odnosno potrebu banaka za privlačenjem depozita u određenoj valuti, stepen finansijske inkluzije, poslovne modele banaka i slično. Pre svega, kamatne stope poslednjih godina nisu drastično spuštene. Naprotiv, kao što smo već naveli, u skladu s rastom globalnih inflatornih pritisaka od sredine 2021. godine, centralne banke širom sveta, uključujući Narodnu banku Srbije i Evropsku centralnu banku, povećavale su svoje referentne kamatne stope, što se odrazilo na rast kamatnih stopa na finansijskim tržištima, uključujući kamatne stope na štednju u valutama tih zemalja. Popuštanjem inflatornih pritisaka stvaraju se uslovi za ublažavanje monetarnih politika centralnih banaka, čime dolazi i do opšteg smanjenja kamatnih stopa. Generalno posmatrano, štednja kao koncept postoji odavno i njen rast je odraz i ekonomskog i društvenog razvoja. Rast štednje treba posmatrati kao pozitivnu društveno-ekonomsku pojavu, koja pre svega pokazuje da građani imaju slobodna sredstva i da razmišljaju o svojoj budućnosti, jer na taj način obezbeđuju sebi određenu sigurnost za neka možda teža i neizvesna vremena ili jednostavno omogućavaju sebi sredstva za neku buduću potrošnju. Zbog toga je važno štedeti, bez obzira koji iznos je u pitanju. Upravo takav pozitivan trend postoji u Srbiji sada već duži niz godina, pošto i dinarska i devizna štednja iz godine u godinu rastu. O poverenju građana u banke svedoči i činjenica da, uprkos epizodama globalnih nestabilnosti, kroz koje je čitav svet prolazio proteklih godina, štednja nastavlja svoj dugoročni rastući trend. Izuzetno je važno istaći da uloga i značaj štednje u bankama, kao dominantan način očuvanja realne vrednosti i fizičke sigurnosti finansijske imovine u Republici Srbiji, posebno dolazi do izražaja u turbulentnim periodima. Što se tiče vidova štednje, u Republici Srbiji dominantna je štednja u bankama kao najjednostavniji vid ulaganja novca građana. Pored toga, postoje i druge investicione mogućnosti, kao što je ulaganje u državne hartije od vrednosti, investicione fondove ili različite oblike osiguranja. Odluka o tome gde će neko plasirati višak svojih novčanih sredstava, u kojoj valuti će štedeti i na koji rok je pre svega individualna odluka i zavisi od svakog pojedinca i njegovih ličnih preferencija, kao i sklonosti ka riziku. Poslednjih godina dinarska štednja je atraktivnija od devizne štednje. Većoj profitabilnosti štednje u domaćoj valuti doprinosi makroekonomska i finansijska stabilnost (relativno stabilan kurs dinara prema evru, devizne rezerve na rekordnom nivou), više kamatne stope na dinarsku štednju nego na štednju u evrima, kao i neoporezivanje kamate na dinarsku štednju (dok se kamata na štednju u evrima oporezuje po stopi od 15%), zatim svakako i mere monetarne i fiskalne politike, koje su pomogle da se sačuva makroekonomska stabilnost čak i u uslovima različitih kriza na svetskom nivou. Banke, u zavisnosti od svoje poslovne politike, u ponudi imaju različite štedne proizvode i mogu ponuditi različite dodatne pogodnosti i za dinarsku i za deviznu štednju. Povodom Svetskog dana štednje, dodatne pogodnosti uglavnom podrazumevaju više kamatne stope u okviru postojećih proizvoda, a zatim i nove proizvode koje banke promovišu uvođenjem dodatnih ročnosti i drugih pogodnosti. Imajući u vidu značaj štednje i sa aspekta pojedinca, i sa aspekta ekonomskog sistema u celini, Narodna banka Srbije veoma pozitivno ocenjuje višegodišnji trend rasta štednje u našoj zemlji. Posebnu pažnju posvećujemo promociji dinarske štednje, a jedan od načina su i redovne analize isplativosti štednje. Poslednja objavljena redovna polugodišnja analiza Narodne banke Srbije o isplativosti dinarske i štednje u evrima za period od juna 2012. do juna 2024. godine, koja je objavljena u avgustu 2024. godine, potvrdila je da je, kao i do sada, isplativije štedeti u domaćoj valuti, bez obzira na vremenski okvir štednje, odnosno i u dugom, i u kratkom roku. Najnovija analiza isplativosti štednje biće objavljena 31. oktobra 2024. godine na Svetski dan štednje.
Kabinet guvernera
