31.10.2024.
Питања: Колико износи укупна штедња грађана у банкама? Колико је девизна а колико динарска? Да ли се повећава и број штедиша или расте висина појединачних штедних улога и који је просек штедног улога? Како се крећу банкарске камате на штедне улоге? С падом и смиривањем инфлације банке благо повећавају камате на штедњу. Каква су предвиђања Народне банке Србије о кретању камата у наредном периоду и њиховом утицају на штедњу у банкама? Интересантно је да банкарска штедња расте, иако су камате последњих година баш драстично спуштене, при чему постоје стимулативнији, али и ризичнији облици штедње. Како то објашњавате? У чему је кључ значајног пораста динарске штедње? Нуде ли банке неке погодности својим штедишама и да ли Народна банка Србије сматра да би такви стимуланси били пожељни и позитивни и за грађане штедише, и за банкарски сектор.
Одговор: Позитиван тренд раста штедње постоји у Србији сада већ дужи низ година, пошто и динарска и девизна штедња из године у годину расту. Према последњим расположивим оперативним подацима, закључно са 25. октобром, динарска штедња износи 175,5 милијарди динара, што је њен највиши износ, и од почетка 2024. године повећана је за 37,6 милијарди динара, тј. за 27,3%, док је у односу на исти период прошле године већа за готово 50%. Девизна штедња на дан 25. октобра 2024. године износи 15,1 милијарду евра и од почетка 2024. године повећана је за 712,5 милиона евра (4,9%). Према последњим расположивим подацима за 30. септембар, број динарских штедних партија износи 996.662, док је крајем прошле године износио 954.684. Највећи број штедних партија (око 85%) односи се на штедне улоге малих вредности (до 10.000 динара) – 846 хиљада партија на дан 30. септембра 2024. године. Просечан износ динарске штедње по партији континуирано расте и од почетка текуће године повећан је за 31 хиљаду динара, тако да је 30. септембра 2024. године износио 175 хиљада динара. Када је реч о девизној штедњи, број партија на дан 30. септембра 2024. године износи 4.773.650, док је крајем прошле године износио 4.476.916. При томе, највећи број штедних партија односи се на штедне улоге до 500 евра – 3.743.453 партија дан 30. септембра 2024. године (78,4% укупног броја улога). Просечан износ девизне штедње по партији 30. септембра 2024. године налазио се на нивоу од 3.167 евра, док је крајем прошле године износио 3.220,1 евро. Када је реч о конкретним подацима о каматним стопама на штедњу, последњи подаци доступни у Статистичком билтену Народне банке Србије за септембар 2024. године сведоче о томе да су каматне стопе на динарску, као и на штедњу у еврима, на вишем нивоу у поређењу с претходним периодом, али од почетка године бележе благи пад, на шта је утицало и ублажавања монетарних политика и Народне банке Србије и Европске централне банка. Тако су, у складу с пооштравањем монетарне политике коју је Народна банка Србије спроводила од октобра 2021. године у условима високих инфлаторних притисака, каматне стопе на динарске депозите бележиле тренд раста. С повратком инфлације у оквире дефинисаног циља, Народна банка Србије је у јуну ове године започела циклус смањења референтне каматне стопе, што се одразило и на смањење каматних стопа на динарску штедњу. Каматне стопе на новоположену штедњу у динарима током девет месеци 2024. године у просеку су смањене за 0,82 процентна поена и у септембру су износиле 4,43%, и то на орочену штедњу до 1 године 4,41%, од 1 до 2 године – 4,73% и преко 2 године – 4,75%. На штедњу у еврима смањење је израженије – у просеку за 0,89 процентних поена, на 2,86%, при чему су каматне стопе највише на штедњу рочности до годину дана (2,90%), затим за рочности од 1 до 2 године (2,60%), а најниже за рочности дуже од 2 године (1,66%). Када је реч о кретању каматних стопа у наредном периоду, ако се настави ублажавање монетарних услова Народне банке Србије и Европске централне банке, могло би се очекивати да каматне стопе на динарску и штедњу у еврима наставе да се смањују. Међутим, треба имати у виду да, поред мера монетарне политике централних банака, на кретање каматних стопа на штедњу утиче и већи број других фактора, који, поред кретања општег нивоа каматних стопа, укључују и тренутне услове ликвидности на тржишту, односно потребу банака за привлачењем депозита у одређеној валути, степен финансијске инклузије, пословне моделе банака и слично. Пре свега, каматне стопе последњих година нису драстично спуштене. Напротив, као што смо већ навели, у складу с растом глобалних инфлаторних притисака од средине 2021. године, централне банке широм света, укључујући Народну банку Србије и Европску централну банку, повећавале су своје референтне каматне стопе, што се одразило на раст каматних стопа на финансијским тржиштима, укључујући каматне стопе на штедњу у валутама тих земаља. Попуштањем инфлаторних притисака стварају се услови за ублажавање монетарних политика централних банака, чиме долази и до општег смањења каматних стопа. Генерално посматрано, штедња као концепт постоји одавно и њен раст је одраз и економског и друштвеног развоја. Раст штедње треба посматрати као позитивну друштвено-економску појаву, која пре свега показује да грађани имају слободна средства и да размишљају о својој будућности, јер на тај начин обезбеђују себи одређену сигурност за нека можда тежа и неизвесна времена или једноставно омогућавају себи средства за неку будућу потрошњу. Због тога је важно штедети, без обзира који износ је у питању. Управо такав позитиван тренд постоји у Србији сада већ дужи низ година, пошто и динарска и девизна штедња из године у годину расту. О поверењу грађана у банке сведочи и чињеница да, упркос епизодама глобалних нестабилности, кроз које је читав свет пролазио протеклих година, штедња наставља свој дугорочни растући тренд. Изузетно је важно истаћи да улога и значај штедње у банкама, као доминантан начин очувања реалне вредности и физичке сигурности финансијске имовине у Републици Србији, посебно долази до изражаја у турбулентним периодима. Што се тиче видова штедње, у Републици Србији доминантна је штедња у банкама као најједноставнији вид улагања новца грађана. Поред тога, постоје и друге инвестиционе могућности, као што је улагање у државне хартије од вредности, инвестиционе фондове или различите облике осигурања. Одлука о томе где ће неко пласирати вишак својих новчаних средстава, у којој валути ће штедети и на који рок је пре свега индивидуална одлука и зависи од сваког појединца и његових личних преференција, као и склоности ка ризику. Последњих година динарска штедња је атрактивнија од девизне штедње. Већој профитабилности штедње у домаћој валути доприноси макроекономска и финансијска стабилност (релативно стабилан курс динара према евру, девизне резерве на рекордном нивоу), више каматне стопе на динарску штедњу него на штедњу у еврима, као и неопорезивање камате на динарску штедњу (док се камата на штедњу у еврима опорезује по стопи од 15%), затим свакако и мере монетарне и фискалне политике, које су помогле да се сачува макроекономска стабилност чак и у условима различитих криза на светском нивоу. Банке, у зависности од своје пословне политике, у понуди имају различите штедне производе и могу понудити различите додатне погодности и за динарску и за девизну штедњу. Поводом Светског дана штедње, додатне погодности углавном подразумевају више каматне стопе у оквиру постојећих производа, а затим и нове производе које банке промовишу увођењем додатних рочности и других погодности. Имајући у виду значај штедње и са аспекта појединца, и са аспекта економског система у целини, Народна банка Србије веома позитивно оцењује вишегодишњи тренд раста штедње у нашој земљи. Посебну пажњу посвећујемо промоцији динарске штедње, а један од начина су и редовне анализе исплативости штедње. Последња објављена редовна полугодишња анализа Народне банке Србије о исплативости динарске и штедње у еврима за период од јуна 2012. до јуна 2024. године, која је објављена у августу 2024. године, потврдила је да је, као и до сада, исплативије штедети у домаћој валути, без обзира на временски оквир штедње, односно и у дугом, и у кратком року. Најновија анализа исплативости штедње биће објављена 31. октобра 2024. године на Светски дан штедње.
Кабинет гувернера
