27.11.2024.
Poštovani prijatelji,
Pre nego što pređemo na zvanični deo, odlučila sam da današnje obraćanje započnem na svoj specifičan način, jednom pesmom „Prošlost i danas”, koja se, sigurna sam, kao i sve u životu, nimalo slučajno, fantastično uklopila u vaš ovogodišnji slogan „Pustite juče“ i da vam na taj način kažem da imamo privilegiju što smo danas zajedno… To je pesma posvećena svima nama i okolnostima u kojima živimo.
Kažu ne okreći se.
Kažu ne traži ništa iza sebe jer tamo nema ničeg vrednog.
Govore oni koji veruju da je prošlost samo teret i bol, da je isti lek za čoveka svakog.
Govore ljudi verujući da znaju, da su pozvani da savete daju. A samo mi sami znamo, u onom što je ostalo iza nas, vredno, pogrešno ili pravo da prepoznamo. I niko drugi ne ume naše razloge i rukopis da čita kao mi sami. Ali za to je potrebna snaga, iskrenost prema sebi, da se sačuva uspomena vredna, prepozna svaki znamen, želja da se u daljinu gleda, da se ne spotiče o isti kamen. Niko bolje od tebe ne zna zašto, ni kako, kuda dalje.
Po našim prošlim danima, mi ćemo tražiti ponos, drugi će tražiti stid. Istina koju znamo samo mi, il' ona istina koju znaju svi – uvek će biti naš kineski zid. Tuđa će mržnja i strah od nas praviti ratnike koji su otimali. Bez straha od greha, širiće o nama loš glas. Laž će im oružje biti, otetim novcem i tuđim rukama, po našim će ognjištima i zgarištima kopati.
Kažu ne slušaj šta govore. Kažu vetar će razneti reči prazne. Ali kako će ljudi znati da je to zavist i mržnja, i da su to reči lažne? U tim lažima i praznim rečima drugi će nalaziti izgovore, određivati naše puteve i sudbine. Zato, ne daj da ti drugi sudbinu kroje, ni oni koji ti laskaju, ni oni koji te se boje. Svako je kovač svoje sreće. Kormilom tvoje sudbine da upravlja, niko bolje od tebe umeti neće.
To je poruka svima nama.
Ovo je bilo nešto lično, između vas i nas, a sada ćemo preći na zvaničan deo, u kome je sabrano ono što smo uradili između dve konferencije i ono što nameravamo da uradimo.
Poštovane dame i gospodo, drage kolege, poštovani domaćini,
Zaista mi je zadovoljstvo da vas i ove godine pozdravim u svoje ime i u ime Narodne banke Srbije!
Slogan ove godine kaže – „Pustite juče“. I da – treba se držati današnjice i raditi za budućnost, ali ne zaboraviti prethodno, ono što smo realizovali – i dobro i loše. A radeći u interesu naših građana i naše privrede, Narodna banka Srbije je, u sadejstvu s drugim bitnim činiocima u našoj zemlji, omogućila da naša Srbija uđe u red zemalja koje imaju posebno mesto na svetskoj investicionoj mapi. I ako bismo tražili kako da u jednoj rečenici obuhvatimo sve preduzete napore usmerene ka daljem ekonomskom razvoju i prosperitetu Republike Srbije i sinergijsko dejstvo tih napora – ne bismo pogrešili ako bismo rekli – „Srbija sada ima investicioni rejting”. Zato svima želim da čestitam dobijanje investicionog rejtinga, koji nam zasluženo i odavno pripada!
Mi smo, dakle, savesno i posvećeno, radeći juče, kreirali okruženje u kome društva za osiguranje mogu predvidivo da posluju, da šire lepezu svojih usluga i, što je najvažnije, da ispunjavanjem svojih obaveza mogu da povećaju bazu svojih klijenata, omogućujući im da bezbrižnije gledaju na budućnost. Podsetiću vas da smo inflaciju vratili u ciljane okvire, uz očuvanje finansijske stabilnosti zemlje. Privredni rast se vraća na visoke stope iz perioda pre pandemije.
Sledeći podaci ilustruju da je naša privreda pokazala otpornost na negativne efekte krize, koja se na svetskom nivou ispoljavala u različitim aspektima:
Ali mi nećemo dopustiti da nas jučerašnji uspeh uljuljka – to bi bio put ka potiranju svega što smo postigli.
Mi smo svesni da je naš zadatak da najteže i najkompleksnije odluke koje se odnose na našu ekonomsku politiku moramo donositi u okolnostima koje su neizvesne na svetskom nivou, često presedanskog karaktera. Mi smo dokazali da smo na vreme prepoznali da je ključno da delujemo proaktivno i da kreiramo zaštitne mehanizme, koji će nam omogućiti da brzo reagujemo na eksterne šokove. Ekonomsku politiku smo vodili odgovorno, sproveli smo strukturne reforme i povećali diversifikaciju naše privrede u svakom smislu. Podsetiću vas da su visoki zvaničnici Međunarodnog monetarnog fonda na ovogodišnjem Jesenjem zasedanju ocenili da je Srbija jedan od najuspešnijih primera rasta i napretka. I zato ponovo zaključujem da postoje svi razlozi za realni optimizam. Mi ćemo pustiti juče, ali danas, kao i juče, radimo na boljem sutra.
Naše strateško opredeljenje jeste da i dalje nastavimo da podstičemo domaće faktore rasta i rezistentnosti naše ekonomije, što su preduslovi za dalji napredak i rast kreditnog rejtinga Srbije. Mi ćemo iskoristiti naše potencijale, kako smo ih koristili i do sada, i vredno ćemo raditi na daljem rastu i razvoju našeg društva u svim oblastima.
Pustite juče…
U susret boljem sutra, treba nam i vaša saradnja.
Kada govorimo o osiguranju, često nas obuzimaju brige o prošlim događajima, nemilim stvarima koje su se dogodile, greškama koje su možda već učinjene ili drugim propustima. Osiguranje, pre svega, ima ulogu da zaštiti našu budućnost, a ne da nas opterećuje prošlošću. „Pustite juče” znači da se okrenemo onome što možemo da unapredimo i da pružimo sigurnost korisnicima usluge osiguranja u budućnosti.
Zajedničkim delovanjem Narodne banke Srbije i društava za osiguranje, društava za reosiguranje, i svih distributera osiguranja, treba raditi još više s ciljem stvaranja stabilnog i efikasnog sektora, sa solventnim društvima, sa odgovornim upravljanjem u svrhu zaštite korisnika usluge osiguranja.
Osvrnuću se najpre na podatke o poslovima osiguranja jer brojke dosta toga govore i upućuju na to da je sektor osiguranja u Srbiji u ovoj godini nastavio trend sigurnog rasta.
Podaci koji se ovde navode odnose se na proteklih deset godina. Oni ukazuju na to da su svi ključni pokazatelji poslovanja sektora osiguranja, čak i u uslovima prisustva brojnih izazova, beležili pozitivan trend.
Ukupna imovina, tehničke rezerve, kapital i premija, i neživotnih i životnih osiguranja, više su nego udvostručeni, što je uticalo i na generalno pozitivan trend premije osiguranja po stanovniku (sa 83 evra na 200 evra) i učešća premije osiguranja u bruto domaćem proizvodu (sa 1,6% na 1,8%)[1].
Ukupna premija osiguranja povećana je sa 69,4 milijarde dinara u 2014. godini na 155,3 milijarde dinara u 2023. godini, a premija životnih osiguranja sa 16,0 milijardi dinara na 30,5 milijardi dinara. Od posmatranih veličina, najveći rast beleži iznos rešenih šteta, koji je u posmatranom periodu znatno više nego udvostručen – sa 29,8 milijardi dinara na 82,1 milijardu dinara.
Tehničke rezerve, koje obezbeđuju zaštitu interesa osiguranika i trećih oštećenih lica, odnosno isplatu šteta, u 2023. godini ponovo beleže dvocifreni procentualni međugodišnji rast (11,4%), pri čemu se njihov veći deo (50,1%) formira po osnovu ugovora o životnim osiguranjima.
Stabilnost tržišta osiguranja je održana u poslednje četiri godine, u uslovima višestrukih, povećanih rizika (1/2)
Tokom protekle četiri godine, u uslovima višestrukih povećanih rizika, sektor osiguranja je očuvao svoju solventnost i profitabilnost, kontinuirano pružajući širok spektar i visok kvalitet usluge svojim korisnicima. Tome su svakako doprinele i mnogobrojne mere Narodne banke Srbije iz domena mikro i makro prudencijalne politike, kojima su ublažene negativne posledice višedimenzionalne krize s kojom se suočavamo u poslednjih pet godina.
U prva tri tromesečja ove godine pokazatelj adekvatnosti kapitala (223,0%), osim toga što je znatno viši od zakonom propisane obaveze, viši je i u odnosu na kraj prethodne godine (204,8%), kao i u odnosu na kraj istog perioda prethodne godine (211,4%).
Sa stabilizacijom tržišnih uslova, uravnoteženjem kamatnih stopa i padom inflacije, ostvaren je rast pozitivnog privremenog rezultata od čak 70,6% (više za 4,6 milijardi dinara), posmatrano u odnosu na isti period prethodne godine, i iznosi 11,2 milijarde dinara. Na taj način se približava nivou rezultata ostvarenog u 2021. pa i u 2020. godini, kao godini sa do sada najboljim neto rezultatom, što se može videti u narednom grafikonu:
Kombinovani racio u samopridržaju neživotnih osiguranja beleži, počev od prvog tromesečja 2024. godine, povoljno kretanje, odnosno pad, da bi na kraju trećeg tromesečja iznosio 90,5%.
Stabilnost tržišta osiguranja je održana u poslednje četiri godine, u uslovima višestrukih, povećanih rizika (2/2)
Ukupna premija osiguranja tokom prva tri tromesečja ove godine iznosi 132,6 milijardi dinara, što je povećanje od 14,7% međugodišnje. Navedena stopa rasta je viša od prosečne stope koja je ostvarena tokom istog perioda u prethodnih deset godina (9,0%)[2],
pri čemu je premija neživotnih osiguranja rasla brže od životnih, što je posledica i kriza nastalih u periodu od 2020. do 2023. godine izazvanih pandemijom i geopolitičkim tenzijama. Takođe, treba naglasiti da su društva investirala pun iznos sredstava tehničkih rezervi u propisane oblike imovine, i u životnim i u neživotnim osiguranjima, čime su, između ostalog, obezbeđeni adekvatni oblici imovine za redovno izmirivanje obaveza društava iz ugovora o osiguranju.
Kategorije kao što su bilansna suma, kapital i tehničke rezerve sektora osiguranja na kraju prva tri tromesečja ove godine beleže rast u odnosu na kraj istog perioda prethodne godine:
Svedoci smo već duže vreme na globalnom nivou prisutnih izazova kao što su geopolitičke tenzije, uključujući sukob u Ukrajini, konflikt na Bliskom istoku, klimatske promene i prirodne katastrofe, kretanje inflacije i kamatnih stopa.
Pretnje: Kod životnih osiguranja, uvećane kamatne stope, inflacija i pandemijski rizici mogu izložiti osiguravače rizicima likvidnosti usled prestanka plaćanja premije [3] ili uvećanih obaveza po ugovorima o osiguranju [4].
Ono što sve nas treba da raduje jeste postepeni pad kamatnih stopa i vraćanje inflacije u granice cilja, zbog čega je realno očekivati smanjenje uticaja ovih faktora u budućnosti.
Za neživotna osiguranja inflacija i katastrofalne štete povećavaju iznose troškova i šteta (potrebu za jačanjem rezervi za štete), utičući na profitabilnost. Poslednji primer su tragične poplave u Valensiji, koje su već odnele stotine života i prouzrokovale ogromne materijalne štete.
Šanse: S druge strane, postojeći uslovi bi mogli predstavljati potencijal za rast sektora osiguranja apsorbovanjem tražnje za osiguranjem. Potreban je kontinuirani rad na obezbeđenju dostupnijeg i pristupačnijeg osiguranja, i u smislu kreiranja proizvoda osiguranja koji su prilagođeni stvarnim potrebama osiguranika (npr. nova pokrića), i u smislu unapređenja prodajne mreže, ali uz vođenje računa o rizicima i zaštiti korisnika usluga. Svakako, treba istaći da danas, a naročito sutra, brzina kojom se svet menja, a time i navike i potrebe privrede i ljudi, zahteva brzu, ali i realnu reakciju učesnika na tržištu osiguranja.
Očekivano, najveći apsolutni rast premije osiguranja zabeležen je kod:
Može se reći da građani sve više prepoznaju potrebu za osiguranjem. Tome nas je najpre naučila pandemija virusa korona, zatim sve izraženije klimatske promene i katastrofalne štete – poplave, oluje, grad, te rizici koji sa sobom nose veliku neizvesnost.
Kada uporedimo podatke koji se odnose, na primer, na dobrovoljno zdravstveno osiguranje u 2023. godini, samo u odnosu na 2022. godinu, primetan je rast dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, pri čemu je i broj zaključenih ugovora porastao (za 17,7%), kao i broj osiguranika koji je obuhvaćen osiguranjem (za 26,8%). I osiguranje imovine od požara i ostala osiguranja imovine beleže određeni rast (od 7%), a izdvaja se i osiguranje od opšte odgovornosti (osiguranja izvođača radova, projektantske odgovornosti, lekara i sl.), s rastom od 17,85% u odnosu na prethodnu godinu. Svakako je potrebno da, s druge strane, budemo i oprezni, jer preuzimanje rizika u osiguranje zahteva i izdvajanje značajnih sredstava osiguranja. Ne smemo da zaboravimo da je naš osnovni zadatak da obezbedimo da društva za osiguranje u svakom trenutku budu finansijski sposobna i spremna da izvršavaju svoje obaveze prema osiguranicima, korisnicima osiguranja i trećim oštećenim licima, a da lica koja obavljaju poslove prodaje osiguranja budu adekvatno pripremljena da udovolje potrebama građana i privrednih subjekata za osiguranjem.
Banke i društva za osiguranje treba posmatrati ne kao konkurente već kao subjekte koji se međusobno nadopunjuju na finansijskom tržištu, kreirajući nove vrednosti. Primereno navedenom, različiti oblici uspostavljene saradnje, kao i njenog menjanja, bili su predmet pažnje Narodne banke Srbije. Posebne nadzorne aktivnosti sprovodile su se u vezi s poslovima zastupanja u osiguranju koje obavljaju banke, a koje se na tržištu nameću kao sve značajniji kanal prodaje osiguranja, u vezi s kojim je preduzetim aktivnostima unapređena zaštita osiguranika.
Banke kao lica koja obavljaju poslove zastupanja u osiguranju postaju sve popularniji kanal prodaje osiguranja, posebno životnog osiguranja. U nameri da postanu konkurentne, banke svojim klijentima nude palete proizvoda, koje uključuju i usluge osiguranja, i na tržištu su sve više prisutni paketi proizvoda, odnosno paketi platnih računa koji obuhvataju različite vrste usluga osiguranja kao benefit za klijenta. To je, s jedne strane, dobro jer korisnici finansijskih usluga na jednostavan način dobijaju dodatnu zaštitu što lica, što imovine. Međutim, potrebno je, s druge strane, u ovim slučajevima biti oprezan u pogledu obezbeđenja mogućnosti izbora usluge, u skladu sa stvarnim potrebama korisnika, odnosno da za svoj novac dobiju primerenu upotrebnu vrednost usluge.
Važno je istaći da je usluga osiguranja kao pogodnost često obuhvaćena ponudom kartičarskog sistema (VisaCard ili MasterCard sistema), u vezi s čim je Narodna banka Srbije posebno ukazala na obavezu da banka na teritoriji Republike Srbije svojim klijentima – vlasnicima tih kartica ne može da nudi pogodnost pristupa uslugama stranih društava za osiguranje, već da je neophodan odabir domaćeg društva za osiguranje za obezbeđenje usluga osiguranja klijentima banke – korisnicima pomenutih kartica.
Takođe, primetna je tendencija rasta broja banaka koje u svoju ponudu uključuju tzv. asistentske usluge, i to u okviru proizvoda ili paketa usluga koje nude klijentima pravnim i fizičkim licima. Prilikom kreiranja proizvoda koji obuhvataju takve pogodnosti ili pak prilikom pružanja tih usluga kao vida samostalne pogodnosti za klijenta, Narodna banka Srbije je ukazala bankama da je potrebno voditi računa o tome da prilikom pružanja tih pogodnosti banka treba da obezbedi uključenost društva za osiguranje koje je dobilo dozvolu Narodne banke Srbije za obavljanje poslova osiguranja.
Digitalizacijom svih usluga dolazimo i do modernog načina ugovaranja osiguranja kao i procene šteta. Pretežno se putem interneta i drugih sredstava telekomunikacije prodaju proizvodi neživotnih osiguranja: osiguranje imovine odnosno domaćinstva, kao i motornih vozila, zatim pomoći na putovanju, a primetan je rast i prodaje dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja na ovakav način. Sve to ukazuje na to da je neophodno da usluga osiguranja bude lako dostupna, da je vođenje računa o potrebama korisnika i zaštita prava korisnika, naših građana, ključno za dalji razvoj svih finansijskih usluga, pa tako i tržišta usluga osiguranja. Jedan način za ostvarenje tog cilja jeste razvoj kvalitetnijih proizvoda osiguranja, zatim pružanje odgovarajuće vrednosti za plaćenu cenu, a svakako i poboljšanje kvaliteta usluge, čemu digitalizacija može umnogome doprineti.
To će značiti nastavak kontinuiranog rada na obezbeđenju dostupnijeg i pristupačnijeg osiguranja i u smislu kreiranja proizvoda osiguranja koji su prilagođeni potrebama osiguranika (npr. nova pokrića), i u pogledu unapređenja prodajne mreže (npr. digitalnih kanala prodaje), ali uz vođenje računa o rizicima i zaštiti korisnika vaših usluga.
Digitalizacija u sektoru osiguranja transformiše način na koji učesnici tržišta osiguranja posluju, poboljšavajući efikasnost, smanjujući troškove i prilagođavajući se očekivanjima modernih klijenata. Automatizacija procesa i upotreba veštačke inteligencije u komunikaciji s korisnicima osiguranja smanjuje ljudske greške, ali otvara vrata i rizicima kao što su zaštita osetljivih podataka klijenata, sajber napadi ili čak nepersonalizovani pristup prilikom ponude proizvoda osiguranja korisnicima. Digitalizacija stavlja i pred supervizora nove izazove, odnosno potrebu za novim veštinama, digitalnim alatima prilagođenim za analizu i posmatranje novih rizika koje digitalizacija donosi.
Narodna banka Srbije kao nadzorno telo i u narednom periodu od učesnika na tržištu osiguranja očekuje, pre svega, saradnju i razumevanje kako bi se obezbedio udruženi odgovor na predstojeće izazove. Pred nama je vreme neizvesnosti u kome treba da se deluje zajednički u svim važnim oblastima, jer samo tako možemo da se izborimo s nepredvidivim izgledima i rastućim rizicima na svetskom nivou u svim aspektima života. Kao što i moto ovogodišnjeg susreta kaže, „Pustite juče…“ je osvežavajući pristup u osiguranju, kojim se fokus stavlja na bolje sutra i učvršćivanje poverenja korisnika u uslugu osiguranja.
Mi zajedno moramo budućnost da učinimo predvidljivijom i boljom. Hvala vam na pažnji i želim nam svima puno uspeha u radu.
[1] Republički zavod za statistiku je sproveo reviziju padataka BDP (od 1995. godine) u skladu s Evrostatovim programom velike revizije (saopšenje od 1. oktobra 2024. godine). Prethodna revizija je sprovedena 2018. i 2019. godine.
[2] Od T3 2014. godine do T3 2023. godine.
[3] Racio prestanka plaćanja, kao zbir racija raskida, otkupa i kapitalizacije, beleži rast u 2021. i 2022. godini i iznosi 13,8% i 15,2%, respektivno.
[4] Do uvećanja obaveza može doći usled povećanja smrtnosti (npr. nova pandemija), kao posledica rasta inflacije (kod ugovora sa indeksnom odredbom), kao i u slučaju masovnih otkupa.
Kabinet guvernera
