27.11.2024.
Поштовани пријатељи,
Пре него што пређемо на званични део, одлучила сам да данашње обраћање започнем на свој специфичан начин, једном песмом „Прошлост и данас”, која се, сигурна сам, као и све у животу, нимало случајно, фантастично уклопила у ваш овогодишњи слоган „Пустите јуче“ и да вам на тај начин кажем да имамо привилегију што смо данас заједно… То је песма посвећена свима нама и околностима у којима живимо.
Кажу не окрећи се.
Кажу не тражи ништа иза себе јер тамо нема ничег вредног.
Говоре они који верују да је прошлост само терет и бол, да је исти лек за човека сваког.
Говоре људи верујући да знају, да су позвани да савете дају. А само ми сами знамо, у оном што је остало иза нас, вредно, погрешно или право да препознамо. И нико други не уме наше разлоге и рукопис да чита као ми сами. Али за то је потребна снага, искреност према себи, да се сачува успомена вредна, препозна сваки знамен, жеља да се у даљину гледа, да се не спотиче о исти камен. Нико боље од тебе не зна зашто, ни како, куда даље.
По нашим прошлим данима, ми ћемо тражити понос, други ће тражити стид. Истина коју знамо само ми, ил' она истина коју знају сви – увек ће бити наш кинески зид. Туђа ће мржња и страх од нас правити ратнике који су отимали. Без страха од греха, шириће о нама лош глас. Лаж ће им оружје бити, отетим новцем и туђим рукама, по нашим ће огњиштима и згариштима копати.
Кажу не слушај шта говоре. Кажу ветар ће разнети речи празне. Али како ће људи знати да је то завист и мржња, и да су то речи лажне? У тим лажима и празним речима други ће налазити изговоре, одређивати наше путеве и судбине. Зато, не дај да ти други судбину кроје, ни они који ти ласкају, ни они који те се боје. Свако је ковач своје среће. Кормилом твоје судбине да управља, нико боље од тебе умети неће.
То је порука свима нама.
Ово је било нешто лично, између вас и нас, а сада ћемо прећи на званичан део, у коме је сабрано оно што смо урадили између две конференције и оно што намеравамо да урадимо.
Поштоване даме и господо, драге колеге, поштовани домаћини,
Заиста ми је задовољство да вас и ове године поздравим у своје име и у име Народне банке Србије!
Слоган ове године каже – „Пустите јуче“. И да – треба се држати данашњице и радити за будућност, али не заборавити претходно, оно што смо реализовали – и добро и лоше. А радећи у интересу наших грађана и наше привреде, Народна банка Србије је, у садејству с другим битним чиниоцима у нашој земљи, омогућила да наша Србија уђе у ред земаља које имају посебно место на светској инвестиционој мапи. И ако бисмо тражили како да у једној реченици обухватимо све предузете напоре усмерене ка даљем економском развоју и просперитету Републике Србије и синергијско дејство тих напора – не бисмо погрешили ако бисмо рекли – „Србија сада има инвестициони рејтинг”. Зато свима желим да честитам добијање инвестиционог рејтинга, који нам заслужено и одавно припада!
Ми смо, дакле, савесно и посвећено, радећи јуче, креирали окружење у коме друштва за осигурање могу предвидиво да послују, да шире лепезу својих услуга и, што је најважније, да испуњавањем својих обавеза могу да повећају базу својих клијената, омогућујући им да безбрижније гледају на будућност. Подсетићу вас да смо инфлацију вратили у циљане оквире, уз очување финансијске стабилности земље. Привредни раст се враћа на високе стопе из периода пре пандемије.
Следећи подаци илуструју да је наша привреда показала отпорност на негативне ефекте кризе, која се на светском нивоу испољавала у различитим аспектима:
Али ми нећемо допустити да нас јучерашњи успех уљуљка – то би био пут ка потирању свега што смо постигли.
Ми смо свесни да је наш задатак да најтеже и најкомплексније одлуке које се односе на нашу економску политику морамо доносити у околностима које су неизвесне на светском нивоу, често преседанског карактера. Ми смо доказали да смо на време препознали да је кључно да делујемо проактивно и да креирамо заштитне механизме, који ће нам омогућити да брзо реагујемо на екстерне шокове. Економску политику смо водили одговорно, спровели смо структурне реформе и повећали диверсификацију наше привреде у сваком смислу. Подсетићу вас да су високи званичници Међународног монетарног фонда на овогодишњем Јесењем заседању оценили да је Србија један од најуспешнијих примера раста и напретка. И зато поново закључујем да постоје сви разлози за реални оптимизам. Ми ћемо пустити јуче, али данас, као и јуче, радимо на бољем сутра.
Наше стратешко опредељење јесте да и даље наставимо да подстичемо домаће факторе раста и резистентности наше економије, што су предуслови за даљи напредак и раст кредитног рејтинга Србије. Ми ћемо искористити наше потенцијале, како смо их користили и до сада, и вредно ћемо радити на даљем расту и развоју нашег друштва у свим областима.
Пустите јуче…
У сусрет бољем сутра, треба нам и ваша сарадња.
Када говоримо о осигурању, често нас обузимају бриге о прошлим догађајима, немилим стварима које су се догодиле, грешкама које су можда већ учињене или другим пропустима. Осигурање, пре свега, има улогу да заштити нашу будућност, а не да нас оптерећује прошлошћу. „Пустите јуче” значи да се окренемо ономе што можемо да унапредимо и да пружимо сигурност корисницима услуге осигурања у будућности.
Заједничким деловањем Народне банке Србије и друштава за осигурање, друштава за реосигурање, и свих дистрибутера осигурања, треба радити још више с циљем стварања стабилног и ефикасног сектора, са солвентним друштвима, са одговорним управљањем у сврху заштите корисника услуге осигурања.
Осврнућу се најпре на податке о пословима осигурања јер бројке доста тога говоре и упућују на то да је сектор осигурања у Србији у овој години наставио тренд сигурног раста.
Подаци који се овде наводе односе се на протеклих десет година. Они указују на то да су сви кључни показатељи пословања сектора осигурања, чак и у условима присуства бројних изазова, бележили позитиван тренд.
Укупна имовина, техничке резерве, капитал и премија, и неживотних и животних осигурања, више су него удвостручени, што је утицало и на генерално позитиван тренд премије осигурања по становнику (са 83 евра на 200 евра) и учешћа премије осигурања у бруто домаћем производу (са 1,6% на 1,8%)[1].
Укупна премија осигурања повећана је са 69,4 милијарде динара у 2014. години на 155,3 милијарде динара у 2023. години, а премија животних осигурања са 16,0 милијарди динара на 30,5 милијарди динара. Од посматраних величина, највећи раст бележи износ решених штета, који је у посматраном периоду знатно више него удвостручен – са 29,8 милијарди динара на 82,1 милијарду динара.
Техничке резерве, које обезбеђују заштиту интереса осигураника и трећих оштећених лица, односно исплату штета, у 2023. години поново бележе двоцифрени процентуални међугодишњи раст (11,4%), при чему се њихов већи део (50,1%) формира по основу уговора о животним осигурањима.
Стабилност тржишта осигурања је одржана у последње четири године, у условима вишеструких, повећаних ризика (1/2)
Током протекле четири године, у условима вишеструких повећаних ризика, сектор осигурања је очувао своју солвентност и профитабилност, континуирано пружајући широк спектар и висок квалитет услуге својим корисницима. Томе су свакако допринеле и многобројне мере Народне банке Србије из домена микро и макро пруденцијалне политике, којима су ублажене негативне последице вишедимензионалне кризе с којом се суочавамо у последњих пет година.
У прва три тромесечја ове године показатељ адекватности капитала (223,0%), осим тога што је знатно виши од законом прописане обавезе, виши је и у односу на крај претходне године (204,8%), као и у односу на крај истог периода претходне године (211,4%).
Са стабилизацијом тржишних услова, уравнотежењем каматних стопа и падом инфлације, остварен је раст позитивног привременог резултата од чак 70,6% (више за 4,6 милијарди динара), посматрано у односу на исти период претходне године, и износи 11,2 милијарде динара. На тај начин се приближава нивоу резултата оствареног у 2021. па и у 2020. години, као години са до сада најбољим нето резултатом, што се може видети у наредном графикону:
Комбиновани рацио у самопридржају неживотних осигурања бележи, почев од првог тромесечја 2024. године, повољно кретање, односно пад, да би на крају трећег тромесечја износио 90,5%.
Стабилност тржишта осигурања је одржана у последње четири године, у условима вишеструких, повећаних ризика (2/2)
Укупна премија осигурања током прва три тромесечја ове године износи 132,6 милијарди динара, што је повећање од 14,7% међугодишње. Наведена стопа раста је виша од просечне стопе која је остварена током истог периода у претходних десет година (9,0%)[2],
при чему је премија неживотних осигурања расла брже од животних, што је последица и криза насталих у периоду од 2020. до 2023. године изазваних пандемијом и геополитичким тензијама. Такође, треба нагласити да су друштва инвестирала пун износ средстава техничких резерви у прописане облике имовине, и у животним и у неживотним осигурањима, чиме су, између осталог, обезбеђени адекватни облици имовине за редовно измиривање обавеза друштава из уговора о осигурању.
Категорије као што су билансна сума, капитал и техничке резерве сектора осигурања на крају прва три тромесечја ове године бележе раст у односу на крај истог периода претходне године:
Сведоци смо већ дуже време на глобалном нивоу присутних изазова као што су геополитичке тензије, укључујући сукоб у Украјини, конфликт на Блиском истоку, климатске промене и природне катастрофе, кретање инфлације и каматних стопа.
Претње: Код животних осигурања, увећане каматне стопе, инфлација и пандемијски ризици могу изложити осигураваче ризицима ликвидности услед престанка плаћања премије [3] или увећаних обавеза по уговорима о осигурању [4].
Оно што све нас треба да радује јесте постепени пад каматних стопа и враћање инфлације у границе циља, због чега је реално очекивати смањење утицаја ових фактора у будућности.
За неживотна осигурања инфлација и катастрофалне штете повећавају износе трошкова и штета (потребу за јачањем резерви за штете), утичући на профитабилност. Последњи пример су трагичне поплаве у Валенсији, које су већ однеле стотине живота и проузроковале огромне материјалне штете.
Шансе: С друге стране, постојећи услови би могли представљати потенцијал за раст сектора осигурања апсорбовањем тражње за осигурањем. Потребан је континуирани рад на обезбеђењу доступнијег и приступачнијег осигурања, и у смислу креирања производа осигурања који су прилагођени стварним потребама осигураника (нпр. нова покрића), и у смислу унапређења продајне мреже, али уз вођење рачуна о ризицима и заштити корисника услуга. Свакако, треба истаћи да данас, а нарочито сутра, брзина којом се свет мења, а тиме и навике и потребе привреде и људи, захтева брзу, али и реалну реакцију учесника на тржишту осигурања.
Очекивано, највећи апсолутни раст премије осигурања забележен је код:
Може се рећи да грађани све више препознају потребу за осигурањем. Томе нас је најпре научила пандемија вируса корона, затим све израженије климатске промене и катастрофалне штете – поплаве, олује, град, те ризици који са собом носе велику неизвесност.
Када упоредимо податке који се односе, на пример, на добровољно здравствено осигурање у 2023. години, само у односу на 2022. годину, приметан је раст добровољног здравственог осигурања, при чему је и број закључених уговора порастао (за 17,7%), као и број осигураника који је обухваћен осигурањем (за 26,8%). И осигурање имовине од пожара и остала осигурања имовине бележе одређени раст (од 7%), а издваја се и осигурање од опште одговорности (осигурања извођача радова, пројектантске одговорности, лекара и сл.), с растом од 17,85% у односу на претходну годину. Свакако је потребно да, с друге стране, будемо и опрезни, јер преузимање ризика у осигурање захтева и издвајање значајних средстава осигурања. Не смемо да заборавимо да је наш основни задатак да обезбедимо да друштва за осигурање у сваком тренутку буду финансијски способна и спремна да извршавају своје обавезе према осигураницима, корисницима осигурања и трећим оштећеним лицима, а да лица која обављају послове продаје осигурања буду адекватно припремљена да удовоље потребама грађана и привредних субјеката за осигурањем.
Банке и друштва за осигурање треба посматрати не као конкуренте већ као субјекте који се међусобно надопуњују на финансијском тржишту, креирајући нове вредности. Примерено наведеном, различити облици успостављене сарадње, као и њеног мењања, били су предмет пажње Народне банке Србије. Посебне надзорне активности спроводиле су се у вези с пословима заступања у осигурању које обављају банке, а које се на тржишту намећу као све значајнији канал продаје осигурања, у вези с којим је предузетим активностима унапређена заштита осигураника.
Банке као лица која обављају послове заступања у осигурању постају све популарнији канал продаје осигурања, посебно животног осигурања. У намери да постану конкурентне, банке својим клијентима нуде палете производа, које укључују и услуге осигурања, и на тржишту су све више присутни пакети производа, односно пакети платних рачуна који обухватају различите врсте услуга осигурања као бенефит за клијента. То је, с једне стране, добро јер корисници финансијских услуга на једноставан начин добијају додатну заштиту што лица, што имовине. Међутим, потребно је, с друге стране, у овим случајевима бити опрезан у погледу обезбеђења могућности избора услуге, у складу са стварним потребама корисника, односно да за свој новац добију примерену употребну вредност услуге.
Важно је истаћи да је услуга осигурања као погодност често обухваћена понудом картичарског система (VisaCard или MasterCard система), у вези с чим је Народна банка Србије посебно указала на обавезу да банка на територији Републике Србије својим клијентима – власницима тих картица не може да нуди погодност приступа услугама страних друштава за осигурање, већ да је неопходан одабир домаћег друштва за осигурање за обезбеђење услуга осигурања клијентима банке – корисницима поменутих картица.
Такође, приметна је тенденција раста броја банака које у своју понуду укључују тзв. асистентске услуге, и то у оквиру производа или пакета услуга које нуде клијентима правним и физичким лицима. Приликом креирања производа који обухватају такве погодности или пак приликом пружања тих услуга као вида самосталне погодности за клијента, Народна банка Србије је указала банкама да је потребно водити рачуна о томе да приликом пружања тих погодности банка треба да обезбеди укљученост друштва за осигурање које је добило дозволу Народне банке Србије за обављање послова осигурања.
Дигитализацијом свих услуга долазимо и до модерног начина уговарања осигурања као и процене штета. Претежно се путем интернета и других средстава телекомуникације продају производи неживотних осигурања: осигурање имовине односно домаћинства, као и моторних возила, затим помоћи на путовању, а приметан је раст и продаје добровољног здравственог осигурања на овакав начин. Све то указује на то да је неопходно да услуга осигурања буде лако доступна, да је вођење рачуна о потребама корисника и заштита права корисника, наших грађана, кључно за даљи развој свих финансијских услуга, па тако и тржишта услуга осигурања. Један начин за остварење тог циља јесте развој квалитетнијих производа осигурања, затим пружање одговарајуће вредности за плаћену цену, а свакако и побољшање квалитета услуге, чему дигитализација може умногоме допринети.
То ће значити наставак континуираног рада на обезбеђењу доступнијег и приступачнијег осигурања и у смислу креирања производа осигурања који су прилагођени потребама осигураника (нпр. нова покрића), и у погледу унапређења продајне мреже (нпр. дигиталних канала продаје), али уз вођење рачуна о ризицима и заштити корисника ваших услуга.
Дигитализација у сектору осигурања трансформише начин на који учесници тржишта осигурања послују, побољшавајући ефикасност, смањујући трошкове и прилагођавајући се очекивањима модерних клијената. Аутоматизација процеса и употреба вештачке интелигенције у комуникацији с корисницима осигурања смањује људске грешке, али отвара врата и ризицима као што су заштита осетљивих података клијената, сајбер напади или чак неперсонализовани приступ приликом понуде производа осигурања корисницима. Дигитализација ставља и пред супервизора нове изазове, односнo потребу за новим вештинама, дигиталним алатима прилагођеним за анализу и посматрање нових ризика које дигитализација доноси.
Народна банка Србије као надзорно тело и у наредном периоду од учесника на тржишту осигурања очекује, пре свега, сарадњу и разумевање како би се обезбедио удружени одговор на предстојеће изазове. Пред нама је време неизвесности у коме треба да се делује заједнички у свим важним областима, јер само тако можемо да се изборимо с непредвидивим изгледима и растућим ризицима на светском нивоу у свим аспектима живота. Као што и мото овогодишњег сусрета каже, „Пустите јуче…“ је освежавајући приступ у осигурању, којим се фокус ставља на боље сутра и учвршћивање поверења корисника у услугу осигурања.
Ми заједно морамо будућност да учинимо предвидљивијом и бољом. Хвала вам на пажњи и желим нам свима пуно успеха у раду.
[1] Републички завод за статистику је спровео ревизију падатака БДП (од 1995. године) у складу с Евростатовим програмом велике ревизије (саопшење од 1. октобра 2024. године). Претходна ревизија је спроведена 2018. и 2019. године.
[2] Од Т3 2014. године до Т3 2023. године.
[3] Рацио престанка плаћања, као збир рација раскида, откупа и капитализације, бележи раст у 2021. и 2022. години и износи 13,8% и 15,2%, респективно.
[4] До увећања обавеза може доћи услед повећања смртности (нпр. нова пандемија), као последица раста инфлације (код уговора са индексном одредбом), као и у случају масовних откупа.
Кабинет гувернера
