28.11.2024.
Pitanja: Da li možete da potvrdite pisanje pojedinih medija u kojima se navodi da je Narodna banka Srbije predložila da kamata na stambene kredite bude maksimalno 5% do kraja 2025. godine? Možete li nam reći da li su i koje sve promene izvršene u Nacrtu zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga koji je poslat Skupštini Srbije u odnosu na onaj koji je bio nedavno na javnoj raspravi?
Odgovor:Tokom i nakon javne rasprave izvršeno je nekoliko izmena u Predlogu zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Najpre, ograničenje kamatne stope od 5% važiće za sve postojeće korisnike stambenih kredita s promenljivom kamatnom stopom, ali će se odnositi i na novoodobrene kredite s fiksnom i promenljivom stopom. Ograničenje će važiti do kraja 2025. godine, jer je ocenjeno da će do kraja te godine prosečna promenljiva kamatna stopa biti na nivou od oko 5% zbog konstantnog pada stope EURIBOR (trenutno tromesečni EURIBOR iznosi 2,985, a šestomesečni 2,711). Inače, važno je ukazati da bi bez ovog ograničenja, a nakon prestanka privremene mere kamatna stopa kod stambenih kredita s promenljivom stopom iznosila prosečno oko 6%.
Trajno ograničenje kamatne stope za stambene kredite s fiksnom stopom vezano je za prosečnu ponderisanu stopu za novoodobrene kredite, a ne za postojeće (kako je prethodno bilo predloženo), jer je ocenjeno da je to sigurnije i primerenije rešenje za tu vrstu stope, koje treba i dalje da podstiče odobravanje stambenih kredita u toj stopi. Maksimalne vrednosti kamatnih stopa kod stambenih kredita za period od 1. januara 2026. godine do kraja 2027. godine određene su na osnovu ponderisane stope uvećane za jednu petinu, a nakon toga taj koridor će biti nešto veći i iznosiće jednu četvrtinu. Na taj način su prihvaćena uporedna iskustva, koja pokazuju da je kod trajnih ograničenja potrebno odrediti ipak nešto širi koridor kako bi se očuvali tržišni mehanizmi, odnosno kako se ne bi dovelo u pitanje odobravanje ovih vrsta kredita, posebno u određenim okolnostima.
Pored navedenih izmena, ovaj predlog zakona predviđa još jednu mogućnost za korisnike stambenih kredita koji imaju probleme u otplati. Naime, pored toga što mogu da prodaju nekretninu i da iz prodajne cene vrate dug banci, a ostatak zadrže, korisnici sada mogu i da dug prema banci izmire prenosom prava svojine na hipotekovanoj nekretnini. Na taj način mogu da, u zavisnosti od okolnosti u kojoj se nalaze (iznos duga koji su do tada platili, učešće u kupoprodajnoj ceni i sl.), odluče da prenesu nekretninu na banku i time zatvore kredit. Naglašavamo da je to samo mogućnost za korisnika, koju on može, ali ne mora da koristi. Izvršen je niz drugih preciziranja prethodno predloženih rešenja, a dodatno su regulisana i određena otvorena pitanja iz prakse, poput načina vraćanja neiskorišćenih sredstava obezbeđenja. Zakonom je dotaknuto i pitanje mogućnosti uređivanja načina rada kreditnog registra od strane Narodne banke Srbije. Institut nepravičnih ugovornih odredbi sada je detaljnije uređen ako se uzme u obzir Evropska direktiva o nepravičnim ugovornim odredbama, praksa Suda pravde u primeni te direktive, kao i iskustva s domaćom sudskom praksom. Iznos prevremene otplate kredita u vezi s kojim korisnicima ne može biti naplaćena dodatna naknada povećan je s milion na 1,2 miliona dinara.
Kabinet guvernera
