28.11.2024.
Питања: Да ли можете да потврдите писање појединих медија у којима се наводи да је Народна банка Србије предложила да камата на стамбене кредите буде максимално 5% до краја 2025. године? Можете ли нам рећи да ли су и које све промене извршене у Нацрту закона о заштити корисника финансијских услуга који је послат Скупштини Србије у односу на онај који је био недавно на јавној расправи?
Одговор:Током и након јавне расправе извршено је неколико измена у Предлогу закона о заштити корисника финансијских услуга. Најпре, ограничење каматне стопе од 5% важиће за све постојеће кориснике стамбених кредита с променљивом каматном стопом, али ће се односити и на новоодобрене кредите с фиксном и променљивом стопом. Ограничење ће важити до краја 2025. године, јер је оцењено да ће до краја те године просечна променљива каматна стопа бити на нивоу од око 5% због константног пада стопе EURIBOR (тренутно тромесечни EURIBOR износи 2,985, а шестомесечни 2,711). Иначе, важно је указати да би без овог ограничења, а након престанка привремене мере каматна стопа код стамбених кредита с променљивом стопом износила просечно око 6%.
Трајно ограничење каматне стопе за стамбене кредите с фиксном стопом везано је за просечну пондерисану стопу за новоодобрене кредите, а не за постојеће (како је претходно било предложено), јер је оцењено да је то сигурније и примереније решење за ту врсту стопе, које треба и даље да подстиче одобравање стамбених кредита у тој стопи. Максималне вредности каматних стопа код стамбених кредита за период од 1. јануара 2026. године до краја 2027. године одређене су на основу пондерисане стопе увећане за једну петину, а након тога тај коридор ће бити нешто већи и износиће једну четвртину. На тај начин су прихваћена упоредна искуства, која показују да је код трајних ограничења потребно одредити ипак нешто шири коридор како би се очували тржишни механизми, односно како се не би довело у питање одобравање ових врста кредита, посебно у одређеним околностима.
Поред наведених измена, овај предлог закона предвиђа још једну могућност за кориснике стамбених кредита који имају проблеме у отплати. Наиме, поред тога што могу да продају некретнину и да из продајне цене врате дуг банци, а остатак задрже, корисници сада могу и да дуг према банци измире преносом права својине на хипотекованој некретнини. На тај начин могу да, у зависности од околности у којој се налазе (износ дуга који су до тада платили, учешће у купопродајној цени и сл.), одлуче да пренесу некретнину на банку и тиме затворе кредит. Наглашавамо да је то само могућност за корисника, коју он може, али не мора да користи. Извршен је низ других прецизирања претходно предложених решења, а додатно су регулисана и одређена отворена питања из праксе, попут начина враћања неискоришћених средстава обезбеђења. Законом је дотакнуто и питање могућности уређивања начина рада кредитног регистра од стране Народне банке Србије. Институт неправичних уговорних одредби сада је детаљније уређен ако се узме у обзир Европска директива о неправичним уговорним одредбама, пракса Суда правде у примени те директиве, као и искуства с домаћом судском праксом. Износ превремене отплате кредита у вези с којим корисницима не може бити наплаћена додатна накнада повећан је с милион на 1,2 милиона динара.
Кабинет гувернера
