05.12.2024.
Poštovane dame i gospodo, uvaženi domaćini, drage kolege, ali pre svega dragi prijatelji,
Ovaj skup je susret i razgovor prijatelja, a ja se uvek rukovodim onom osnovnom idejom biti prijatelj prijatelju. I ono što mogu da poželim bankarskim sistemima i sektorima zemalja u regionu jeste da imaju saradnju sa svojim regulatorom i supervizorom – kod nas je to pod jednim krovom, negde je to razdvojeno – onakvu kakvu mi imamo u Republici Srbiji i koja je rezultirala time da drugu godinu organizujemo ovaj samit, za koji očekujem da bude tradicionalan. Da bude ne samo obaveza da se sretnemo, već da se zaista jedni drugima obradujemo i da iz ovih naših susreta proistekne još veća bliskost, koja podrazumeva da otvoreno razgovaramo o problemima, da ih zajednički rešavamo, jer kao što je jedan od članova upravnog odbora u pripremi ovog samita skromno rekao: „Da, mi smo kao bankarski sektor u Srbiji najuređeniji sistem”. Neki novinari provokativno kažu: „A kako to vi bankarski sektor štitite na takav način da ste blagonakloni prema njima?”. Moj odgovor je bio da su od 2012. do nedavno preko 120 miliona evra vratili klijentima direktno za nasleđena pravila različitih kurseva po kojima su odobravali kredite i vraćali, jednostranih naplata određenih troškova... Pa vi vidite koliko je guverner Narodne banke Srbije blagonaklon prema bankama i koliko to njih košta.
Od oktobra, na događajima ovog formata obraćanja počinjem čestitkom građanima Srbije na investicionom rejtingu zemlje, koji nam zasluženo i odavno pripada! I sve o čemu ćemo i danas govoriti jeste deo tog našeg istorijskog uspeha!
Na prvom Bankarskom samitu poželela sam da ovo naše okupljanje postane tradicija! Dve godine ne čine tradiciju – ali jesu stepenica ka tome. Ali 103 godine jesu tradicija i ja čestitam Udruženju banaka Srbije 103 godine postojanja i rada, koje ste juče obeležili.
Gde smo u odnosu na period pre godinu dana? Inflacija je bitno smanjena, i globalno, i u našem regionu, uz niže referentne kamatne stope. Sada je fokus pomeren na javni dug i njegovu održivost, kao i na potencijalni rast. Na podelu u trgovinske blokove. Na rat tarifama. Sve to ima potencijal da ponovo pokrene diskusiju o inflaciji, zbog čega oprezan pristup ostaje imperativ!
Godina za nama bila je i izborna godina, kada je testirana volja naroda. U mnogim zemljama, bez obzira na nivo dohotka, podele među ljudima su sve izraženije. Svet se ubrzano menja, a s njim i uslovi u kojima radimo i donosimo odluke.
Dragi prijatelji,
Moje kolege će potvrditi da smo na 34. Bankarskom kongresu, skupu najvišeg nivoa, koji je nedavno održan u Frankfurtu, razgovarali o budućnosti Evrope u novom svetskom poretku i brojnim oblastima gde je izmena politika, ali i načina donošenja odluka neophodna.
Činjenica je da se tehnološki jaz između Evrope i Amerike ne smanjuje. Naprotiv – širi se. Raste i u drugim važnim oblastima poput produktivnosti i nivoa dohodaka, o čemu ćemo već sutra razgovarati na prezentaciji Regionalnih ekonomskih izgleda Međunarodnog monetarnog fonda u našoj zgradi na Slaviji. Međunarodni monetarni fond ukazuje i na rizik od volatilnih cena akcija velikih kompanija u razvijenim ekonomijama!
Svi ti rizici utiču i na realni i finansijski sektor u našem regionu.
Zbog toga ćemo danas govoriti o aktuelnim trendovima i izazovima u bankarskom sektoru, iz perspektive regulatora i banaka. Govorićemo o budućnosti bankarstva, a ja ću citirati upravo organizatore samita – Udruženje banaka Srbije: „Bankarski sektor Srbije nalazi se u fazi dinamičnih promena, dok istovremeno predstavlja stub stabilnosti za građane i privredu”. Kraj citata. Ja dodajem da jedno ne isključuje drugo! Samo u zdravoj sinergiji mogu da traju.
Zbog toga ću u nastavku govoriti o:
Dozvolite mi da umesto podataka o bankarskom sektoru, jer njih ostavljam za panel, podelim svoj utisak da se ocene bankarskog sektora ponekad zanemaruju. Tačnije, ne prenose se, kao da dobra vest nije vest. Na primer, retko ko je preneo ocenu Međunarodnog monetarnog fonda da je naš bankarski sektor snažan, dobro kapitalizovan, likvidan, stabilan i otporan. Ili ocenu rejting agencije Standard & Poor's. Citiram: „Ocenjujemo da će rizici po finansijsku stabilnosti u Srbiji ostati niski, podržani dobro kapitalizovanim, profitabilnim i likvidnim bankarskim sistemom finansiranim domaćim depozitima. Pokazatelj problematičnih kredita ostao je na istorijski najnižem nivou od 2,7% u avgustu, uprkos globalnim ekonomskim izazovima u 2023. godini.” Završen citat. A setićete se sigurno da nam je svima čak i Međunarodni monetarni fond tokom i nakon pandemije govorio da će se kvalitet aktive banaka pogoršati, dok su naše analize govorile suprotno. Ko je bio u pravu? Mi! I ne samo da se kvalitet aktive banaka nije pogoršao, već je učešće problematičnih kredita na najnižem nivou!
Čini mi se da se i finansijska stabilnost podrazumeva, kao i ukupna makroekonomska stabilnost, a to ne bi smelo da bude tako. Lako je deliti savete i predlagati politike za čije posledice niste odgovorni, ali ni pozvani da ih donosite. Primer su i svojevrsni eksperti za sve, koji po objavljivanju finansijskih izveštaja banaka žure da budu među prvima koji će izneti svoje zaključke, i to bez ikakve analize.
S druge strane, mi koji smo vlasni i obučeni da radimo detaljne analize ključnih faktora poslovanja banaka u Srbiji uzimamo u obzir i uslove u kojima su rezultati ostvarivani. Mi analiziramo period duži od deset godina, koji nije samo relativno dug već je bio i prilično turbulentan. Period u kojem su kamatne stope iz zone najnižih nivoa, pa čak i negativnih na pojedinim tržištima, povećavane nikada bržim tempom. Tu su i brojni šokovi kakvi nisu zabeleženi u novijoj ekonomskoj istoriji. Šta naše detaljne analize govore?
Zbog svega toga, razlika dva apsolutna podatka, bez sagledavanja suštine, nikoga nije učinila ekspertom! Naprotiv. Zbog toga još jednom molim pojedince za profesionalizam i ozbiljnost u davanju ocena koje nemaju drugu svrhu osim unošenja šumova i opstrukcije napretka. Nas to neće usporiti, naprotiv.
A ja ću i danas, na ovom mestu, da ponovim da ne postojimo zbog sebe, niko pa ni banke, već zbog klijenata i jedino u toj interakciji, gde se prožima interes svih, uspeh može da traje. Zbog toga će se u Skupštini uskoro raspravljati i o četiri izuzetno važna zakona koja smo predložili i o kojima je sprovedena javna rasprava. Ti zakoni su važni za korisnike finansijskih usluga, za bankarsku industriju i za ceo sistem. Oni su samo deo našeg odgovora na nove uslove u kojima živimo i radimo, a u julu smo, podsetiću, u naš regulatorni okvir uveli i koncept otvorenog bankarstva.
U pogledu aktuelnih makroekonomskih kretanja, počinjem zaključkom da smo u Srbiji inflaciju vratili u ciljane okvire, očuvali smo finansijsku stabilnost zemlje, kao i privredni rast, koji se vraća na visoke pretpandemijske stope!
U pogledu prilika i izazova, teško je da napravimo prioritizaciju.
Ja sam prošle godine na ovom istom mestu govorila o Zelenoj agendi i digitalizaciji, kao prilikama i izazovima. Ponovila sam i tada da je poseban izazov vođenje politika u eri lažnih vesti, posebno u okolnostima kada pojedinci misle da se politike mogu voditi preko društvenih mreža. Mi smo danas svedoci kako se na izbornu volju građana i u Evropi utiče baš putem društvenih mreža. To je rizik i to je opasnost po demokratiju i društvo u celini!
Ipak, za danas bih kao priliku i izazov izdvojila ubrzan razvoj veštačke inteligencije posebno, jer generativna veštačka inteligencija najveće transformativne promene donosi baš u bankarskoj industriji! Ona nudi značajne uštede i vremena i resursa, povećava efikasnosti i može znatno da pomogne u upravljanju rizicima. Prema analizi Međunarodnog monetarnog fonda, veštačka inteligencija ima potencijal da doprinese rastu svetske privrede sa 0,8 procentnih poena, ali samo ako se koristi na pravi način. Od nas zavisi! Naša je obaveza da zajedno pokušamo da sagledamo kakva će biti tržišta rada u budućnosti i da pomognemo da transformacija protekne na način da zatvaranje nekih radnih mesta otvara vrata za druga, kvalitetnija. I da se brojnim lažnim sadržajima, ali i pokušajem takozvanog fišinga ne naruši poverenje koje je teško sticano, a ovo je industrija koja počiva na poverenju!
U ime Narodne banke Srbije mogu da obećam:
Mislim da je to, u ovim neizvesnim vremenima, ključ za trajanje. Nastavićemo da budemo podrška svima koji imaju svest o značaju stabilnosti, koja je u interesu svakog od nas, ali i borac tamo gde se kreiraju pukotine koje urušavaju sistem. Ja ću se uvek boriti protiv loših pojava i boriću se za ljude.
I na kraju, hoću da ponovim nešto što se često zaboravlja ili se podrazumeva, a ja ponavljam godinama. Stabilnost nije datost! Ni mir ne sme da se podrazumeva! Mi ne možemo da utičemo na velike države po pitanju polarizacije, ali možemo da podržimo naše razvojne šanse.
Naš odgovor je pripremljenost za različite situacije, opreznost i proaktivnost – što znači pravovremeno kreiranje rezervi, fleksibilan monetarni okvir, koordinaciju politika i strategiju diversifikacije u raznim oblastima. I da ne zaboravimo nikad – najbolje ulaganje u budućnost jeste ulaganje u ljude, saradnju i diversifikaciju!
Hvala vam!
Dr Jorgovanka Tabaković
