05.12.2024.
Поштоване даме и господо, уважени домаћини, драге колеге, али пре свега драги пријатељи,
Овај скуп је сусрет и разговор пријатеља, а ја се увек руководим оном основном идејом бити пријатељ пријатељу. И оно што могу да пожелим банкарским системима и секторима земаља у региону јесте да имају сарадњу са својим регулатором и супервизором – код нас је то под једним кровом, негде је то раздвојено – онакву какву ми имамо у Републици Србији и која је резултирала тиме да другу годину организујемо овај самит, за који очекујем да буде традиционалан. Да буде не само обавеза да се сретнемо, већ да се заиста једни другима обрадујемо и да из ових наших сусрета проистекне још већа блискост, која подразумева да отворено разговарамо о проблемима, да их заједнички решавамо, јер као што је један од чланова управног одбора у припреми овог самита скромно рекао: „Да, ми смо као банкарски сектор у Србији најуређенији систем”. Неки новинари провокативно кажу: „А како то ви банкарски сектор штитите на такав начин да сте благонаклони према њима?”. Мој одговор је био да су од 2012. до недавно преко 120 милиона евра вратили клијентима директно за наслеђена правила различитих курсева по којима су одобравали кредите и враћали, једностраних наплата одређених трошкова... Па ви видите колико је гувернер Народне банке Србије благонаклон према банкама и колико то њих кошта.
Од октобра, на догађајима овог формата обраћања почињем честитком грађанима Србије на инвестиционом рејтингу земље, који нам заслужено и одавно припада! И све о чему ћемо и данас говорити јесте део тог нашег историјског успеха!
На првом Банкарском самиту пожелела сам да ово наше окупљање постане традиција! Две године не чине традицију – али јесу степеница ка томе. Али 103 године јесу традиција и ја честитам Удружењу банака Србије 103 године постојања и рада, које сте јуче обележили.
Где смо у односу на период пре годину дана? Инфлација је битно смањена, и глобално, и у нашем региону, уз ниже референтне каматне стопе. Сада је фокус померен на јавни дуг и његову одрживост, као и на потенцијални раст. На поделу у трговинске блокове. На рат тарифама. Све то има потенцијал да поново покрене дискусију о инфлацији, због чега опрезан приступ остаје императив!
Година за нама била је и изборна година, када је тестирана воља народа. У многим земљама, без обзира на ниво дохотка, поделе међу људима су све израженије. Свет се убрзано мења, а с њим и услови у којима радимо и доносимо одлуке.
Драги пријатељи,
Моје колеге ће потврдити да смо на 34. Банкарском конгресу, скупу највишег нивоа, који је недавно одржан у Франкфурту, разговарали о будућности Европе у новом светском поретку и бројним областима где је измена политика, али и начина доношења одлука неопходна.
Чињеница је да се технолошки јаз између Европе и Америке не смањује. Напротив – шири се. Расте и у другим важним областима попут продуктивности и нивоа доходака, о чему ћемо већ сутра разговарати на презентацији Регионалних економских изгледа Међународног монетарног фонда у нашој згради на Славији. Међународни монетарни фонд указује и на ризик од волатилних цена акција великих компанија у развијеним економијама!
Сви ти ризици утичу и на реални и финансијски сектор у нашем региону.
Због тога ћемо данас говорити о актуелним трендовима и изазовима у банкарском сектору, из перспективе регулатора и банака. Говорићемо о будућности банкарства, а ја ћу цитирати управо организаторе самита – Удружење банака Србије: „Банкарски сектор Србије налази се у фази динамичних промена, док истовремено представља стуб стабилности за грађане и привреду”. Крај цитата. Ја додајем да једно не искључује друго! Само у здравој синергији могу да трају.
Због тога ћу у наставку говорити о:
Дозволите ми да уместо података о банкарском сектору, јер њих остављам за панел, поделим свој утисак да се оцене банкарског сектора понекад занемарују. Тачније, не преносе се, као да добра вест није вест. На пример, ретко ко је пренео оцену Међународног монетарног фонда да је наш банкарски сектор снажан, добро капитализован, ликвидан, стабилан и отпоран. Или оцену рејтинг агенције Standard & Poor's. Цитирам: „Оцењујемо да ће ризици по финансијску стабилности у Србији остати ниски, подржани добро капитализованим, профитабилним и ликвидним банкарским системом финансираним домаћим депозитима. Показатељ проблематичних кредита остао је на историјски најнижем нивоу од 2,7% у августу, упркос глобалним економским изазовима у 2023. години.” Завршен цитат. А сетићете се сигурно да нам је свима чак и Међународни монетарни фонд током и након пандемије говорио да ће се квалитет активе банака погоршати, док су наше анализе говориле супротно. Ко је био у праву? Ми! И не само да се квалитет активе банака није погоршао, већ је учешће проблематичних кредита на најнижем нивоу!
Чини ми се да се и финансијска стабилност подразумева, као и укупна макроекономска стабилност, а то не би смело да буде тако. Лако је делити савете и предлагати политике за чије последице нисте одговорни, али ни позвани да их доносите. Пример су и својеврсни експерти за све, који по објављивању финансијских извештаја банака журе да буду међу првима који ће изнети своје закључке, и то без икакве анализе.
С друге стране, ми који смо власни и обучени да радимо детаљне анализе кључних фактора пословања банака у Србији узимамо у обзир и услове у којима су резултати остваривани. Ми анализирамо период дужи од десет година, који није само релативно дуг већ је био и прилично турбулентан. Период у којем су каматне стопе из зоне најнижих нивоа, па чак и негативних на појединим тржиштима, повећаване никада бржим темпом. Ту су и бројни шокови какви нису забележени у новијој економској историји. Шта наше детаљне анализе говоре?
Због свега тога, разлика два апсолутна податка, без сагледавања суштине, никога није учинила експертом! Напротив. Због тога још једном молим појединце за професионализам и озбиљност у давању оцена које немају другу сврху осим уношења шумова и опструкције напретка. Нас то неће успорити, напротив.
А ја ћу и данас, на овом месту, да поновим да не постојимо због себе, нико па ни банке, већ због клијената и једино у тој интеракцији, где се прожима интерес свих, успех може да траје. Због тога ће се у Скупштини ускоро расправљати и о четири изузетно важна закона која смо предложили и о којима је спроведена јавна расправа. Ти закони су важни за кориснике финансијских услуга, за банкарску индустрију и за цео систем. Они су само део нашег одговора на нове услове у којима живимо и радимо, а у јулу смо, подсетићу, у наш регулаторни оквир увели и концепт отвореног банкарства.
У погледу актуелних макроекономских кретања, почињем закључком да смо у Србији инфлацију вратили у циљане оквире, очували смо финансијску стабилност земље, као и привредни раст, који се враћа на високе претпандемијске стопе!
У погледу прилика и изазова, тешко је да направимо приоритизацију.
Ја сам прошле године на овом истом месту говорила о Зеленој агенди и дигитализацији, као приликама и изазовима. Поновила сам и тада да је посебан изазов вођење политика у ери лажних вести, посебно у околностима када појединци мисле да се политике могу водити преко друштвених мрежа. Ми смо данас сведоци како се на изборну вољу грађана и у Европи утиче баш путем друштвених мрежа. То је ризик и то је опасност по демократију и друштво у целини!
Ипак, за данас бих као прилику и изазов издвојила убрзан развој вештачке интелигенције посебно, јер генеративна вештачка интелигенција највеће трансформативне промене доноси баш у банкарској индустрији! Она нуди значајне уштеде и времена и ресурса, повећава ефикасности и може знатно да помогне у управљању ризицима. Према анализи Међународног монетарног фонда, вештачка интелигенција има потенцијал да допринесе расту светске привреде са 0,8 процентних поена, али само ако се користи на прави начин. Од нас зависи! Наша је обавеза да заједно покушамо да сагледамо каква ће бити тржишта рада у будућности и да помогнемо да трансформација протекне на начин да затварање неких радних места отвара врата за друга, квалитетнија. И да се бројним лажним садржајима, али и покушајем такозваног фишинга не наруши поверење које је тешко стицано, а ово је индустрија која почива на поверењу!
У име Народне банке Србије могу да обећам:
Мислим да је то, у овим неизвесним временима, кључ за трајање. Наставићемо да будемо подршка свима који имају свест о значају стабилности, која је у интересу сваког од нас, али и борац тамо где се креирају пукотине које урушавају систем. Ја ћу се увек борити против лоших појава и борићу се за људе.
И на крају, хоћу да поновим нешто што се често заборавља или се подразумева, а ја понављам годинама. Стабилност није датост! Ни мир не сме да се подразумева! Ми не можемо да утичемо на велике државе по питању поларизације, али можемо да подржимо наше развојне шансе.
Наш одговор је припремљеност за различите ситуације, опрезност и проактивност – што значи правовремено креирање резерви, флексибилан монетарни оквир, координацију политика и стратегију диверсификације у разним областима. И да не заборавимо никад – најбоље улагање у будућност јесте улагање у људе, сарадњу и диверсификацију!
Хвала вам!
Др Јоргованка Табаковић
