03.04.2025.
Pitanja: Koliko sada Srbija ima rezervi zlata i koje vrednosti? Od koga kupujemo rezerve – koliko je domaće proizvodnje, a koliko se uvozi, i kada je bila poslednja kupovina? U odnosu na region, koliko rezervi zlata ima Srbija? A gde smo na svetskom nivou? Zašto su rezerve zlata značajne? Da li Narodna banka Srbije ima podatke o ulaganju u investiciono zlato – da li je u porastu, koliko se ulaže u investiciono zlato?
Odgovor: Zlatne rezerve Narodne banke Srbije iznose rekordnih 48,8 tona, što je u odnosu na kraj jula 2012. godine preko tri puta više (tada su bile manje od 15 tona). Vrednost zlatnih rezervi iznosi oko 4,3 milijarde evra, sa učešćem od 14,9% u ukupnim deviznim rezervama, što je preko sedam puta više od njihove vrednosti krajem jula 2012. godine. Devizne rezerve Narodne banke Srbije, uključujući i zlato (48,8 tona), iznose 28,8 milijardi evra.
Narodna banka Srbije kupuje zlato u obliku zlatnih poluga pre svega iz domaće proizvodnje – od kompanije Zijin Copper (prethodno RTB Bor), kao i na međunarodnom tržištu.
Početkom jula 2024, Narodna banka Srbije je realizovala kupovinu 5 tona zlata u inostranstvu, tako da je od 2019. na međunarodnom tržištu ukupno kupila 17 tona zlata (zajedno s kupljenih 9 tona 2019. i 3 tone 2020. godine). Sve zlato Narodna banka Srbije čuva u svojim trezorima (izuzev poslednje kupljenih 5 tona zlata, što je trenutno još uvek na posebnom računu Narodne banke Srbije u Bernu). Sve kupovine zlata na međunarodnom tržištu (ukupno 17 tona i sve s međunarodnim LGDS standardom, koje garantuje visoku finoću zlata od najmanje 99,5% zlata) obavljane su preko jedne od najkredibilnijih međunarodnih institucija – Banke za međunarodna poravnanja iz Bazela. Sredinom 2021. godine Narodna banka Srbije je, u ambijentu pojačane globalne neizvesnosti, a u skladu s praksom repatrijacije zlata i drugih centralnih banaka u matične zemlje – poput nemačke, holandske, austrijske, poljske, mađarske i rumunske centralne banke – uvezla i vratila u zemlju, u svoje trezore svih 13 tona zlata iz inostranstva (jednu tonu koja je ostala iz sukcesije i 12 tona kupljenih krajem 2019, odnosno 2020. godine). Vraćanjem zlata u zemlju Narodna banka Srbije je nastojala da poveća raspoloživost i sigurnost zlatnih rezervi u periodima krize i neizvesnosti.
Ugovornim odnosom između Narodne banke Srbije i kompanije Zijin Copper predviđeno je da Narodna banka Srbije ima pravo preče kupovine zlata koje ta kompanija proizvede u obliku zlatnih poluga. Narodna banka Srbije je do sada ovu mogućnost koristila bez izuzetaka. U 2024. godini od kompanije Zijin Copper kupljeno je rekordnih 257 poluga najvišeg kvaliteta i finoće, ukupne težine 3,2 tone, a tokom 2025. godine (zaključno sa 28. februarom) kupljeno je ukupno 46 poluga zlata, težine 577,2 kilograma. Nakon rekonstrukcije postrojenja u kompaniji Zijin Copper (u avgustu 2023) znatnije je povećana prodaja zlatnih poluga Narodnoj banci Srbije, tako da ona u proseku mesečno iznosi preko 23 poluge, što je dvostruko više nego u prethodnim godinama.
Kontinuiranom kupovinom zlata na domaćem tržištu Narodna banka Srbije ne samo da doprinosi dodatnoj diversifikaciji strukture deviznih rezervi već ih i uvećava, jer plaćanja zlatnih poluga obavlja iz dinara, a ne iz deviza, kao u slučaju kupovine na međunarodnom tržištu (kada se nivo deviznih rezervi ne menja, već samo njihova struktura).
Prema podacima Svetskog saveta za zlato (World Gold Council) Srbija se po količini zlata u svojim deviznim rezervama nalazi na 54. mestu u svetu. Kada se posmatraju samo države, isključujući međunarodne finansijske institucije i organizacije (MMF, ECB i BIS), Srbija se nalazi na 51. mestu u svetu. U neposrednom graničnom okruženju Srbije veće rezerve zlata u svojim deviznim rezervama imaju Mađarska (110 tona) i Rumunija (104 tone).
Zlato istorijski ima ulogu sigurne aktive, pa ova odlika naročito dolazi do izražaja u periodima pojačanih neizvesnosti i krize, a često služi i kao oblik zaštite od inflacije na duži rok. S obzirom na to da je na ovaj oblik aktive teže uticati politikom kamatnih stopa različitih monetarnih vlasti, zlato kao klasa aktive omogućuje smanjenje rizika i očuvanje vrednosti investicija. Niska korelacija zlata s tradicionalnim oblicima aktive, a naročito s valutama poput američkog dolara, čini ovaj plemeniti metal korisnom aktivom u svrhu dodatne diversifikacije ukupnih ulaganja. S druge strane, zlato nije kamatonosni oblik aktive, odlikuje ga veća volatilnost cene i nešto niža likvidnost od nekih tradicionalnih klasa aktive, zbog čega se u rezervama centralnih banaka nalazi kao jedna od mnogih klasa aktive u okviru procesa diversifikacije ulaganja.
Narodna banka Srbije kontinuirano prati kretanja na međunarodnom finansijskom tržištu, a u sklopu toga i tržište zlata kao jedne od klasa aktive. Sve investicione odluke, pa i ona o investiranju u zlato, donose se uz detaljnu analizu tekućih i očekivanih kretanja na tržištu i iz ugla celokupnih deviznih rezervi, imajući u vidu njihovu ulogu i mandat Narodne banke Srbije utvrđen Zakonom o Narodnoj banci Srbije.
Narodna banka Srbije nema podatke o ulaganju u investiciono zlato, niti se u okviru svojih zakonskih nadležnosti bavi tom temom. Zakon o Narodnoj banci Srbije uređuje tzv. monetarno zlato, tj. zlato koje je sastavni deo deviznih rezervi Narodne banke Srbije kao centralne banke Republike Srbije, ali ne i investiciono zlato i njegovu trgovinu u Republici Srbiji.
Kabinet guvernera
