03.04.2025.
Питања: Колико сада Србија има резерви злата и које вредности? Од кога купујемо резерве – колико је домаће производње, а колико се увози, и када је била последња куповина? У односу на регион, колико резерви злата има Србија? А где смо на светском нивоу? Зашто су резерве злата значајне? Да ли Народна банка Србије има податке о улагању у инвестиционо злато – да ли је у порасту, колико се улаже у инвестиционо злато?
Одговор: Златне резерве Народне банке Србије износе рекордних 48,8 тона, што је у односу на крај јула 2012. године преко три пута више (тада су биле мање од 15 тона). Вредност златних резерви износи око 4,3 милијарде евра, са учешћем од 14,9% у укупним девизним резервама, што је преко седам пута више од њихове вредности крајем јула 2012. године. Девизне резерве Народне банке Србије, укључујући и злато (48,8 тона), износе 28,8 милијарди евра.
Народна банка Србије купује злато у облику златних полуга пре свега из домаће производње – од компаније Zijin Copper (претходно РТБ Бор), као и на међународном тржишту.
Почетком јула 2024, Народна банка Србије је реализовала куповину 5 тона злата у иностранству, тако да је од 2019. на међународном тржишту укупно купила 17 тона злата (заједно с купљених 9 тона 2019. и 3 тоне 2020. године). Све злато Народна банка Србије чува у својим трезорима (изузев последње купљених 5 тона злата, што је тренутно још увек на посебном рачуну Народне банке Србије у Берну). Све куповине злата на међународном тржишту (укупно 17 тона и све с међународним LGDS стандардом, које гарантује високу финоћу злата од најмање 99,5% злата) обављане су преко једне од најкредибилнијих међународних институција – Банке за међународна поравнања из Базела. Средином 2021. године Народна банка Србије је, у амбијенту појачане глобалне неизвесности, а у складу с праксом репатријације злата и других централних банака у матичне земље – попут немачке, холандске, аустријске, пољске, мађарске и румунске централне банке – увезла и вратила у земљу, у своје трезоре свих 13 тона злата из иностранства (једну тону која је остала из сукцесије и 12 тона купљених крајем 2019, односно 2020. године). Враћањем злата у земљу Народна банка Србије је настојала да повећа расположивост и сигурност златних резерви у периодима кризе и неизвесности.
Уговорним односом између Народне банке Србије и компаније Zijin Copper предвиђено је да Народна банка Србије има право прече куповине злата које та компанија произведе у облику златних полуга. Народна банка Србије је до сада ову могућност користила без изузетака. У 2024. години од компаније Zijin Copper купљено је рекордних 257 полуга највишег квалитета и финоће, укупне тежине 3,2 тоне, а током 2025. године (закључно са 28. фебруаром) купљено је укупно 46 полуга злата, тежине 577,2 килограма. Након реконструкције постројења у компанији Zijin Copper (у августу 2023) знатније је повећана продаја златних полуга Народној банци Србије, тако да она у просеку месечно износи преко 23 полуге, што је двоструко више него у претходним годинама.
Континуираном куповином злата на домаћем тржишту Народна банка Србије не само да доприноси додатној диверсификацији структуре девизних резерви већ их и увећава, јер плаћања златних полуга обавља из динара, а не из девиза, као у случају куповине на међународном тржишту (када се ниво девизних резерви не мења, већ само њихова структура).
Према подацима Светског савета за злато (World Gold Council) Србија се по количини злата у својим девизним резервама налази на 54. месту у свету. Када се посматрају само државе, искључујући међународне финансијске институције и организације (ММФ, ЕЦБ и БИС), Србија се налази на 51. месту у свету. У непосредном граничном окружењу Србије веће резерве злата у својим девизним резервама имају Мађарска (110 тона) и Румунија (104 тоне).
Злато историјски има улогу сигурне активе, па ова одлика нарочито долази до изражаја у периодима појачаних неизвесности и кризе, а често служи и као облик заштите од инфлације на дужи рок. С обзиром на то да је на овај облик активе теже утицати политиком каматних стопа различитих монетарних власти, злато као класа активе омогућује смањење ризика и очување вредности инвестиција. Ниска корелација злата с традиционалним облицима активе, а нарочито с валутама попут америчког долара, чини овај племенити метал корисном активом у сврху додатне диверсификације укупних улагања. С друге стране, злато није каматоносни облик активе, одликује га већа волатилност цене и нешто нижа ликвидност од неких традиционалних класа активе, због чега се у резервама централних банака налази као једна од многих класа активе у оквиру процеса диверсификације улагања.
Народна банка Србије континуирано прати кретања на међународном финансијском тржишту, а у склопу тога и тржиште злата као једне од класа активе. Све инвестиционе одлуке, па и она о инвестирању у злато, доносе се уз детаљну анализу текућих и очекиваних кретања на тржишту и из угла целокупних девизних резерви, имајући у виду њихову улогу и мандат Народне банке Србије утврђен Законом о Народној банци Србије.
Народна банка Србије нема податке о улагању у инвестиционо злато, нити се у оквиру својих законских надлежности бави том темом. Закон о Народној банци Србије уређује тзв. монетарно злато, тј. злато које је саставни део девизних резерви Народне банке Србије као централне банке Републике Србије, али не и инвестиционо злато и његову трговину у Републици Србији.
Кабинет гувернера
