15.04.2025.
Pitanja: Narodna banka Srbije je od početka godine do kraja marta neto prodala 955 miliona evra radi održavanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru. Da li se radi o neuobičajeno visokom iznosu tromesečne prodaje, pošto je u istom periodu prošle godine bila neto kupac sa 320 miliona evra, ili je Narodna banka Srbije već beležila takav rezultat u skorije vreme? Koji su ključni razlozi za to što je Narodna banka Srbije završila ovo tromesečje kao neto prodavac 955 miliona evra? Kako na očuvanje relativne stabilnosti kursa dinara utiču rezerve u zlatu, a kako kretanje vrednosti stranih valuta osim evra? U javnosti se često spekuliše o tome koliko je daleko Narodna banka Srbije spremna da ide u očuvanju vrednosti dinara. Šta kažu scenariji koje razvijate – da li u nastavku godine očekujete da Narodna banka Srbije ponovo bude neto kupac deviza i obrnuto: kakav razvoj situacije bi zahtevao da Narodna banka Srbije ostane neto prodavac?
Odgovor: Narodna banka Srbije više od decenije uspešno održava relativnu stabilnost kursa dinara prema evru, imajući u vidu njen značaj za očuvanje cenovne, finansijske i sveukupne makroekonomske stabilnosti.
U okviru režima rukovođeno fluktuirajućeg deviznog kursa, Narodna banka Srbije sprovodi devizne intervencije po potrebi, nepristrasno, i kupovinom i prodajom deviza. U uslovima preovlađujućih pritisaka ka jačanju dinara, Narodna banka Srbije po potrebi kupuje devize na domaćem deviznom tržištu, ublažavajući oscilacije u smeru aprecijacije domaće valute i uvećavajući na taj način devizne rezerve. U uslovima pojačanih deprecijacijskih pritisaka, Narodna banka Srbije koristi devizne rezerve, pažljivo i odmereno, i prodaje devize, ublažavajući oscilacije ka slabljenju dinara.
Od 2017. godine dominantni su aprecijacijski pritisci, odnosno ponuda deviza na domaćem deviznom tržištu višestruko premašuje tražnju za njima. Osnovni uzrok tome su poboljšani makroekonomski pokazatelji naše zemlje i povoljna platnobilansna kretanja, odnosno pojačan priliv deviza po raznim osnovama, poput stranih direktnih investicija, izvoza, doznaka i turizma. Od 2017. godine do kraja 2024. godine Narodna banka Srbije je tokom sedam od osam godina bila neto kupac deviza, pri čemu je ukupna neto kupovina u ovom periodu iznosila 11,9 milijardi evra. To znači da je Narodna banka Srbije u prethodnim godinama izgradila bafere, podižući devizne rezerve na istorijski najviše nivoe, kojima u slučaju pojačane tražnje za devizama po bilo kom osnovu, odnosno u ambijentu deprecijacijskih pritisaka, ima dovoljno sredstava da održi stabilnost domaće valute prema evru. Povremeni deprecijacijski pritisci javljaju se uglavnom usled delovanja faktora iz međunarodnog okruženja, kao rezultat pojačane neizvesnosti, kao što su geopolitičke krize ili po osnovu sezonski pojačane tražnje za devizama, pre svega uvoznika energenata.
Tokom prva tri meseca 2025. godine Narodna banka Srbije je neto prodala 955 miliona evra, pri čemu je u januaru bila neto prodavac 420 milina evra, u februaru 325 miliona evra, dok je u martu iznos neto prodaje dodatno smanjen na 210 miliona evra.
Osnovni uzrok pojačane tražnje za devizama na domaćem deviznom tržištu tokom prva tri meseca ove godine bila je sezonski pojačana tražnja za devizama domaćih kompanija iz energetskog sektora, koja je bila viša nego u prvom tromesečju 2024. godine. Istovremeno, u odnosu na isti period prošle godine, manja je ponuda deviza po osnovu stranih direktnih investicija. To su osnovni uzroci neto prodaje deviza Narodne banke Srbije u prvom tromesečju ove godine, za razliku od prvog tromesečja prošle godine, kada je Narodna banka Srbije bila neto kupac deviza.
Usled takvih kretanja, kako bi očuvala relativnu stabilnost kursa dinara prema evru, Narodna banka Srbije je nedostajući iznos deviza na domaćem deviznom tržištu obezbedila korišćenjem deviznih rezervi, koje su u prethodnim godinama snažno kumulirane i čija je svrha, između ostalog, da se koriste u ovakvim situacijama.
Postojeći nivo deviznih rezervi više je nego dovoljan garant sigurnosti i otpornosti naše zemlje na sve eventualne potrese iz međunarodnog okruženja. Bruto devizne rezerve, čiji sastavni deo čine i rezerve u zlatu, krajem marta 2025. godine iznosile su 28,5 milijardi evra.
Kada je reč o međusobnom odnosu pojedinih stranih valuta na međunarodnom deviznom tržištu, ta kretanja ne utiču direktno na kretanje kursa dinara prema evru usled toga što se kurs dinara prema evru formira na osnovu ponude i tražnje za evrom na domaćem deviznom tržištu. Međutim, sva kretanja u međunarodnom okruženju, pa i ona koja se tiču geopolitičkih kriza, protekcionizma, odluka vodećih centralnih banaka – mogu indirektno da utiču na kretanja na domaćem deviznom tržištu.
Iako su kretanja na deviznom tržištu pod uticajem različitih faktora iz domaćeg i međunarodnog okruženja koje nije moguće sa sigurnošću predvideti, Narodna banka Srbije će ostati posvećena očuvanju relativne stabilnosti kursa dinara prema evru i po potrebi reagovati bilo na strani kupovine bilo na strani prodaje deviza kako bi se postignuta relativna stabilnost deviznog kursa očuvala i u budućnosti. Činjenica da su od 2018. do kraja 2024. godine devizne rezerve povećane za preko 19 milijardi evra (sa ispod 10 milijardi krajem 2017, na 29,3 milijarde evra krajem prošle godine), govori u prilog tome da Narodna banka Srbije ima sasvim dovoljan nivo rezervi da održi stabilnost dinara prema evru, bez obzira na jačinu ili karakter deprecijacijskih pritisaka. Ipak, očekujemo da u narednom periodu uobičajeni prilivi po osnovu SDI, izvoza, po osnovu stranih turista i doznaka budu snažan faktor na strani ponude deviza, koji će obezbediti kontinuitet tržišno izgrađene stabilnosti i smanjiti potrebu za upotrebom deviznih rezervi ili čak obezbediti njihov rast.
Kabinet guvernera
