05.05.2025.
Pitanja: Na koji način je regulisana prevremena otplata kredita i da li se može primeniti na sve vrste kredita – stambene, gotovinske (dinarske, evroindeksirane)? Šta podrazumeva prevremena, a šta delimična otplata kredita? Da li banka ima pravo na naknadu za prevremenu otplatu, kada i koliko ona iznosi? Kada banka nema pravo da naplati naknadu? Da li se i šta menja oko naplate ove naknade od 1. jula 2025. godine? Da li se građanima savetuje prevremena otplata kredita?
Odgovor: Prevremena otplata je i postojećim i dosadašnjim zakonom regulisana tako što je korisnicima pravo na prevremenu otplatu svih vrsta kredita garantovano u svakom trenutku, i to kao pravo na delimičnu prevremenu otplatu ili potpunu prevremenu otplatu. Broj delimičnih prevremenih otplata nije ograničen. Međutim, novim zakonom je pravo banke na naplatu naknade kod prevremene otplate dodatno ograničeno.
Delimična prevremena otplata kredita označava situaciju u kojoj korisnik koristi višak novca koji ima na raspolaganju da banci unapred vrati deo kredita, tako da se preostali iznos kredita u korišćenju smanjuje, pa samim tim i rata kredita, jer se smanjuje osnovica na koju se primenjuje kamatna stopa. Potpuna prevremena otplata podrazumeva da korisnik pre dospeća vraća celokupan preostali iznos kredita (nedospelu glavnicu) i time izmiruje ukupan dug prema banci, a ugovor o kreditu prestaje. Postojećim i novim zakonom ograničeno je pravo banke na ugovaranje i naplatu naknade za prevremenu otplatu. Najpre, naknada za prevremenu otplatu kod gotovinskih i potrošačkih kredita može se ugovoriti samo kod kredita s fiksnom stopom, dok se kod stambenih kredita može ugovoriti bez obzira na vrstu kamatne stope. Dalje, naknada za prevremenu otplatu može se naplatiti pod uslovom da je iznos koji se prevremeno otplaćuje veći od 1.200.000 dinara, u periodu od 12 meseci. To znači da ako korisnik u toku perioda od godinu dana izvrši nekoliko delimičnih prevremenih otplata, tako da na primer najpre prevremeno otplati iznos od 800.000 dinara, a zatim nakon šest meseci otplati još 600.000 dinara, on će platiti ugovorenu naknadu na iznos od 200.000 dinara.
Banka može naplatiti naknadu za prevremenu otplatu do visine pretrpljene štete, s tim da to nikada ne može biti veći iznos od 1% preostalog iznosa kredita (nedospele glavnice), a ako je preostali period otplate do godinu dana ili kraći, taj iznos ne može biti veći od 0,5%. Inače, šteta koju banka trpi u slučaju prevremene otplate odgovara razlici između ugovorene kamatne stope i prosečne ponderisane kamatne stope za tu vrstu kredita koju na svojoj internet stranici objavljuje Narodna banka Srbije. Banka nema pravo da ugovori naknadu za prevremenu otplatu ako je u pitanju gotovinski, potrošački i bilo koji drugi kredit s fiksnom stopom koji nije stambeni ili kredit namenjen za kupovinu nepokretnosti. Pored toga, banka ne može da ugovori, odnosno da zahteva ovu naknadu ni ako je u pitanju otplata dozvoljenog prekoračenja računa ili kreditne kartice. Menja se nekoliko stvari. Najpre, iznos prevremene otplate koji je oslobođen povećan je za 20%, odnosno sa 1.000.000 na 1.200.000 dinara. Dalje, pored toga što su korisnici, kao i do sada, oslobođeni plaćanja kamate za period za koji se vrši prevremena otplata, izričito je propisano da su oslobođeni svih troškova koji su ugovoreni za taj period, a još nisu naplaćeni, ali i pravo korisnika na povraćaj iznosa koji su eventualno unapred naplaćeni za period za koji se vrši prevremena otplata (tzv. jednokratne kreditne naknade). U ovom poslednjem slučaju, banka je dužna da izračuna iznos te naknade koji (pro rata) odgovara periodu otplate za koji se vrši prevremena otplata i da mu taj iznos uračuna u prevremenu otplatu. Ovo pravilo je inače ozakonjenje stava Suda pravde Evropske unije iz presude u slučaju Lexitor iz septembra 2019. godine. S tim u vezi, valja reći da je Narodna banka Srbije i pre donošenja ovog zakona obezbedila u praksi primenu ovog stava davanjem mišljenja o načinu primene relevantne odredbe postojećeg zakona, a podaci pokazuju da banke po tom osnovu korisnicima koji vrše prevremenu otplatu treba da vrate oko 5 miliona evra godišnje.
Pored ovoga, u slučaju potpune prevremene otplate predviđena je mogućnost da se korisniku vrati srazmeran iznos troškova koje je platio trećim licima (npr. premija osiguranja). Veoma važna novina je i da je preciziran rok u kojem je banka dužna da obezbedi prevremenu otplatu, a to je tri dana od dana kada je korisnik podneo zahtev, s tim da se obračun vrši s danom kada je korisnik obezbedio sredstva na računu, što znači da to može biti i dan kada je podneo zahtev. Takođe, banka mora na jasan i razumljiv način da prikaže korisniku finansijske efekte prevremene otplate. Ukazujemo na to da je Narodna banka Srbije, pored zakona, koristila i da će nastaviti da koristi i druge, manje formalne instrumente za unapređenje prevremene otplate, a pre svega radi unapređenja refinansiranja kao mehanizma koji podstiče mobilnost klijenata i konkurenciju. Naime, u prethodnom periodu Narodna banka Srbije je putem instrukcije za refinansiranje kredita obezbedila da se krediti brzo i lako prevremeno otplate uzimanjem novog jeftinijeg kredita, bez potrebe da se uopšte komunicira s bankom kod koje se kredit otplaćuje. Pored toga, budući da su stambeni krediti za korisnike najznačajniji kreditni proizvod, Narodna banka Srbije je identifikovala da praksa ponovnog upisa hipoteke, umesto izmene podataka, kao i overa nove založne izjave, prouzrokuje značajne administrativne troškove za korisnike, što ih demotiviše da brzo i lako zamene skuplji stambeni kredit jeftinijim ili da stambeni kredit s promenljivom stopom zamene kreditom s fiksnom stopom, ili obrnuto. S tim u vezi, Narodna banka Srbije je nadležnim državnim organima već uputila određenu inicijativu.
Dalje, izričito je zabranjeno naplatiti naknadu za prevremenu otplatu ili bilo koju drugu naknadu koja po prirodi odgovara ovoj naknadi u slučaju dozvoljenog prekoračenja ili kreditne kartice. Načelno prevremena otplata je uvek dobar potez, a posebno u prvom periodu otplate kredita, kada je amortizacija (otplata) glavnice znatno manja. Ovaj savet jedino ne bi važio ako korisnik višak sredstava može da deponuje kod banke po kamatnoj stopi većoj od one po kojoj otplaćuje kredit, što je u praksi izuzetno retko.
Kabinet guvernera
