05.05.2025.
Питања: На који начин је регулисана превремена отплата кредита и да ли се може применити на све врсте кредита – стамбене, готовинске (динарске, евроиндексиране)? Шта подразумева превремена, а шта делимична отплата кредита? Да ли банка има право на накнаду за превремену отплату, када и колико она износи? Када банка нема право да наплати накнаду? Да ли се и шта мења око наплате ове накнаде од 1. јула 2025. године? Да ли се грађанима саветује превремена отплата кредита?
Одговор: Превремена отплата је и постојећим и досадашњим законом регулисана тако што је корисницима право на превремену отплату свих врста кредита гарантовано у сваком тренутку, и то као право на делимичну превремену отплату или потпуну превремену отплату. Број делимичних превремених отплата није ограничен. Међутим, новим законом је право банке на наплату накнаде код превремене отплате додатно ограничено.
Делимична превремена отплата кредита означава ситуацију у којој корисник користи вишак новца који има на располагању да банци унапред врати део кредита, тако да се преостали износ кредита у коришћењу смањује, па самим тим и рата кредита, јер се смањује основица на коју се примењује каматна стопа. Потпуна превремена отплата подразумева да корисник пре доспећа враћа целокупан преостали износ кредита (недоспелу главницу) и тиме измирује укупан дуг према банци, а уговор о кредиту престаје. Постојећим и новим законом ограничено је право банке на уговарање и наплату накнаде за превремену отплату. Најпре, накнада за превремену отплату код готовинских и потрошачких кредита може се уговорити само код кредита с фиксном стопом, док се код стамбених кредита може уговорити без обзира на врсту каматне стопе. Даље, накнада за превремену отплату може се наплатити под условом да је износ који се превремено отплаћује већи од 1.200.000 динара, у периоду од 12 месеци. То значи да ако корисник у току периода од годину дана изврши неколико делимичних превремених отплата, тако да на пример најпре превремено отплати износ од 800.000 динара, а затим након шест месеци отплати још 600.000 динара, он ће платити уговорену накнаду на износ од 200.000 динара.
Банка може наплатити накнаду за превремену отплату до висине претрпљене штете, с тим да то никада не може бити већи износ од 1% преосталог износа кредита (недоспеле главнице), а ако је преостали период отплате до годину дана или краћи, тај износ не може бити већи од 0,5%. Иначе, штета коју банка трпи у случају превремене отплате одговара разлици између уговорене каматне стопе и просечне пондерисане каматне стопе за ту врсту кредита коју на својој интернет страници објављује Народна банка Србије. Банка нема право да уговори накнаду за превремену отплату ако је у питању готовински, потрошачки и било који други кредит с фиксном стопом који није стамбени или кредит намењен за куповину непокретности. Поред тога, банка не може да уговори, односно да захтева ову накнаду ни ако је у питању отплата дозвољеног прекорачења рачуна или кредитне картице. Мења се неколико ствари. Најпре, износ превремене отплате који је ослобођен повећан је за 20%, односно са 1.000.000 на 1.200.000 динара. Даље, поред тога што су корисници, као и до сада, ослобођени плаћања камате за период за који се врши превремена отплата, изричито је прописано да су ослобођени свих трошкова који су уговорени за тај период, а још нису наплаћени, али и право корисника на повраћај износа који су евентуално унапред наплаћени за период за који се врши превремена отплата (тзв. једнократне кредитне накнаде). У овом последњем случају, банка је дужна да израчуна износ те накнаде који (pro rata) одговара периоду отплате за који се врши превремена отплата и да му тај износ урачуна у превремену отплату. Ово правило је иначе озакоњење става Суда правде Европске уније из пресуде у случају Lexitor из септембра 2019. године. С тим у вези, ваља рећи да је Народна банка Србије и пре доношења овог закона обезбедила у пракси примену овог става давањем мишљења о начину примене релевантне одредбе постојећег закона, а подаци показују да банке по том основу корисницима који врше превремену отплату треба да врате око 5 милиона евра годишње.
Поред овога, у случају потпуне превремене отплате предвиђена је могућност да се кориснику врати сразмеран износ трошкова које је платио трећим лицима (нпр. премија осигурања). Веома важна новина је и да је прецизиран рок у којем је банка дужна да обезбеди превремену отплату, а то је три дана од дана када је корисник поднео захтев, с тим да се обрачун врши с даном када је корисник обезбедио средства на рачуну, што значи да то може бити и дан када је поднео захтев. Такође, банка мора на јасан и разумљив начин да прикаже кориснику финансијске ефекте превремене отплате. Указујемо на то да је Народна банка Србије, поред закона, користила и да ће наставити да користи и друге, мање формалне инструменте за унапређење превремене отплате, а пре свега ради унапређења рефинансирања као механизма који подстиче мобилност клијената и конкуренцију. Наиме, у претходном периоду Народна банка Србије је путем инструкције за рефинансирање кредита обезбедила да се кредити брзо и лако превремено отплате узимањем новог јефтинијег кредита, без потребе да се уопште комуницира с банком код које се кредит отплаћује. Поред тога, будући да су стамбени кредити за кориснике најзначајнији кредитни производ, Народна банка Србије је идентификовала да пракса поновног уписа хипотеке, уместо измене података, као и овера нове заложне изјаве, проузрокује значајне административне трошкове за кориснике, што их демотивише да брзо и лако замене скупљи стамбени кредит јефтинијим или да стамбени кредит с променљивом стопом замене кредитом с фиксном стопом, или обрнуто. С тим у вези, Народна банка Србије је надлежним државним органима већ упутила одређену иницијативу.
Даље, изричито је забрањено наплатити накнаду за превремену отплату или било коју другу накнаду која по природи одговара овој накнади у случају дозвољеног прекорачења или кредитне картице. Начелно превремена отплата је увек добар потез, а посебно у првом периоду отплате кредита, када је амортизација (отплата) главнице знатно мања. Овај савет једино не би важио ако корисник вишак средстава може да депонује код банке по каматној стопи већој од оне по којој отплаћује кредит, што је у пракси изузетно ретко.
Кабинет гувернера
