30.10.2025.

Završeni razgovori s misijom Međunarodnog monetarnog fonda – Monetarna politika je adekvatna i nastavlja da podržava makroekonomsku stabilnost Srbije

U četvrtak, 30. oktobra, završeni su razgovori misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koju je predvodila gospođa Anet Kjobe, s delegacijom Republike Srbije. Tom prilikom postignut je dogovor na nivou tima MMF-a o drugom razmatranju u okviru Instrumenta za koordinaciju politika, koji treba da odobri Izvršni odbor MMF-a.

Misija MMF-a zaključila je da je, zahvaljujući obezbeđenoj makroekonomskoj otpornosti, privreda Srbije dobro pozicionirana za ponovno ubrzanje rasta kada privremeni šokovi prođu. Rizike iz eksternog i domaćeg okruženja ublažavaju značajne fiskalne i eksterne rezerve, uključujući visoke devizne rezerve i depozite države, otporan bankarski sektor i umeren javni dug.

• Nakon prošlogodišnjih 3,9%, privredni rast je u 2025. godini usporio pod uticajem globalnih trgovinskih tenzija, protesta, političke neizvesnosti i sankcija NIS-u. 
• Slabija poljoprivredna sezona ponovo je uticala na rast cena hrane, ali je inflacija u septembru spuštena na 2,9% međugodišnje, zahvaljujući i privremenom ograničenju trgovačkih marži na osnovne životne namirnice i proizvode od značaja za domaćinstva.
• Potrošnja domaćinstava nastavlja da bude podržana rastom raspoloživog dohotka, bankarski sektor je stabilan i otporan, devizne rezerve su visoke, a javni dug je nizak.
• U 2026. godini projektuje se ubrzanje rasta vođeno kontinuiranim rastom raspoloživog dohotka, povoljnim kreditnim uslovima, novim izvoznim kapacitetima prerađivačke industrije i rešavanjem neizvesnosti oko snabdevanja energentima povezanom sa NIS-om.
• Duže rešavanje pitanja NIS-u i domaćih političkih tenzija moglo bi da utiče na ekonomsku aktivnost. Ipak, ovi rizici ublaženi su značajnim fiskalnim i eksternim rezervama, uključujući visoke devizne rezerve i depozite države, otporan bankarski sektor i umeren javni dug. Istovremeno, vlasti su posvećene rešavanju pitanja sankcija NIS-u na način koji će obezbediti neprekinuto snabdevanje naftom.
• Monetarna politika je adekvatna i nastavlja da podržava makroekonomsku stabilnost Srbije, uključujući i uvažavanje karaktera privremenih fluktuacija cena. U narednom periodu očekuje se nastavak oprezne monetarne politike.
• Očekuje se privremeno širenje deficita platnog bilansa vođeno uvozom za potrebe značajnijih infrastrukturnih projekata, ali će devizne rezerve ostati očuvane na visokom nivou.
• Srbija sprovodi niz ključnih investicija u oblasti energetike, a imajući i vidu značajne potrebe ovog sektora za finansiranjem, prioritizacija najisplativijih projekata biće od presudnog značaja za jačanje ekonomskih rezultata i energetske sigurnosti.
• Vlasti ostaju posvećene očuvanju fiskalnog deficita na nivou do 3,0% BDP-a tokom perioda 2025–2027, kao i primeni posebnih fiskalnih pravila u vezi s platama u javnom sektoru i penzijama. 
  • Očuvanje oprezne makroekonomske politike ključno je za očuvanje kredibiliteta i prostora za reagovanje na potencijalne šokove. Gornja granica fiskalnog deficita od 3,0% BDP-a, koja uspostavlja odgovarajuću ravnotežu između trenutnih potreba za potrošnjom i investicijama, predstavlja suštinski važno sidro te politike.
• U narednom periodu, izgrađena makroekonomska otpornost Srbije dobro pozicionira srpsku privredu za ponovno ubrzanje rasta kada privremeni šokovi prođu. 

Tokom brojnih razgovora s predstavnicima MMF-a za Srbiju, guverner Jorgovanka Tabaković, između ostalog, istakla je:

• Inflacija je u septembru iznosila 2,9% međugodišnje, čemu su značajno doprinele mere Vlade Republike Srbije za ograničenje trgovačkih marži, koje su na snazi od 1. septembra.
• Očekujemo da i na kraju ove godine, kao i sledeće godine, inflacija ostane unutar ciljanog koridora od 3 ± 1,5%.
• Činjenica da smo i baznu inflaciju spustili na nivo ispod 4% takođe govori u prilog generalno nižim inflatornim pritiscima.
• Očuvali smo i relativno stabilan kurs dinara prema evru uprkos izraženim volatilnostima i neizvesnostima na globalnom finansijskom i robnom tržištu.
• Odgovornim upravljanjem obezbedili smo i rekordne devizne rezerve zemlje, koje su za 120% veće u odnosu na pretpandemijsku 2019. godinu.
• Dodatno smo povećali i rezerve zlata, koje sada čine oko 20% naših deviznih rezervi.
• Očuvali smo i ojačali stabilnost finansijskog sistema, kojoj je i relativna stabilnost kursa dinara prema evru bitno doprinosila.
• Generalno i pojedinačno, banke u Srbiji su stabilne i imaju visoke rezerve kapitala i likvidnosti, značajno iznad regulatornih minimuma.
• Po osnovu relaksacije naše monetarne politike, kamatne stope na dinarske kredite privredi spuštene su na ispod 6,4% (pad od 1,75 p.p.), a relaksacija monetarne politike ECB-a, uz očuvanu nisku premiju rizika zemlje, prenela se na pad kamatnih stopa na evro i evroindeksirane na ispod 4,7% (pad od 1,95 p.p.).
  • U odnosu na jun 2024. godine, kamatne stope na dinarske kredite privredi smanjene su za oko 22%, a na evro i evroindeksirane za oko 30%.
  • Značajno povoljniji uslovi finansiranja i relativno stabilan kurs dinara prema evru podržali su tražnju i ponudu kredita privredi, koji su u septembru bili viši za 9% međugodišnje, i to investicioni za 12,3%, a krediti za obrtna sredstva i likvidnost za 10,8%.
• Uz neupitnu institucionalnu nezavisnost u vođenju politika, ali nikada izolovano od građana i od politike koju vode predsednik Vučić i Vlada Republike Srbije, Narodna banka Srbije je nastavila da podržava standard građana.
  • Jedan od rezultata naših supervizorskih očekivanja jeste i činjenica da banke u Srbiji od 15. septembra nude povoljnije kredite – gotovinske, potrošačke i stambene, za zaposlene i penzionere s primanjima do 100.000 dinara. Mnoge banke su ponudile i povoljnije kreditne uslove od naših minimalnih supervizorskih očekivanja.
  • Kao rezultat, dinarski gotovinski krediti dostupni su po stopama i ispod 6%, dok su stambeni krediti za kupovinu prvog stana dostupni po stopama i ispod 4% kod pojedinih banaka.
  • Sve mere monetarne, mikroprudencijalne i makroprudencijalne politike pažljivo smo odmeravali i kombinovali, što će, uz povoljnije uslove finansiranja i time podržan rast raspoloživog dohotka i kreditne aktivnosti, doprineti ekonomskom rastu. Istovremeno i s tim povezano, dodatno je smanjeno učešće problematičnih kredita na najniži nivo od 2,2%.
• Detaljno smo uredili i uslove pod kojima su davaoci kredita dužni da korisnicima koji imaju poteškoće u otplati ponude određene olakšice:
  • produženje roka otplate;
  • promenu vrste ugovora;
  • odloženo plaćanje celokupnog iznosa kredita, kamate, glavnice, dozvoljenog ili nedozvoljenog prekoračenja, duga po kreditnoj kartici ili određenih rata kredita, za određeni period;
  • smanjenje kamatne stope;
  • odobrenje da korisnik ne vrši otplatu kredita u određenom periodu, u kome banka nema pravo da obračunava redovnu niti zateznu kamatu na dospele obaveze, ali ima pravo da obračunava ugovorenu redovnu kamatu na preostali iznos glavnice;
  • delimičnu otplatu duga;
  • promenu valute u kojoj je izražena obaveza, ako novčana obaveza nije izražena u dinarima;
  • delimičan oprost i konsolidaciju duga;
  • proglašenje zastoja u otplati za određeni period u kome banka ne obračunava redovnu niti zateznu kamatu na dospelo a neizmireno potraživanje, kao ni redovnu kamatu na preostali iznos glavnice, odnosno duga.

„Duže od pola decenije živimo i radimo u uslovima rastućih globalnih rizika i neizvesnosti, koji se međusobno prepliću i pojačavaju. Srbiju smo dobro opremili za upravljanje rizicima – devizne rezerve i depoziti Vlade su visoki, javni dug opada, a banke su dobro kapitalizovane i likvidne. Rezervama koje smo izgradili, koje jesu naš dragocen resurs za budućnost, moramo pažljivo da upravljamo. Interes svih činilaca ekosistema mora biti ekonomski napredak Srbije, koji je osnov za sve dalje – rast zarada, zaposlenosti i kvalitetnijeg života građana, uz neminovne tehnološke promene, za koje Srbija ima potencijal”, zaključila je guverner Jorgovanka Tabaković. 

^{U decembru 2024. godine Odbor izvršnih direktora MMF-a odobrio je Srbiji trogodišnji Instrument za koordinaciju politike. Na sednici održanoj 30. juna 2025. Odbor izvršnih direktora MMF-a doneo je odluku o uspešnom završetku prvog razmatranja sprovođenja ekonomskog programa u okviru ovog instrumenta.
Instrument za koordinaciju politike (Policy Coordination Instrument – PCI) jeste savetodavnog karaktera i ne predviđa korišćenje finansijskih sredstava. Odobrava se zemljama koje su posvećene reformama i koje sprovode snažnu i kredibilnu ekonomsku politiku.}

Kabinet guvernera