30.10.2025.

Завршени разговори с мисијом Међународног монетарног фонда – Монетарна политика је адекватна и наставља да подржава макроекономску стабилност Србије

У четвртак, 30. октобра, завршени су разговори мисије Међународног монетарног фонда (ММФ), коју је предводила госпођа Анет Кјобе, с делегацијом Републике Србије. Том приликом постигнут је договор на нивоу тима ММФ-а о другом разматрању у оквиру Инструмента за координацију политика, који треба да одобри Извршни одбор ММФ-а.

Мисија ММФ-а закључила је да je, захваљујући обезбеђеној макроекономској отпорности, привреда Србије добро позиционирана за поновно убрзање раста када привремени шокови прођу. Ризике из екстерног и домаћег окружења ублажавају значајне фискалне и екстерне резерве, укључујући високе девизне резерве и депозите државе, отпоран банкарски сектор и умерен јавни дуг.

• Након прошлогодишњих 3,9%, привредни раст је у 2025. години успорио под утицајем глобалних трговинских тензија, протеста, политичке неизвесности и санкција НИС-у. 
• Слабија пољопривредна сезона поново је утицала на раст цена хране, али је инфлација у септембру спуштена на 2,9% међугодишње, захваљујући и привременом ограничењу трговачких маржи на основне животне намирнице и производе од значаја за домаћинства.
• Потрошња домаћинстава наставља да буде подржана растом расположивог дохотка, банкарски сектор је стабилан и отпоран, девизне резерве су високе, а јавни дуг је низак.
• У 2026. години пројектује се убрзање раста вођено континуираним растом расположивог дохотка, повољним кредитним условима, новим извозним капацитетима прерађивачке индустрије и решавањем неизвесности око снабдевања енергентима повезаном са НИС-ом.
• Дуже решавање питања НИС-у и домаћих политичких тензија могло би да утиче на економску активност. Ипак, ови ризици ублажени су значајним фискалним и екстерним резервама, укључујући високе девизне резерве и депозите државе, отпоран банкарски сектор и умерен јавни дуг. Истовремено, власти су посвећене решавању питања санкција НИС-у на начин који ће обезбедити непрекинуто снабдевање нафтом.
• Монетарна политика је адекватна и наставља да подржава макроекономску стабилност Србије, укључујући и уважавање карактера привремених флуктуација цена. У наредном периоду очекује се наставак опрезне монетарне политике.
• Очекује се привремено ширење дефицита платног биланса вођено увозом за потребе значајнијих инфраструктурних пројеката, али ће девизне резерве остати очуване на високом нивоу.
• Србија спроводи низ кључних инвестиција у области енергетике, а имајући и виду значајне потребе овог сектора за финансирањем, приоритизација најисплативијих пројеката биће од пресудног значаја за јачање економских резултата и енергетске сигурности.
• Власти остају посвећене очувању фискалног дефицита на нивоу до 3,0% БДП-а током периода 2025–2027, као и примени посебних фискалних правила у вези с платама у јавном сектору и пензијама. 
  • Очување опрезне макроекономске политике кључно је за очување кредибилитета и простора за реаговање на потенцијалне шокове. Горња граница фискалног дефицита од 3,0% БДП-а, која успоставља одговарајућу равнотежу између тренутних потреба за потрошњом и инвестицијама, представља суштински важно сидро те политике.
• У наредном периоду, изграђена макроекономска отпорност Србије добро позиционира српску привреду за поновно убрзање раста када привремени шокови прођу. 

Током бројних разговора с представницима ММФ-а за Србију, гувернер Јоргованка Табаковић, између осталог, истакла је:

• Инфлација је у септембру износила 2,9% међугодишње, чему су значајно допринеле мере Владе Републике Србије за ограничење трговачких маржи, које су на снази од 1. септембра.
• Очекујемо да и на крају ове године, као и следеће године, инфлација остане унутар циљаног коридора од 3 ± 1,5%.
• Чињеница да смо и базну инфлацију спустили на ниво испод 4% такође говори у прилог генерално нижим инфлаторним притисцима.
• Очували смо и релативно стабилан курс динара према евру упркос израженим волатилностима и неизвесностима на глобалном финансијском и робном тржишту.
• Одговорним управљањем обезбедили смо и рекордне девизне резерве земље, које су за 120% веће у односу на претпандемијску 2019. годину.
• Додатно смо повећали и резерве злата, које сада чине око 20% наших девизних резерви.
• Очували смо и ојачали стабилност финансијског система, којој је и релативна стабилност курса динара према евру битно доприносила.
• Генерално и појединачно, банке у Србији су стабилне и имају високе резерве капитала и ликвидности, значајно изнад регулаторних минимума.
• По основу релаксације наше монетарне политике, каматне стопе на динарске кредите привреди спуштене су на испод 6,4% (пад од 1,75 п.п.), а релаксација монетарне политике ЕЦБ-а, уз очувану ниску премију ризика земље, пренела се на пад каматних стопа на евро и евроиндексиране на испод 4,7% (пад од 1,95 п.п.).
  • У односу на јун 2024. године, каматне стопе на динарске кредите привреди смањене су за око 22%, а на евро и евроиндексиране за око 30%.
  • Значајно повољнији услови финансирања и релативно стабилан курс динара према евру подржали су тражњу и понуду кредита привреди, који су у септембру били виши за 9% међугодишње, и то инвестициони за 12,3%, а кредити за обртна средства и ликвидност за 10,8%.
• Уз неупитну институционалну независност у вођењу политика, али никада изоловано од грађана и од политике коју воде председник Вучић и Влада Републике Србије, Народна банка Србије је наставила да подржава стандард грађана.
  • Један од резултата наших супервизорских очекивања јесте и чињеница да банке у Србији од 15. септембра нуде повољније кредите – готовинске, потрошачке и стамбене, за запослене и пензионере с примањима до 100.000 динара. Многе банке су понудиле и повољније кредитне услове од наших минималних супервизорских очекивања.
  • Као резултат, динарски готовински кредити доступни су по стопама и испод 6%, док су стамбени кредити за куповину првог стана доступни по стопама и испод 4% код појединих банака.
  • Све мере монетарне, микропруденцијалне и макропруденцијалне политике пажљиво смо одмеравали и комбиновали, што ће, уз повољније услове финансирања и тиме подржан раст расположивог дохотка и кредитне активности, допринети економском расту. Истовремено и с тим повезано, додатно је смањено учешће проблематичних кредита на најнижи ниво од 2,2%.
• Детаљно смо уредили и услове под којима су даваоци кредита дужни да корисницима који имају потешкоће у отплати понуде одређене олакшице:
  • продужење рока отплате;
  • промену врсте уговора;
  • одложено плаћање целокупног износа кредита, камате, главнице, дозвољеног или недозвољеног прекорачења, дуга по кредитној картици или одређених рата кредита, за одређени период;
  • смањење каматне стопе;
  • одобрење да корисник не врши отплату кредита у одређеном периоду, у коме банка нема право да обрачунава редовну нити затезну камату на доспеле обавезе, али има право да обрачунава уговорену редовну камату на преостали износ главнице;
  • делимичну отплату дуга;
  • промену валуте у којој је изражена обавеза, ако новчана обавеза није изражена у динарима;
  • делимичан опрост и консолидацију дуга;
  • проглашење застоја у отплати за одређени период у коме банка не обрачунава редовну нити затезну камату на доспело а неизмирено потраживање, као ни редовну камату на преостали износ главнице, односно дуга.

„Дуже од пола деценије живимо и радимо у условима растућих глобалних ризика и неизвесности, који се међусобно преплићу и појачавају. Србију смо добро опремили за управљање ризицима – девизне резерве и депозити Владе су високи, јавни дуг опада, а банке су добро капитализоване и ликвидне. Резервама које смо изградили, које јесу наш драгоцен ресурс за будућност, морамо пажљиво да управљамо. Интерес свих чинилаца екосистема мора бити економски напредак Србије, који је основ за све даље – раст зарада, запослености и квалитетнијег живота грађана, уз неминовне технолошке промене, за које Србија има потенцијал”, закључила је гувернер Јоргованка Табаковић. 

^{У децембру 2024. године Одбор извршних директора ММФ-а одобрио је Србији трогодишњи Инструмент за координацију политике. На седници одржаној 30. јуна 2025. Одбор извршних директора ММФ-а донео је одлуку о успешном завршетку првог разматрања спровођења економског програма у оквиру овог инструмента.
Инструмент за координацију политике (Policy Coordination Instrument – PCI) јесте саветодавног карактера и не предвиђа коришћење финансијских средстава. Одобрава се земљама које су посвећене реформама и које спроводе снажну и кредибилну економску политику.}

Кабинет гувернера