13.11.2025.
Svako od nas zna koliko je san miran kad imamo sigurnu rezervu. Štednja nije luksuz – to je način da preuzmemo finansijsku kontrolu nad sopstvenim životom i budućnošću. To znači da sredstva koja zaradimo ili dobijemo ne potrošimo odmah u celosti, već da jedan deo, nakon što su podmirene osnovne potrebe, sačuvamo za budućnost. Nivo štednje u jednoj zemlji najbolje pokazuje koliko građani veruju u svoju ekonomiju. Rast štednje znači jačanje poverenja, stabilnosti i ekonomskog razvoja. Upravo su takvi trendovi prisutni u Srbiji više od jedne decenije, pre svega kao rezultat zalaganja Narodne banke Srbije i drugih relevantnih institucija na obezbeđivanju makroekonomske stabilnosti, perspektive održivog rasta, stabilnosti deviznog kursa, uređenog bankarskog sistema i povoljnog ambijenta za privlačenje investicija i poslovanje.
O poverenju građana u banke svedoči i činjenica da epizode globalnih nestabilnosti kroz koje prolazimo proteklih godina (od pandemije virusa korona, preko energetske krize, do poslednjih sukoba u Ukrajini i na Bliskom istoku) nisu zaustavile dugoročni rastući trend štednje.
Trenutno se dinarska štednja nalazi na rekordnom nivou od oko 205 milijardi dinara, dok devizna štednja iznosi do sada maksimalnih 15,9 milijardi evra. Iako je učešće devizne štednje u ukupnoj štednji i dalje dominantno (oko 90%), rast dinarske štednje poslednjih godina znatno je dinamičniji od rasta devizne štednje. To utiče na kontinuiran rast učešća dinarske štednje u ukupnoj štednji, koja trenutno iznosi blizu 10% i znato je veće nego 2012. godine, kada je bilo ispod 2%.
Od kraja 2012. godine dinarska štednja je povećana čak jedanaest puta, dok je ukupan rast devizne štednje u ovom periodu iznosio 92%. Od početka ove godine dinarska štednja je porasla za blizu 14 milijardi dinara (za 7%), a devizna za blizu 515 miliona evra (za 3%).
Razlog dinamičnijeg rasta dinarske štednje u odnosu na deviznu leži u većoj profitabilnosti dinarske štednje u odnosu na štednju u evrima, kao dominantnom vidu devizne štednje.
Razlozi veće profitabilnosti štednje u domaćoj valuti jesu:
Narodna banka Srbije redovno izrađuje analize u vezi sa isplativošću štednje u dinarima i u evrima i rezultate tih analiza objavljuje na svojoj internet prezentaciji. Najnovija polugodišnja analiza (za period od juna 2012. do juna 2025. godine), koja je objavljena u avgustu ove godine, potvrdila je da je, kao i do sada, isplativije štedeti u domaćoj valuti – kako u dugom tako i u kratkom roku, odnosno podaci i analiza pokazuju da je dinarska štednja isplativija bez obzira na period oročenja.
Takođe, važno istaći da je štednja građana u bankama u Republici Srbiji apsolutno sigurna! Bankarski sektor u našoj zemlji je stabilan, likvidan i dobro kapitalizovan i, u tom smislu, građani mogu biti uvereni u stabilnost i sigurnost poslovanja banaka, kao i u sigurnost svojih štednih depozita. Dinarski i devizni depoziti klijenata u bankama su, u skladu sa Zakonom o osiguranju depozita, osigurani do iznosa od 50.000 evra.
Pored klasične štednje u bankama, postoje i različiti drugi vidovi investiranja, odnosno plasiranja sredstava radi očuvanja (ili uvećanja) realne vrednosti svoje imovine, kao što su životno osiguranje, dobrovoljni penzijski fondovi, investicione jedinice, ulaganje na tržištu kapitala itd. Svako odlaganje tekuće potrošnje za sigurniju budućnost predstavlja važnu odluku svakog pojedinca i svake kompanije.
Odluka o tome gde će neko plasirati višak svojih novčanih sredstava, u kojoj valuti i na koji rok pre svega je individualne prirode i zavisi od konkretnog slučaja i ličnih preferencija. Ne postoji univerzalni savet i najbolje rešenje za sve. Štednja u banci svakako predstavlja najjednostavniji vid ulaganja novca građana, koji su ljudi preferirali čak i u periodu nultih kamatnih stopa na štednju, upravo iz sigurnosti i bezbednosti koji banke nude u odnosu na opciju čuvanja novca u „slamarici”. Dodatni argument u trenutnom ambijentu jeste i to što štednja u banci donosi određeni prinos, dok novac čuvan u slamaricama ne donosi nikakvu dobit, već tokom vremena gubi na realnoj vrednosti usled inflacije.
Narodna banka Srbije na svom veb-sajtu vrlo transparentno, ažurno i redovno objavljuje različite podatke, informacije i analize kako bi građanima olakšala donošenje ovako važnih odluka.
Uvek savetujemo da se građani koji se odluče za štednju, pre nego što polože svoj novac, raspitaju o uslovima kod većeg broja banaka kako bi odabrali najbolju ponudu koja najviše odgovara njihovim potrebama. Banke obično u periodu oko Svetskog dana štednje nude određene promotivne ponude. Pored visine kamatne stope i roka oročenja, pažnju treba obratiti i na druge aspekte koji mogu pružiti veću fleksibilnost, kao što su uslovi za prevremeno razoročenje sredstava.
U poređenju s drugim zemljama, može se reći da je Srbija prema indikatoru učešća bruto domaće štednje u BDP-u (koji uključuje ukupnu štednju građana i privrede), koji objavljuje Svetska banka, iznad proseka regiona, a ispod proseka Evropske unije. Poslednjih godina primetan je trend rasta ovog indikatora, što je svakako pozitivna vest. Tako je, na primer, ovaj indikator za Srbiju u 2024. godini iznosio 19,5%, što je nešto niže od proseka za Evropske unije (25,7%), ali vrlo blizu vrednosti za Hrvatsku (20,4%) i više od Rumunije (18,2%). U odnosu na zemlje iz okruženja koje su izvan Evropske unije, Srbija prednjači. Ovaj pokazatelj za 2024. godinu za Albaniju je iznosio 17,6%, za Severnu Makedoniju 15,3%, za Bosnu i Hercegovinu 11,4%, a za Crnu Goru 5,9%.
Ovi podaci odslikavaju donekle i rast životnog standarda u Srbiji i njegovu konvergenciju ka standardu zemalja Evropske unije, što je naš dugoročan cilj.
Kada je reč o drugim, manje konvencionalnim načinima plasiranja slobodnih novčanih sredstava, postoje različite forme i različiti ciljevi. Trenutno su posebno aktuelne teme u vezi sa ulaganjem u zlato i kriptoimovinu. U tom kontekstu važno je napomenuti da Narodna banka Srbije ulaže u monetarno zlato i da ne raspolaže podacima o ulaganjima u investiciono zlato. Iako regulacija svih segmenata finansijskog tržišta nije u našoj nadležnosti, Narodna banka Srbije pomno prati sve trendove i inovacije, uključujući i kriptovalute. Upravo iz tog razloga učestvovali smo u izradi Zakona o digitalnoj imovini, zajedno s Komisijom za hartije od vrednosti, uz jasno definisanu podelu nadležnosti prilikom primene ovog zakona.
Veoma je važno imati na umu da gotovo svaki vid štednje ili ulaganja koji nosi veći prinos, istovremeno podrazumeva i veći rizik. To uvek treba imati na umu. Pitanje je da li smo i koliko spremni da taj rizik prihvatimo, odnosno da li je očekivani prinos dovoljan da ga kompenzuje i da li pojedinac ima kapacitet da apsorbuje mogući gubitak u slučaju ostvarenja nepovoljnog ishoda.
Ilustrativan primer predstavlja u kriptovalute. Iako postoji mogućnost da zaradite više u odnosu na, na primer, štednju u banci, isto tako postoji i verovatnoća da se vrednost inicijalnog uloga umanji (za razliku od oročene štednje u banci). Sve je stvar individualnih odluka i preferencija, ali odnos između prinosa i rizika uvek treba imati na umu. Rizik ne možemo u potpunosti izbeći, ali možemo njime adekvatno upravljati i, što je najvažnije, donositi informisane odluke čijih smo posledica – i pozitivnih i negativnih – potpuno svesni.
Važan pokretač daljeg ekonomskog razvoja naše zemlje jeste podsticanje razvoja kulture štednje i investiranja. Vrednost štednje ne ogleda se u brojevima, već u miru i sigurnosti koje ona donosi. Zato je pravo vreme da svaki građanin prepozna snagu možda male, ali redovne štednje.
Zajedničkim naporima – građana, finansijskih institucija i države – možemo izgraditi kulturu štednje koja će podržati stabilnost i održiv rast naše ekonomije.
Kabinet guvernera
