13.11.2025.
Свако од нас зна колико је сан миран кад имамо сигурну резерву. Штедња није луксуз – то је начин да преузмемо финансијску контролу над сопственим животом и будућношћу. То значи да средства која зарадимо или добијемо не потрошимо одмах у целости, већ да један део, након што су подмирене основне потребе, сачувамо за будућност. Ниво штедње у једној земљи најбоље показује колико грађани верују у своју економију. Раст штедње значи јачање поверења, стабилности и економског развоја. Управо су такви трендови присутни у Србији више од једне деценије, пре свега као резултат залагања Народне банке Србије и других релевантних институција на обезбеђивању макроекономске стабилности, перспективе одрживог раста, стабилности девизног курса, уређеног банкарског система и повољног амбијента за привлачење инвестиција и пословање.
О поверењу грађана у банке сведочи и чињеница да епизоде глобалних нестабилности кроз које пролазимо протеклих година (од пандемије вируса корона, преко енергетске кризе, до последњих сукоба у Украјини и на Блиском истоку) нису зауставиле дугорочни растући тренд штедње.
Тренутно се динарска штедња налази на рекордном нивоу од око 205 милијарди динара, док девизна штедња износи до сада максималних 15,9 милијарди евра. Иако је учешће девизне штедње у укупној штедњи и даље доминантно (око 90%), раст динарске штедње последњих година знатно је динамичнији од раста девизне штедње. То утиче на континуиран раст учешћа динарске штедње у укупној штедњи, која тренутно износи близу 10% и знато је веће него 2012. године, када је било испод 2%.
Од краја 2012. године динарска штедња је повећана чак једанаест пута, док је укупан раст девизне штедње у овом периоду износио 92%. Од почетка ове године динарска штедња је порасла за близу 14 милијарди динара (за 7%), а девизна за близу 515 милиона евра (за 3%).
Разлог динамичнијег раста динарске штедње у односу на девизну лежи у већој профитабилности динарске штедње у односу на штедњу у еврима, као доминантном виду девизне штедње.
Разлози веће профитабилности штедње у домаћој валути јесу:
Народна банка Србије редовно израђује анализе у вези са исплативошћу штедње у динарима и у еврима и резултате тих анализа објављује на својој интернет презентацији. Најновија полугодишња анализа (за период од јуна 2012. до јуна 2025. године), која је објављена у августу ове године, потврдила је да је, као и до сада, исплативије штедети у домаћој валути – како у дугом тако и у кратком року, односно подаци и анализа показују да је динарска штедња исплативија без обзира на период орочења.
Такође, важно истаћи да је штедња грађана у банкама у Републици Србији апсолутно сигурна! Банкарски сектор у нашој земљи је стабилан, ликвидан и добро капитализован и, у том смислу, грађани могу бити уверени у стабилност и сигурност пословања банака, као и у сигурност својих штедних депозита. Динарски и девизни депозити клијената у банкама су, у складу са Законом о осигурању депозита, осигурани до износа од 50.000 евра.
Поред класичне штедње у банкама, постоје и различити други видови инвестирања, односно пласирања средстава ради очувања (или увећања) реалне вредности своје имовине, као што су животно осигурање, добровољни пензијски фондови, инвестиционе јединице, улагање на тржишту капитала итд. Свако одлагање текуће потрошње за сигурнију будућност представља важну одлуку сваког појединца и сваке компаније.
Одлука о томе где ће неко пласирати вишак својих новчаних средстава, у којој валути и на који рок пре свега је индивидуалне природе и зависи од конкретног случаја и личних преференција. Не постоји универзални савет и најбоље решење за све. Штедња у банци свакако представља најједноставнији вид улагања новца грађана, који су људи преферирали чак и у периоду нултих каматних стопа на штедњу, управо из сигурности и безбедности који банке нуде у односу на опцију чувања новца у „сламарици”. Додатни аргумент у тренутном амбијенту јесте и то што штедња у банци доноси одређени принос, док новац чуван у сламарицама не доноси никакву добит, већ током времена губи на реалној вредности услед инфлације.
Народна банка Србије на свом веб-сајту врло транспарентно, ажурно и редовно објављује различите податке, информације и анализе како би грађанима олакшала доношење овако важних одлука.
Увек саветујемо да се грађани који се одлуче за штедњу, пре него што положе свој новац, распитају о условима код већег броја банака како би одабрали најбољу понуду која највише одговара њиховим потребама. Банке обично у периоду око Светског дана штедње нуде одређене промотивне понуде. Поред висине каматне стопе и рока орочења, пажњу треба обратити и на друге аспекте који могу пружити већу флексибилност, као што су услови за превремено разорочење средстава.
У поређењу с другим земљама, може се рећи да је Србија према индикатору учешћа бруто домаће штедње у БДП-у (који укључује укупну штедњу грађана и привреде), који објављује Светска банка, изнад просека региона, а испод просека Европске уније. Последњих година приметан је тренд раста овог индикатора, што је свакако позитивна вест. Тако је, на пример, овај индикатор за Србију у 2024. години износио 19,5%, што је нешто ниже од просека за Европске уније (25,7%), али врло близу вредности за Хрватску (20,4%) и више од Румуније (18,2%). У односу на земље из окружења које су изван Европске уније, Србија предњачи. Овај показатељ за 2024. годину за Албанију је износио 17,6%, за Северну Македонију 15,3%, за Босну и Херцеговину 11,4%, а за Црну Гору 5,9%.
Ови подаци одсликавају донекле и раст животног стандарда у Србији и његову конвергенцију ка стандарду земаља Европске уније, што је наш дугорочан циљ.
Када је реч о другим, мање конвенционалним начинима пласирања слободних новчаних средстава, постоје различите форме и различити циљеви. Тренутно су посебно актуелне теме у вези са улагањем у злато и криптоимовину. У том контексту важно је напоменути да Народна банка Србије улаже у монетарно злато и да не располаже подацима о улагањима у инвестиционо злато. Иако регулација свих сегмената финансијског тржишта није у нашој надлежности, Народна банка Србије помно прати све трендове и иновације, укључујући и криптовалуте. Управо из тог разлога учествовали смо у изради Закона о дигиталној имовини, заједно с Комисијом за хартије од вредности, уз јасно дефинисану поделу надлежности приликом примене овог закона.
Веома је важно имати на уму да готово сваки вид штедње или улагања који носи већи принос, истовремено подразумева и већи ризик. То увек треба имати на уму. Питање је да ли смо и колико спремни да тај ризик прихватимо, односно да ли је очекивани принос довољан да га компензује и да ли појединац има капацитет да апсорбује могући губитак у случају остварења неповољног исхода.
Илустративан пример представља у криптовалуте. Иако постоји могућност да зарадите више у односу на, на пример, штедњу у банци, исто тако постоји и вероватноћа да се вредност иницијалног улога умањи (за разлику од орочене штедње у банци). Све је ствар индивидуалних одлука и преференција, али однос између приноса и ризика увек треба имати на уму. Ризик не можемо у потпуности избећи, али можемо њиме адекватно управљати и, што је најважније, доносити информисане одлуке чијих смо последица – и позитивних и негативних – потпуно свесни.
Важан покретач даљег економског развоја наше земље јесте подстицање развоја културе штедње и инвестирања. Вредност штедње не огледа се у бројевима, већ у миру и сигурности које она доноси. Зато је право време да сваки грађанин препозна снагу можда мале, али редовне штедње.
Заједничким напорима – грађана, финансијских институција и државе – можемо изградити културу штедње која ће подржати стабилност и одржив раст наше економије.
Кабинет гувернера
