25.11.2025.
Poštovani predstavnici Svetskog saveta za zlato, uvaženi Šaokaj,
naši domaćini iz Banke za međunarodna poravnanja (Bank for International Settlements – BIS),
uvažene koleginice i kolege centralni bankari,
dragi partneri,
dame i gospodo,
Velika mi je čast da danas govorim pred vama, na mestu koje okuplja institucije i pojedince čiji pogledi oblikuju globalne tokove jednog od najstarijih i najznačajnijih instrumenata finansijske stabilnosti – zlata. Kad neko pokuša da ospori rezultate Narodne banke Srbije, ja kažem: „Nekima ni zlato nije dovoljno sjajno“. A to zlato, i put do 52 tone zlata, jesu razlog zašto sam ja danas ovde. Okupili smo se u vremenu koje će se, verujem, dugo pamtiti u istoriji globalne ekonomije. U vremenu u kojem je zlato, posle više decenija relativne stabilnosti, ponovo zauzelo centralno mesto u strategijama upravljanja deviznim rezervama i u procenama globalnih rizika. Oni koji me poznaju, znaju da sam guverner u svom trećem mandatu vođenja najvažnije finansijske institucije u Srbiji – Narodne banke Srbije. Znaju i da sam žena od integriteta, održane reči, odgovornosti i sa ciljem da svojim delovanjem i odlukama obezbedim stabilnost kako bi se moja zemlja razvijala, a građani u njoj živeli bolje.
Iako sam redovni učesnik BIS-ovih sastanaka guvernera duže od decenije, prvi put imam priliku da se na ovom dragom mestu, a u sklopu ovog foruma obratim kolegama na temu koja predstavlja jedan od stubova stabilnosti u današnjem neizvesnom okruženju. Odgovornost je veća utoliko što razgovore vodimo u godini koja će, sasvim izvesno, ostati upisana kao jedna od najznačajnijih u istoriji savremenog tržišta zlata. Godini u kojoj je ovaj plemeniti metal svoju vrednost uvećao za više od polovine prethodne i više puta obarao istorijske rekorde; u kojoj su centralne banke nastavile tražnju nakon tri uzastopne godine u kojima su kupovale više od 1.000 tona; i u kojoj je zlato, posle više decenija, ponovo postalo ne samo simbol već i instrument monetarnog suvereniteta, otpornosti i poverenja.
Danas govorim u ime institucije koja je, 10. juna ove godine, dostigla važnu prekretnicu u svojoj modernoj istoriji. Toga dana, Srbija je po prvi put premašila nivo od 50 tona zlata u svojim deviznim rezervama. Ovo nije samo broj niti tehnički podatak, već rezultat vizije, političke odgovornosti i institucionalne doslednosti. Ona je ogledalo načina na koji se gradi poverenje u zemlju — ne deklarativno, već konkretnim i merljivim delima. Danas Srbija ima 52,3 tone zlata, u vrednosti od gotovo šest milijardi evra, što predstavlja više od petine naših ukupnih deviznih rezervi. Kako bih Vam približila kolika se promena desila u prethodnoj deceniji, pokušaću da navedene cifre stavim u kontekst. Kada sam došla na čelo Narodne banke Srbije u avgustu 2012. godine, količina zlatnih rezervi iznosila je 14,8 tona, vrednosti oko 600 miliona evra. Učešće zlatnih u ukupnim rezervama tada je bilo ispod 6%. Današnji podaci govore da Srbija količinski ima preko tri puta više zlata nego što je Srbija imala krajem jula 2012. godine, dok je vrednost zlatnih rezervi povećana deset puta. Ujedno, to je i potvrda da je naša ekonomska politika zasnovana na dugoročnoj sigurnosti, a ne na trenutnim impulsima.
Svet iz kojeg danas gledamo ove brojke duboko je različit od onog pre samo nekoliko godina. Svedoci smo perioda koji ekonomska istorija naziva „epohom preklapajućih kriza“. Poslednjih šest godina obeležene su pandemijom, ratovima, geopolitičkim tenzijama, inflatornim pritiscima, rastom troškova zaduživanja, trgovinskim poremećajima i sve izraženijom fragmentacijom globalnog poretka. Poverenje u klasične „sigurne aktive“ – naročito dugoročne državne obveznice – značajno je pogođeno. Sve navedeno je vrlo jasno otvorilo novo poglavlje u razmišljanju kako zemlje čuvaju i u šta ulažu svoje rezerve. U takvom svetu, zlato nije bilo samo logičan izbor već je postalo nužnost, a cena zlata postala je barometar globalnog sistemskog rizika.
Izveštaji naših domaćina, Svetskog saveta za zlato, pokazuju da je u trećem kvartalu ove godine zabeleženo čak trinaest novih istorijskih rekorda. Prosečna kvartalna cena iznosila je više od 3.450 dolara po unci, što predstavlja rast od 40% u odnosu na isti period prošle godine. Danas, na pragu 2026. godine, zlato se kreće oko nivoa od 4.000 dolara po unci, dok vodeće banke i analitičari daju medijalnu prognozu od oko 4.400 dolara za kraj naredne godine, a najviše projekcije idu i iznad 5.000 dolara. Ove vrednosti nisu slučajna tržišna epizoda; one su odraz sistema u promenama.
Paralelno sa rastom cene, centralne banke su poslednjih godina donele jednu od najznačajnijih kolektivnih odluka u savremenoj istoriji upravljanja rezervama. U protekle tri godine, drage kolege centralni bankari, kupovali smo više od hiljadu tona zlata godišnje, što je dvostruko više od proseka u prethodne dve decenije. U istraživanjima Svetskog saveta za zlato, čak 95% centralnih banaka smatra da će uloga zlata u svetskim rezervama nastaviti da raste, dok nijedna nije navela da planira smanjenje. Iskreno govoreći, za mene to ne predstavlja iznenađenje. U vremenu kada je valutni rizik produžena senka globalnih politika, a kada je pitanje suvereniteta ponovo postalo ekonomsko pitanje, zlato je jedina rezerva koja nije ničija obaveza – no one’s liability. U tome, drage dame i gospodo, leži njegova suštinska vrednost.
U tom i takvom svetu, Srbija je prepoznala trendove ranije nego što je to postalo globalni konsenzus. Neće smetati da ponovimo cifre. Kada sam 2012. godine preuzela dužnost guvernera, Srbija je imala 14,8 tona zlata, u vrednosti manjoj od 600 miliona evra, sa učešćem u rezervama od 5,9%. Danas imamo više od 52 tone, skoro šest milijardi evra vrednosti, i učešće preko 20%. To znači da smo snagu naše ekonomije i kredibilitet naših institucija ne samo očuvali već i značajno ojačali. Srbija danas ima više zlata od svih zemalja bivše Jugoslavije zajedno. Ima ga više od većine zemalja Centralne Evrope. Ima ga više po glavi stanovnika nego bilo koja zemlja Zapadnog Balkana. To nije bila trka u količinama. To je bila trka u odgovornosti.
Naš put do 50 tona nije bio ni nagao, ni slučajan, ni impulsivan. On je rezultat dosledne strategije koja je počivala na tri stuba: na dugoročnoj viziji, na pametnoj kombinaciji domaćih i međunarodnih kupovina, i na preciznom tempiranju ulaska u globalne tokove.
Prvi i najvažniji stub bio je dugoročna strategija. Mi nismo kupovali zlato da bismo ostvarili profit. Centralne banke ne trguju zlatom da bi ostvarile zaradu. Mi kupujemo zlato da bismo zaštitili stabilnost i održali nezavisnost monetarne politike kada su globalna tržišta pod stresom. Zlato je u našem sistemu tretirano kao instrument stabilnosti – kao sidro deviznih rezervi koje čuva poverenje u najtežim danima. I kao instrument za diversifikaciju i poboljšanje njihove strukture.
Drugi stub bio je izbor da se u povećanju količine zlata u rezervama oslanjamo i na domaću i međunarodnu strategiju kupovine. Od avgusta 2012. godine do danas kupili smo ukupno 37,4 tone zlata. Od toga je nešto više od polovine, odnosno 20,5 tona stiglo iz domaće proizvodnje – iz kopova blizu grada na istoku Srbije - Bora, od kompanije u većinskom kineskom vlasništvu Serbia Zijin Copper, naslednice prethodno potpuno domaćeg rudarsko-topioničarskog basena Bor. Ove kupovine se odvijaju kontinuirano, transparentno i po tržišnim uslovima. Samo u 2024. godini kupili smo više od tri tone, a 2025. taj rekord smo premašili sa 4,1 tonom, što je najveća količina otkupljena u jednoj godini u istoriji Srbije. To nije važno samo za poboljšanje strukture deviznih rezervi. To je važno i zato što je zlato iz domaće proizvodnje instrument koji u celosti povećava nivo rezervi, jer se kupuje iz domaće valute - dinara.
Treći stub našeg puta do 50 tona bila je pažljivo planirana kupovina na međunarodnom tržištu. NBS je međunarodne kupovine obavila u tri navrata – u oktobru 2019, u novembru 2020. i u julu 2024. godine. Svaki put preko Banke za međunarodna poravnanja – BIS – najrenomiranije institucije i partnera koji je, kroz diskretnost i profesionalizam, omogućio da kupovine budu realizovane bez ikakvih uticaja na tržišnu cenu. Upravo je odnos koji smo izgradili sa BIS-om jedan od razloga zbog kojih sam sa zadovoljstvom prihvatila poziv da na ovu temu govorim na današnjem skupu. Prva kupovina iz 2019. godine donela je Srbiji devet tona zlata, po prosečnoj ceni od 1.503 dolara po unci. Drugu kupovina od tri tone obavili smo u novembru 2020. godine, po prosečnoj ceni od 1.879 dolara. Treća kupovina, iz 2024. godine, bila je na nivou od skoro pet tona, po prosečnoj ceni od 2.368 dolara po unci. Danas, kada se cena zlata kreće oko 4.000 dolara, vrednost samo ovih poluga veća je za više od milijardu dolara u odnosu na trenutak kupovine. To potvrđuje da je Srbija ušla u ciklus kupovine u pravo vreme – kada je zlato bilo daleko ispod današnjih nivoa. Iako profit nije bio naš primarni cilj, ovi podaci jesu potvrda ispravnosti naše strategije.
Posebno želim da naglasim i odluku koju smo doneli 2021. godine – da repatriramo svih 13 tona zlata koje smo do tada držali u inostranstvu. U svetu u kojem se geopolitički rizici brzo menjaju, a sigurnost rezervi više nije nešto što se podrazumeva, odlučili smo da zlato bude tamo gde su i institucije koje za njega garantuju – u Srbiji. Danas se samo poslednja kupovina iz 2024. godine, zbog logističkih razloga, privremeno nalazi u Švajcarskoj, na alociranom računu NBS. Svo ostalo zlato je pod našom direktnom kontrolom – u trezorima Narodne banke Srbije. To je odluka koja je povećala sigurnost rezervi, ojačala poverenje domaćih i međunarodnih partnera, i istovremeno potvrdila da je Srbija sposobna da upravlja sopstvenim resursima na najvišem profesionalnom nivou.
I verovali ili ne, iako sam preko 13 godina guverner, samo jednom sam otišla da vidim kako izgledaju te poluge u trezoru. Oduševila me je pažnja s kojom moje kolege postupaju prema njima. Različita boja čoje na koju su položene poluge kupljene u inostranstvu i u zemlji, gotovo da je jedina razlika između njih. Jer i one koje kupujemo u našem Boru imaju finoću i karakteristike uporedive sa najvišim svetskim standardima – čak „četiri devetke“ (99,99% zlata u poluzi). To govori da meni nije stalo da poput Baje Patka stalno obilazim zlato, već da mi je važnija sigurnost koju ono pruža državi.
A iz tog perioda repatrijacije zlata, potiče i anegdota koju bih da sa vama danas podelim. Možda neki od vas znaju, ako se redovnije bave transportom vrednosnih pošiljki, ali je za nas tog jula 2021. bilo otkrovenje – u avio previzu tereta, iako po vrednosti daleko značajnije od drugog prtljaga, zlato nema prednost, već sve ono što može biti kvarljivo ili podložno promeni fizičkih svojstava – poput cveća, hrane i druge robe. Mi smo to, dragi prijatelji, saznali na teži i zanimljiviji način, kada su nas 15 minuta nakon poletanja aviona za Beograd obavestili da poslednja tona koja je dogovorena da bude prevezena za Srbiju – nije u avionu. Vidite me pred sobom sa kojim žarom i energijom govorim o svemu što je važno za moju zemlju i posao koji obavljam. Zato ne treba ni da vam opišem kako sam preživela taj jedan dan dok sutradan konačno tona zlata nije stigla u Beograd u trezore Narodne banke Srbije. Tek kada sam dobila fotografiju iz trezora, umirujuće sam ponovila svoju rečenicu – Sve će ovo jednom biti samo anegdota o kojoj ćemo sa osmehom pričati.
Dame i gospodo, zlato nije samo broj u bilansu centralne banke. Ono je simbol otpornosti, odraz dugoročne vizije i svedočanstvo zrelosti ekonomske politike. Za Srbiju, zlatne rezerve su postale jedan od najvažnijih oslonaca finansijske stabilnosti. One predstavljaju zaštitu od inflacije, od eksternih šokova i od rizika koji proizilaze iz globalne neizvesnosti. Predstavljaju garanciju nezavisnosti monetarne politike. Ujedno, one šalju jasnu poruku investitorima – da upravljamo rezervama odgovorno, pažljivo i strateški.
Naš put do 50 tona zlata nije počeo velikim najavama. Počeo je tiho, temeljno i odgovorno. Bio je put odgovornosti, a ne ambicije. I zato sam danas ponosna što mogu da kažem - Srbija je svoju zlatnu epohu gradila pametno, a ne naglo; dosledno, a ne impulsivno; strateški, a ne deklarativno. Naša strategija nije bila da trčimo trku sa bilo kim. Naša strategija je bila da Srbija bude stabilna i otporna. Baš onakva kakvom je ocenjuje i Međunarodni monetarni fond u svojim izveštajima. Da Srbija kao mala zemlja uključena u međunarodne trgovinske i tokove kapitala može da izdrži globalne turbulencije i u najtežim vremenima zadrži poverenje u svoj finansijski sistem.
Zato ćemo i u budućnosti nastaviti da gradimo zlatne rezerve na istim principima na kojima smo ih i do sada gradili: na diversifikaciji, na opreznom planiranju i na čuvanju suvereniteta. I svakoj odluci izlaska na globalno međunarodno tržište prethodiće detaljna analiza trenutka, uslova i potrebe za kupovinom. I to je poruka svim kolegama. Odluka o kupovini zlata ne sme biti politička već profesionalna. Ona ne treba da bude kratkoročna niti reaktivna, nego promišljena i sa dugim delovanjem.
Dragi prijatelji, dozvolite mi da zaključim ovako:
U vremenu u kojem je svet sve manje predvidiv, a stabilnost sve više pitanje izbora, zlato postaje više od finansijske aktive. Ono postaje garant poverenja. A poverenje je najvrednija aktiva svake centralne banke. Srbija je danas zemlja koja je to poverenje izgradila. I nastaviće da ga čuva.
Treba da učimo jedni od drugih, ali ne da oponašamo jedni druge zato što smo različiti, jedinstveni i posebni kao države i kao ljudi. Svako od nas je jedinstven, kao i naš otisak prsta.
Hvala vam na pažnji i hvala što ste danas deo ovog značajnog razgovora o budućnosti zlata, budućnosti rezervi i budućnosti stabilnosti u svetu koji se menja brže nego ikada ranije.
Kabinet guvernera
