28.11.2025.
Pitanja: Koliko Narodna banka Srbije trenutno ima zlata u rezervama i kojom dinamikom u narednom periodu planira da nastavi da kupuje zlato? Da li Narodna banka Srbije ima zvaničan cilj o udelu zlata u deviznim rezervama koji bi trebalo da bude dostignut u budućnosti (i kada)? Kako je povećanje udela zlata u deviznim rezervama uticalo na očuvanje stabilnosti dinara? Da li se kupovina zlata koordinira sa intervencijama Narodne banke Srbije za stabilizaciju kursa? Prema kojim kriterijumima Narodna banka Srbije određuje optimalan udeo zlata u strukturi deviznih rezervi? Da li Narodna banka Srbije prati praksu drugih centralnih banaka regiona (Mađarska, Poljska, Češka) i upoređuje svoje nivoe zlata s njihovim?
Odgovor: Narodna banka Srbije ima 52,2 tone zlata, tržišne vrednosti oko 5,8 milijardi evra, sa učešćem od 19,8% u ukupnim deviznim rezervama, na dan 31. oktobra 2025. godine. Narodna banka Srbije kupuje zlato najvišeg kvaliteta u obliku zlatnih poluga, pre svega iz domaće proizvodnje – od kompanije Srbija Ziđin Koper (prethodno RTB Bor), kao i na međunarodnom tržištu. Početkom jula 2024. Narodna banka Srbije je realizovala kupovinu pet tona zlata u inostranstvu, tako da je od 2019. na međunarodnom tržištu ukupno kupila 17 tona zlata (zajedno s kupljenih 9 tona 2019. i 3 tone 2020. godine). Sve zlato Narodna banka Srbije čuva u svojim trezorima (izuzev poslednje kupljenih 5 tona zlata, koje su trenutno još uvek na posebnom računu Narodne banke Srbije u Bernu). Sve kupovine zlata na međunarodnom tržištu (ukupno 17 tona i sve s međunarodnim standardom LGDS, koji garantuje visoku finoću zlata od najmanje 99,5% zlata) obavljane su preko jedne od najkredibilnijih međunarodnih institucija – Banke za međunarodna poravnanja iz Bazela. Ugovornim odnosom između Narodne banke Srbije i kompanije Srbija Ziđin Koper predviđeno je da Narodna banka Srbije ima pravo preče kupovine zlata koje ta kompanija proizvede u obliku zlatnih poluga. Narodna banka Srbije je do sada ovu mogućnost koristila bez izuzetaka. U 2024. godini od ove kompanije kupljeno je rekordnih 257 poluga najvišeg kvaliteta i finoće, ukupne težine 3,2 tone, a tokom 2025. godine (zaključno sa 31. oktobrom) kupljeno je ukupno 316 poluga zlata, težine skoro 4 tone, čime je već sada premašen godišnji rekord iz 2024. godine. Nakon rekonstrukcije postrojenja u kompaniji Srbija Ziđin Koper (u avgustu 2023) znatnije je povećana prodaja zlatnih poluga Narodnoj banci Srbije, tako da ona tokom 2025. godine u proseku mesečno iznosi oko 32 poluge, što je skoro trostruko više nego u prethodnim godinama. Narodna banka Srbije namerava da i u narednom periodu nastavi s kontinuiranom kupovinom zlata na domaćem tržištu, čime ne samo da doprinosi dodatnoj diversifikaciji strukture deviznih rezervi već ih i uvećava, jer plaćanja zlatnih poluga obavlja iz dinara, a ne iz deviza kao u slučaju kupovine na međunarodnom tržištu (kada se nivo deviznih rezervi ne menja, već samo njihova struktura).
Narodna banka Srbije kontinuirano prati kretanja na međunarodnom finansijskom tržištu, a u sklopu toga i tržište zlata kao jedne od klasa aktive. Sve investicione odluke, pa i ona o investiranju u zlato, donose se uz detaljnu analizu tekućih i očekivanih kretanja na tržištu i iz ugla celokupnih deviznih rezervi, imajući u vidu njihovu ulogu i mandat Narodne banke Srbije utvrđen Zakonom o Narodnoj banci Srbije, pri tome poštujući principe sigurnosti i likvidnosti kod upravljanja deviznim rezervama. Sa stanovišta Narodne banke Srbije, učešće zlata u strukturi deviznih rezervi generalno je deo procesa diversifikacije, posebno imajući u vidu ulogu zlata kao sigurne aktive, nepostojanje rizika neispunjenja obaveza druge strane i njegovu ulogu kao oblika zaštite od inflacije na duži rok. Narodna banka Srbije nema konkretan ciljani nivo udela zlata u deviznim rezervama, pre svega pošto zlato nabavlja uglavnom iz domaćih izvora. Narodna banka Srbije nema ni unapred preciziran nivo godišnjeg otkupa, jer zavisi uglavnom od godišnje ponude kompanije Srbija Ziđin Koper, koja je, kako je već navedeno, iz godine u godinu sve veća. Međutim, Narodna banka Srbije uzima u obzir likvidnost ukupnih rezervi kada je u pitanju udeo zlata u njima i o eventualnoj kupovini zlata na međunarodnom tržištu odlučuje na bazi potrebe za kupovinom i procene kretanja u međunarodnom okruženju. Intervencije Narodne banke Srbije na domaćem deviznom tržištu, s jedne strane, i kupovina zlata, s druge strane, predstavljaju potpuno odvojene aktivnosti centralne banke koje se obavljaju s različitim ciljevima i efektima i u tom pogledu ne vrši se njihova koordinacija. Savremeni monetarni sistemi, uključujući naš, ne zasnivaju se na zlatnom standardu u kome je vrednost valute direktno vezana za količinu zlata kojom centralna banka raspolaže.
Kurs dinara prema evru na domaćem deviznom tržištu formira se slobodno, na osnovu ponude i tražnje za devizama. Narodna banka Srbije, u skladu s režimom rukovođeno plivajućeg deviznog kursa, sprovodi devizne intervencije kupovinom ili prodajom deviza (evra), objektivno i po potrebi, radi ublažavanja oscilacija kursa dinara prema evru. Relativna stabilnosti kursa dinara prema evru postignuta je i očuvana pravovremenim i odmerenim intervencijama Narodne banke Srbije na domaćem deviznom tržištu, uz kontinuirano i pažljivo praćenje kretanja na deviznom tržištu, odnosno faktora koji mogu da utiču na kretanja kursa dinara prema evru.
Pritom je potrebno imati u vidu da je od 2017. godine Narodna banka Srbije, svake godine izuzev pandemijske 2020. godine, bila neto kupac deviza na domaćem deviznom tržištu ublažavajući oscilacije kursa dinara prema evru u smeru jačanja domaće valute. Od 2017. godine do kraja septembra 2025. godine Narodna banka Srbije neto je kupila 12,3 milijarde evra. Osim što je ovim kupovinama deviza Narodna banka Srbije sprečila prekomerno jačanje domaće valute, na taj način doprinela je i uvećanju deviznih rezervi zemlje. A akumulirane devizne rezerve, bez obzira na udeo zlata u njima, garancija su sigurnosti u slučaju šokova iz spoljašnjeg okruženja, što naročito dobija na značaju u uslovima geopolitičkih tenzija i neizvesnosti.
Narodna banka Srbije u sklopu sveobuhvatnog praćenja kretanja na međunarodnom finansijskom tržištu prati globalne trendove i praksu drugih centralnih banaka, uključujući i centralne banke iz regiona. Ipak, sve odluke, pa i odluke vezane za investiranje deviznih rezervi i kupovinu zlata u sklopu toga, Narodna banka Srbije donosi samostalno imajući u vidu potrebe i specifičnosti naše zemlje, odnosno ulogu deviznih rezervi i mandat Narodna banka Srbije.
Kabinet guvernera
