28.11.2025.
Питања: Колико Народна банка Србије тренутно има злата у резервама и којом динамиком у наредном периоду планира да настави да купује злато? Да ли Народна банка Србије има званичан циљ о уделу злата у девизним резервама који би требало да буде достигнут у будућности (и када)? Како је повећање удела злата у девизним резервама утицало на очување стабилности динара? Да ли се куповина злата координира са интервенцијама Народне банке Србије за стабилизацију курса? Према којим критеријумима Народна банка Србије одређује оптималан удео злата у структури девизних резерви? Да ли Народна банка Србије прати праксу других централних банака региона (Мађарска, Пољска, Чешка) и упоређује своје нивое злата с њиховим?
Одговор: Народна банка Србије има 52,2 тоне злата, тржишне вредности око 5,8 милијарди евра, са учешћем од 19,8% у укупним девизним резервама, на дан 31. октобра 2025. године. Народна банка Србије купује злато највишег квалитета у облику златних полуга, пре свега из домаће производње – од компаније Србија Зиђин Копер (претходно РТБ Бор), као и на међународном тржишту. Почетком јула 2024. Народна банка Србије је реализовала куповину пет тона злата у иностранству, тако да је од 2019. на међународном тржишту укупно купила 17 тона злата (заједно с купљених 9 тона 2019. и 3 тоне 2020. године). Све злато Народна банка Србије чува у својим трезорима (изузев последње купљених 5 тона злата, које су тренутно још увек на посебном рачуну Народне банке Србије у Берну). Све куповине злата на међународном тржишту (укупно 17 тона и све с међународним стандардом LGDS, који гарантује високу финоћу злата од најмање 99,5% злата) обављане су преко једне од најкредибилнијих међународних институција – Банке за међународна поравнања из Базела. Уговорним односом између Народне банке Србије и компаније Србија Зиђин Копер предвиђено је да Народна банка Србије има право прече куповине злата које та компанија произведе у облику златних полуга. Народна банка Србије је до сада ову могућност користила без изузетака. У 2024. години од ове компаније купљено је рекордних 257 полуга највишег квалитета и финоће, укупне тежине 3,2 тоне, а током 2025. године (закључно сa 31. октобром) купљено je укупно 316 полугa злата, тежине скоро 4 тонe, чиме је већ сада премашен годишњи рекорд из 2024. године. Након реконструкције постројења у компанији Србија Зиђин Копер (у августу 2023) знатније је повећана продаја златних полуга Народној банци Србије, тако да она током 2025. године у просеку месечно износи око 32 полуге, што је скоро троструко више него у претходним годинама. Народна банка Србије намерава да и у наредном периоду настави с континуираном куповином злата на домаћем тржишту, чиме не само да доприноси додатној диверсификацији структуре девизних резерви већ их и увећава, јер плаћања златних полуга обавља из динара, а не из девиза као у случају куповине на међународном тржишту (када се ниво девизних резерви не мења, већ само њихова структура).
Народна банка Србије континуирано прати кретања на међународном финансијском тржишту, а у склопу тога и тржиште злата као једне од класа активе. Све инвестиционе одлуке, па и она о инвестирању у злато, доносе се уз детаљну анализу текућих и очекиваних кретања на тржишту и из угла целокупних девизних резерви, имајући у виду њихову улогу и мандат Народне банке Србије утврђен Законом о Народној банци Србије, при томе поштујући принципе сигурности и ликвидности код управљања девизним резервама. Са становишта Народне банке Србије, учешће злата у структури девизних резерви генерално је део процеса диверсификације, посебно имајући у виду улогу злата као сигурне активе, непостојање ризика неиспуњења обавеза друге стране и његову улогу као облика заштите од инфлације на дужи рок. Народна банка Србије нема конкретан циљани ниво удела злата у девизним резервама, пре свега пошто злато набавља углавном из домаћих извора. Народна банка Србије нема ни унапред прецизиран ниво годишњег откупа, јер зависи углавном од годишње понуде компаније Србија Зиђин Копер, која је, како је већ наведено, из године у годину све већа. Међутим, Народна банка Србије узима у обзир ликвидност укупних резерви када је у питању удео злата у њима и о евентуалној куповини злата на међународном тржишту одлучује на бази потребе за куповином и процене кретања у међународном окружењу. Интервенције Народне банке Србије на домаћем девизном тржишту, с једне стране, и куповина злата, с друге стране, представљају потпуно одвојене активности централне банке које се обављају с различитим циљевима и ефектима и у том погледу не врши се њихова координација. Савремени монетарни системи, укључујући наш, не заснивају се на златном стандарду у коме је вредност валуте директно везана за количину злата којом централна банка располаже.
Курс динара према евру на домаћем девизном тржишту формира се слободно, на основу понуде и тражње за девизама. Народна банка Србије, у складу с режимом руковођено пливајућег девизног курса, спроводи девизне интервенције куповином или продајом девиза (евра), објективно и по потреби, ради ублажавања осцилација курса динара према евру. Релативна стабилности курса динара према евру постигнута је и очувана правовременим и одмереним интервенцијама Народне банке Србије на домаћем девизном тржишту, уз континуирано и пажљиво праћење кретања на девизном тржишту, односно фактора који могу да утичу на кретања курса динара према евру.
Притом је потребно имати у виду да је од 2017. године Народна банка Србије, сваке године изузев пандемијске 2020. године, била нето купац девиза на домаћем девизном тржишту ублажавајући осцилације курса динара према евру у смеру јачања домаће валуте. Од 2017. године до краја септембра 2025. године Народна банка Србије нето је купила 12,3 милијарде евра. Осим што је овим куповинама девиза Народна банка Србије спречила прекомерно јачање домаће валуте, на тај начин допринела је и увећању девизних резерви земље. А акумулиране девизне резерве, без обзира на удео злата у њима, гаранција су сигурности у случају шокова из спољашњег окружења, што нарочито добија на значају у условима геополитичких тензија и неизвесности.
Народна банка Србије у склопу свеобухватног праћења кретања на међународном финансијском тржишту прати глобалне трендове и праксу других централних банака, укључујући и централне банке из региона. Ипак, све одлуке, па и одлуке везане за инвестирање девизних резерви и куповину злата у склопу тога, Народна банка Србије доноси самостално имајући у виду потребе и специфичности наше земље, односно улогу девизних резерви и мандат Народна банка Србије.
Кабинет гувернера
