27.03.2026.
Pitanja: Da li je zbog rasplamsavanja sukoba na Bliskom istoku primećeno veće povlačenje novca iz banaka? Da li onaj ko može, treba da štedi u dinarima, stranoj valuti ili da kupuje investiciono zlato? Da li Narodna banka Srbije kupuje više zlata i da li je sada sve zlato kod nas ili je deo u Švajcarskoj? Da li je došlo do poskupljenja kredita koji su vezani za EURIBOR?
Odgovor: Već duži niz godina u Srbiji postoji trend rasta štednje. Štednja stanovništva nastavila je da raste i u 2026. godini, uprkos pojačanim globalnim neizvesnostima (sukobu na Bliskom istoku), što je pokazatelj poverenja građana u domaći bankarski sektor i finansijski sistem. Prema poslednjim raspoloživim operativnim podacima, zaključno sa 23. martom 2026. godine, dinarska štednja iznosi 213,8 milijardi dinara i od početka 2026. godine povećana je za 7,6 milijardi dinara (3,7%), dok je samo u martu porasla za 2,3 milijarde dinara (1,1%). Devizna štednja na dan 23. marta 2026. godine iznosi 16,5 milijardi evra i u ovoj godini povećana je za 311,3 miliona evra (1,9%), dok u martu njen rast iznosi 28,1 milion evra (0,2%). Stanovništvu u Srbiji na raspolaganju je više mogućnosti za ulaganje slobodnih novčanih sredstava. Pored štednje u bankama, građani mogu ulagati novac u hartije od vrednosti, penzijske i investicione fondove, osiguravajuća društva, akcije i investiciono zlato. Prilikom izbora između raspoloživih opcija, pored visine prinosa, treba imati u vidu i troškove (poreze, naknade, troškove konverzije i slično), kao i rizike koje te investicione mogućnosti nose. Narodna banka Srbije ne daje preporuke za oblik ulaganja, budući da odluka o izboru vrste ulaganja zavisi od sklonosti svakog pojedinca. Ipak, važno je istaći da Narodna banka Srbije, očuvanjem stabilnosti domaćeg finansijskog sistema, omogućava stabilan ambijent za ulaganja i nastoji da obezbedi što veću transparentnost, dok je sam izbor instrumenta u koji će sredstva biti uložena individualan. U skladu sa strategijom o dinarizaciji finansijskog sistema, Narodna banka Srbije promoviše štednju u domaćoj valuti, ukazujući na njenu veću isplativost već dugi niz godina. Rezultati najnovije redovne polugodišnje analize isplativosti dinarske i devizne štednje, koja je obuhvatila period od decembra 2012. do decembra 2025. godine (link), potvrdili su da je u prethodnih 13 godina bilo isplativije štedeti u dinarima, bez obzira na rok oročenja.
Većoj isplativosti dinarske štednje u odnosu na štednju u evrima doprineli su:
Kada je reč o zlatu u sastavu deviznih rezervi, Narodna banka Srbije raspolaže sa 53,7 tona zlata. Narodna banka Srbije kupuje zlato najvišeg kvaliteta u obliku zlatnih poluga, pre svega iz domaće proizvodnje – od kompanije Srbija Ziđin Koper (ranije RTB Bor), kao i na međunarodnom tržištu. Kada je reč o kupovini zlata u zemlji, Narodna banka Srbije u kontinuitetu otkupljuje sve ponuđeno zlato od kompanije Srbija Ziđin Koper, u skladu s pravom preče kupovine definisanim zakonom, te je od početka godine kupila 1.154 kilograma zlata (92 poluge) od te kompanije. U 2025. godini od ove kompanije otkupljena je rekordna količina zlata (344 poluge, ukupne težine 4,3 tone). Narodna banka Srbije čuva sve zlato u svojim trezorima, izuzev poslednjih pet tona zlata kupljenih u inostranstvu u julu 2024. godine, koji su trenutno još uvek na posebnom računu Narodne banke Srbije u Bernu. Sve kupovine zlata na međunarodnom tržištu obavljane su preko jedne od najkredibilnijih međunarodnih institucija – Banke za međunarodna poravnanja iz Bazela. Sve odluke o kupovini zlata na međunarodnom tržištu, kao i o potrebi da se to zlato prebaci u sopstvene trezore, Narodna banka Srbije donosi na osnovu analiza svih relevantnih faktora – od globalne geopolitičke i ekonomske situacije, preko troškova i uslova držanja, do mogućnosti raspolaganja tim sredstvima. Narodna banka Srbije namerava da i u narednom periodu nastavi s kontinuiranom kupovinom zlata na domaćem tržištu, čime ne samo da dodatno diversifikuje strukturu deviznih rezervi već ih i uvećava, jer plaćanja zlatnih poluga obavlja u dinarima, a ne u devizama, kao u slučaju kupovine na međunarodnom tržištu (kada se nivo deviznih rezervi ne menja, već samo njihova struktura).
Početkom 2022. godine šestomesečna stopa EURIBOR bila je u negativnoj zoni, da bi do septembra 2023. godine porasla za više od 460 baznih poena, što je otežalo otplatu rata evroindeksiranih kredita. Regulatornim merama Narodne banke Srbije sprečeno je da se taj nagli rast stope EURIBOR prenese na rate stambenih kredita i negativno odrazi na standard građana. Narodna banka Srbije je već u septembru 2023. godine, Odlukom o privremenim merama za banke koje se odnose na stambene kredite fizičkim licima, ograničila visinu nominalne kamatne stope za korisnike stambenih kredita. U decembru 2024. godine usvojena je Odluka o privremenom ograničenju kamatnih stopa kod ugovora o kreditu zaključenih s korisnikom – fizičkim licem, kojom je uvedeno ograničenje visine nominalne kamatne stope na stambene kredite od 5%. Ta odluka važila je do donošenja novog Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga (u daljem tekstu: Zakon), koji je stupio na snagu u martu 2025. godine. Umesto fiksne gornje granice, Zakon, počev od 1. januara 2026. godine, propisuje da se prilikom utvrđivanja gornjih granica kamatnih stopa za stambene kredite uzimaju u obzir tržišna kretanja kamatnih stopa. Šestomesečni EURIBOR je s maksimalnih 4,1% krajem 2023. godine smanjen na oko 2,1% sredinom 2025. godine i od tada je, do sredine marta 2026. godine, bio na stabilnom nivou. Međutim, sredinom marta ove godine, usled neizvesnosti u pogledu sukoba na Bliskom istoku i kretanja cena nafte i gasa, koja stvaraju inflatorne pritiske u zoni evra, zabeležene su povremene oscilacije šestomesečnog EURIBOR-a, koji trenutno iznosi oko 2,5%. U slučaju kredita s promenljivom kamatnom stopom, dinamika usklađivanja visine nominalne kamatne stope s kretanjem EURIBOR-a utvrđena je ugovorom i pre svega zavisi od toga da li je kredit vezan za tromesečni ili šestomesečni EURIBOR. Kod kredita s fiksnom kamatnom stopom, nominalna kamatna stopa ostaje nepromenjena tokom celog perioda otplate, te kretanje EURIBOR-a ne utiče na njenu visinu. Poslednji raspoloživi podaci o kamatnim stopama za januar 2026. godine ne ukazuju na rast kamatnih stopa vezanih za EURIBOR – prosečna ponderisana kamatna stopa na evroindeksirane stambene kredite zadržana je na nivou od 4,5%, što je isti nivo kao u decembru 2025. godine. Ipak, treba imati u vidu da je eskalacija sukoba na Bliskom istoku usledila u martu, tako da januarski podaci još uvek ne odražavaju naknadne promene vrednosti EURIBOR-a. Na kraju, ističemo da je zakonsko rešenje u delu ograničenja kamatnih stopa doneto upravo s ciljem da se eventualni nagli rast EURIBOR-a ne odrazi automatski i neposredno na rast kamatnih stopa na evroindeksirane stambene kredite.
Kabinet guvernera
