27.03.2026.
Питања: Да ли је због распламсавања сукоба на Блиском истоку примећено веће повлачење новца из банака? Да ли онај ко може, треба да штеди у динарима, страној валути или да купује инвестиционо злато? Да ли Народна банка Србије купује више злата и да ли је сада све злато код нас или је део у Швајцарској? Да ли је дошло до поскупљења кредита који су везани за EURIBOR?
Одговор: Већ дужи низ година у Србији постоји тренд раста штедње. Штедња становништва наставила је да расте и у 2026. години, упркос појачаним глобалним неизвесностима (сукобу на Блиском истоку), што је показатељ поверења грађана у домаћи банкарски сектор и финансијски систем. Према последњим расположивим оперативним подацима, закључно са 23. мартом 2026. године, динарска штедња износи 213,8 милијарди динара и од почетка 2026. године повећана је за 7,6 милијарди динара (3,7%), док је само у марту порасла за 2,3 милијарде динара (1,1%). Девизна штедња на дан 23. марта 2026. године износи 16,5 милијарди евра и у овој години повећана је за 311,3 милиона евра (1,9%), док у марту њен раст износи 28,1 милион евра (0,2%). Становништву у Србији на располагању је више могућности за улагање слободних новчаних средстава. Поред штедње у банкама, грађани могу улагати новац у хартије од вредности, пензијске и инвестиционе фондове, осигуравајућа друштва, акције и инвестиционо злато. Приликом избора између расположивих опција, поред висине приноса, треба имати у виду и трошкове (порезе, накнаде, трошкове конверзије и слично), као и ризике које те инвестиционе могућности носе. Народна банка Србије не даје препоруке за облик улагања, будући да одлука о избору врсте улагања зависи од склоности сваког појединца. Ипак, важно је истаћи да Народна банка Србије, очувањем стабилности домаћег финансијског система, омогућава стабилан амбијент за улагања и настоји да обезбеди што већу транспарентност, док је сам избор инструмента у који ће средства бити уложена индивидуалан. У складу са стратегијом о динаризацији финансијског система, Народна банка Србије промовише штедњу у домаћој валути, указујући на њену већу исплативост већ дуги низ година. Резултати најновије редовне полугодишње анализе исплативости динарске и девизне штедње, која је обухватила период од децембра 2012. до децембра 2025. године (линк), потврдили су да је у претходних 13 година било исплативије штедети у динарима, без обзира на рок орочења.
Већој исплативости динарске штедње у односу на штедњу у еврима допринели су:
Када је реч о злату у саставу девизних резерви, Народна банка Србије располаже са 53,7 тона злата. Народна банка Србије купује злато највишег квалитета у облику златних полуга, пре свега из домаће производње – од компаније Србија Зиђин Копер (раније РТБ Бор), као и на међународном тржишту. Када је реч о куповини злата у земљи, Народна банка Србије у континуитету откупљује све понуђено злато од компаније Србија Зиђин Копер, у складу с правом прече куповине дефинисаним законом, те је од почетка године купила 1.154 килограма злата (92 полуге) од те компаније. У 2025. години од ове компаније откупљена је рекордна количина злата (344 полуге, укупне тежине 4,3 тоне). Народна банка Србије чува све злато у својим трезорима, изузев последњих пет тона злата купљених у иностранству у јулу 2024. године, који су тренутно још увек на посебном рачуну Народне банке Србије у Берну. Све куповине злата на међународном тржишту обављане су преко једне од најкредибилнијих међународних институција – Банке за међународна поравнања из Базела. Све одлуке о куповини злата на међународном тржишту, као и о потреби да се то злато пребаци у сопствене трезоре, Народна банка Србије доноси на основу анализа свих релевантних фактора – од глобалне геополитичке и економске ситуације, преко трошкова и услова држања, до могућности располагања тим средствима. Народна банка Србије намерава да и у наредном периоду настави с континуираном куповином злата на домаћем тржишту, чиме не само да додатно диверсификује структуру девизних резерви већ их и увећава, јер плаћања златних полуга обавља у динарима, а не у девизама, као у случају куповине на међународном тржишту (када се ниво девизних резерви не мења, већ само њихова структура).
Почетком 2022. године шестомесечна стопа EURIBOR била је у негативној зони, да би до септембра 2023. године порасла за више од 460 базних поена, што је отежало отплату рата евроиндексираних кредита. Регулаторним мерама Народне банке Србије спречено је да се тај нагли раст стопе EURIBOR пренесе на рате стамбених кредита и негативно одрази на стандард грађана. Народна банка Србије је већ у септембру 2023. године, Одлуком о привременим мерама за банке које се односе на стамбене кредите физичким лицима, ограничила висину номиналне каматне стопе за кориснике стамбених кредита. У децембру 2024. године усвојена је Одлука о привременом ограничењу каматних стопа код уговора о кредиту закључених с корисником – физичким лицем, којом је уведено ограничење висине номиналне каматне стопе на стамбене кредите од 5%. Та одлука важила је до доношења новог Закона о заштити корисника финансијских услуга (у даљем тексту: Закон), који је ступио на снагу у марту 2025. године. Уместо фиксне горње границе, Закон, почев од 1. јануара 2026. године, прописује да се приликом утврђивања горњих граница каматних стопа за стамбене кредите узимају у обзир тржишна кретања каматних стопа. Шестомесечни EURIBOR је с максималних 4,1% крајем 2023. године смањен на око 2,1% средином 2025. године и од тада је, до средине марта 2026. године, био на стабилном нивоу. Међутим, средином марта ове године, услед неизвесности у погледу сукоба на Блиском истоку и кретања цена нафте и гаса, која стварају инфлаторне притиске у зони евра, забележене су повремене осцилације шестомесечног EURIBOR-а, који тренутно износи око 2,5%. У случају кредита с променљивом каматном стопом, динамика усклађивања висине номиналне каматне стопе с кретањем EURIBOR-а утврђена је уговором и пре свега зависи од тога да ли је кредит везан за тромесечни или шестомесечни EURIBOR. Код кредита с фиксном каматном стопом, номинална каматна стопа остаје непромењена током целог периода отплате, те кретање EURIBOR-а не утиче на њену висину. Последњи расположиви подаци о каматним стопама за јануар 2026. године не указују на раст каматних стопа везаних за EURIBOR – просечна пондерисана каматна стопа на евроиндексиране стамбене кредите задржана је на нивоу од 4,5%, што је исти ниво као у децембру 2025. године. Ипак, треба имати у виду да је ескалација сукоба на Блиском истоку уследила у марту, тако да јануарски подаци још увек не одражавају накнадне промене вредности EURIBOR-а. На крају, истичемо да је законско решење у делу ограничења каматних стопа донето управо с циљем да се евентуални нагли раст EURIBOR-а не одрази аутоматски и непосредно на раст каматних стопа на евроиндексиране стамбене кредите.
Кабинет гувернера
