Palata Narodne banke, izgrađena u stilu neorenesansnog akademizma, predstavlja jedno od najvećih i najlepših ostvarenja u Beogradu u 19. veku, zbog čega je svrstana u spomenike kulture pod zaštitom države...
10.05.2026.
Pitanja: Obraćam Vam se povodom nedavne informacije da je Narodna banka Srbije potvrdila mogućnost da domaće kompanije naplaćuju robu i usluge u stranoj valuti od inostranih (nerezidentnih) kupaca u okviru onlajn-prodaje. Zašto to do sada nije bilo moguće, šta je bila glavna prepreka? Šta će domaćim kompanijama doneti ova izmena?
Odgovor: Informacija da je Narodna banka Srbije potvrdila mogućnost da domaća privredna društva naplaćuju robu i usluge u stranoj valuti od nerezidenata u okviru elektronske prodaje i pružanja usluga ne predstavlja uvođenje novog pravnog instituta niti proširenje postojećih mogućnosti, već potvrdu da važeći devizni propisi Republike Srbije ni do sada nisu ograničavali realizaciju takvih transakcija. Naime, zakonski okvir u oblasti deviznog poslovanja već duži niz godina omogućava da se plaćanja, naplate i prenosi po osnovu spoljnotrgovinskih i drugih tekućih poslova sa inostranstvom obavljaju slobodno, što znači da rezidenti mogu nesmetano da ostvaruju naplatu u devizama kada svoju robu ili usluge prodaju elektronskim putem kupcima u inostranstvu. U tom smislu, primena ovakvog modela naplate mogla bi doprineti efikasnijem poslovanju privrednih subjekata orijentisanih ka inostranom tržištu, kao i daljem razvoju prekograničnog elektronskog poslovanja. Međutim, ključni izazov ne leži u propisima, već u činjenici da većina banaka u Republici Srbiji ne prihvata platne kartice u više valuta, tj. takozvanu multicurrency uslugu. Banke, u skladu sa svojom procenom profitabilnosti i poslovnim planovima, donose odluku o tome kada će i pod kojim uslovima razviti tehnička rešenja za obradu ovakvih transakcija.
Kabinet guvernera
