Палата Народне банке, изграђена у стилу неоренесансног академизма, представља једно од највећих и најлепших остварења у Београду у 19. веку, због чега је сврстана у споменике културе под заштитом државе...
10.05.2026.
Питања: Обраћам Вам се поводом недавне информације да је Народна банка Србије потврдила могућност да домаће компаније наплаћују робу и услуге у страној валути од иностраних (нерезидентних) купаца у оквиру онлајн-продаје. Зашто то до сада није било могуће, шта је била главна препрека? Шта ће домаћим компанијама донети ова измена?
Одговор: Информација да је Народна банка Србије потврдила могућност да домаћа привредна друштва наплаћују робу и услуге у страној валути од нерезидената у оквиру електронске продаје и пружања услуга не представља увођење новог правног института нити проширење постојећих могућности, већ потврду да важећи девизни прописи Републике Србије ни до сада нису ограничавали реализацију таквих трансакција. Наиме, законски оквир у области девизног пословања већ дужи низ година омогућава да се плаћања, наплате и преноси по основу спољнотрговинских и других текућих послова са иностранством обављају слободно, што значи да резиденти могу несметано да остварују наплату у девизама када своју робу или услуге продају електронским путем купцима у иностранству. У том смислу, примена оваквог модела наплате могла би допринети ефикаснијем пословању привредних субјеката оријентисаних ка иностраном тржишту, као и даљем развоју прекограничног електронског пословања. Међутим, кључни изазов не лежи у прописима, већ у чињеници да већина банака у Републици Србији не прихвата платне картице у више валута, тј. такозвану multicurrency услугу. Банке, у складу са својом проценом профитабилности и пословним плановима, доносе одлуку о томе када ће и под којим условима развити техничка решења за обраду оваквих трансакција.
Кабинет гувернера