18.05.2026.
SEPA - Jedinstveno područje za plaćanje u evrima predstavlja sistem koji omogućava da plaćanja u evrima između zemalja članica budu jednostavna, brza i sigurna. Osnovna ideja SEPA je da prekogranična plaćanja funkcionišu na isti način kao i domaća plaćanja, odnosno da se elektronska plaćanja širom Evrope pojednostave, ubrzaju i ujednače. Način obavljanja SEPA transakcija je uređen standardizovanim pravilima za bezgotovinska plaćanja koja se vrše unutar ovog jedinstvenog područja, i to kroz konkretne platne šeme (npr. SEPA transfer odobrenja - SEPA Credit Transfer, SEPA direktno zaduženje - SEPA Direct Debit, SEPA instant plaćanja- SEPA Instant Credit Transfer). Republika Srbija je 22. maja 2025. godine postala članica SEPA područja, čime su domaće banke dobile mogućnost da svojim klijentima pruže usluge SEPA platnih šema, što u ovoj fazi implementacije SEPA u Republici Srbiji podrazumeva platu šemu SEPA transfer odobrenja - SEPA Credit Transfer (SCT).
SEPA sistem omogućava da korisnici platnih usluga iz Republike Srbije obavljaju transakcije u evrima putem kanala plaćanja pomenutog sistema sa velikim brojem zemalja i teritorija koje su deo jedinstvenog SEPA područja, a što, pored Republike Srbije, podrazumeva 40 država, uključujući zemlje Evropskog ekonomskog prostora (sve države članice Evropske unije, kao i Island, Norvešku i Lihtenštajn), zatim Švajcarsku, Ujedinjeno Kraljevstvo, Andoru, Monako, San Marino, Vatikan, Albaniju, Crnu Goru, Moldaviju i Severnu Makedoniju. Pored toga, SEPA obuhvata i određene teritorije, kao što su Olandska ostrva, Azori, Kanarska ostrva, Francuska Gvajana, Gibraltar, Gvadelup, Gernzi, ostrvo Man, Džerzi, Madeira, Martinik, Majot, Reinion, Sen Bartelemi i Sen Marten.
Za realizaciju SEPA transakcija potrebno je da i platilac i primalac imaju račune kod banaka koje su učesnice SCT platne šeme. Plaćanje se inicira tako što se banci podnosi nalog za plaćanje, elektronski (putem mobilnog ili elektronskog bankarstva) ili u papirnoj formi - u ekspozituri poslovne banke kod koje platilac ima otvoren račun. U nalogu se navode osnovni podaci potrebni za izvršenje plaćanja, kao što su iznos, datum izvršenja i IBAN primaoca, a neophodno je da na računu platioca postoji dovoljno sredstava za izvršenje transakcije. Pored toga, kada se plaćanja vrše primaocu plaćanja čiji pružalac platnih usluga nema tehničke mogućnosti da iz IBAN-a izvede identifikacioni kôd banke (BIC kôd), odnosno kada primalac plaćanja ima račun kod pružaoca platnih usluga u zemlji ili teritoriji SEPA van Evropske ekonomske zone – platilac je u obavezi da svojoj banci obezbedi i BIC kôd pružaoca platne usluge kod koje primalac plaćanja ima otvoren račun.
Istovremeno, rezidenti – platioci odnosno primaoci plaćanja su dužni da prilikom realizacije plaćanja odnosno naplata postupaju, u skladu sa propisima o deviznom poslovanju. To znači da je rezident – platilac obavezan da banci uz nalog za plaćanje dostavi i podatak o osnovu plaćanja kao i dokumentaciju na osnovu koje se plaćanje vrši. Ako je nalog podnet pre dostavljanja dokumentacije, smatra se da je saglasnost za izvršenje plaćanja data onog dana kada banka primi potrebnu dokumentaciju.
Nakon što banka primi uredan nalog i proveri da su ispunjeni uslovi za izvršenje plaćanja, transakcija se prosleđuje primaocu plaćanja kroz posebne SEPA sisteme za kliring i poravnanje (Clearing and Settlement Mechanisms – CSM). Navedeni sistemi funkcionišu tako što banka koja je učesnik SEPA platne šeme prikuplja naloge za plaćanje svojih korisnika i u „paketima“, u propisanoj formi, prosleđuje ih svom CSM-u, pri čemu na svom računu za poravnanje mora imati dovoljan iznos sredstava za izvršenje svih naloga za plaćanje. CSM prima „pakete“ plaćanja od svih banaka koje preko njega učestvuju u sistemu, a zatim ih prepakuje u nove „pakete“, grupišući ih prema bankama primaocima plaćanja, i na kraju prosleđuje tim bankama, odnosno njihovim CSM-ovima. S druge strane, kod naplate se odvija obrnut proces – CSM od drugih CSM-ova prima „pakete“ naplata za banke koje preko njega učestvuju u sistemu, prepakuje ih po bankama i prosleđuje bankama radi odobravanja računa primaoca plaćanja. Prilikom poravnanja, račun banke se odobrava za iznos pozitivne neto pozicije (kada je ukupan iznos naplata veći od ukupnog iznosa plaćanja), odnosno zadužuje u slučaju negativne neto pozicije (kada je ukupan iznos plaćanja veći od ukupnog iznosa naplata). Kompletan proces je nevidljiv za krajnje korisnike i u potpunosti je automatizovan, zahvaljujući jedinstvenim tehničkim i poslovnim pravilima koja važe u okviru SEPA platnih šema.
Prilikom obavljanja transakcija posredstvom SEPA platnih šema - za platioca i primaoca plaćanja vidljive su samo banke kod kojih oni imaju otvorene račune, a ostali učesnici su deo automatizovanog sistema putem kojeg se vrši prosleđivanje plaćanja i poravnanje, u cilju postizanja maksimalne efikasnosti, kao i radi dodatnog olakšavanja i pojednostavljivanja procesa za korisnike finansijskih usluga.
Kada je reč o naplati ostvarenoj posredstvom SCT platne šeme, banka bez odlaganja, odmah po prijemu i odobrenju sredstava na računu stavlja ta sredstva na raspolaganje primaocu plaćanja. Primalac plaćanja je, po dobijanju obaveštenja od banke da su sredstva odobrena na njegovom račnu, dužan da istog ili najkasnije narednog radnog dana dostavi banci podatke o osnovu naplate, kao i potrebnu dokumentaciju po kojoj se vrši naplata, ukoliko je njeno dostavljanje propisano deviznim propisima.
Prilikom sprovođenja transakcija posredstvom SCT platne šeme, ukoliko je nalog za plaćanje pogrešno popunjen - ukoliko su navedeni netačni podaci, ili nedostaju obavezni podaci, banka platioca postupa na sledeće načine:
Primer u praksi:
Prilikom sprovođenja SCT transakcija, jedna od najčešćih grešaka uočenih prilikom popunjavanja naloga za plaćanje od strane platioca jeste navođenje pogrešnog IBAN-a primaoca plaćanja. U ovoj situaciji, ukoliko je u nalogu naveden nepostojeći IBAN, nalog će biti odbijen. Međutim, ukoliko je naveden pogrešan, ali postojeći IBAN (koji pripada drugom licu, a ne namenjenom primaocu plaćanja), plaćanje će biti realizovano, pri čemu banka može inicirati pomenuti povraćaj sredstava, a čija realizacija zavisi od banke primaoca plaćanja.
Rok za izvršenje transakcije putem SCT platne šeme je jedan radni dan (T+1) od trenutka kada banka platioca primi uredan i ispravno popunjen nalog za plaćanje. U praksi, to znači da ukoliko platilac dostavi banci nalog za plaćanje pre isteka termina koji je banka odredila za taj radni dan (tzv. cut-off time), sredstva će biti preneta na račun primaoca plaćanja najkasnije do kraja narednog radnog dana. Dakle, ukoliko platilac banci dostavi nalog za plaćanje posle isteka navedenog termina, smatra se da je primljen narednog radnog dana, te se i rok za izvršenje računa od tog trenutka, pri čemu je bitno imati u vidu da pomenuti termin mora biti jasno i blagovremeno saopšten platiocu od strane njegove banke. Na ovaj način SEPA omogućava predvidive i ujednačene rokove izvršenja plaćanja u svim državama učesnicama, čime se korisnicima finansijskih usluga obezbeđuju veća sigurnost, transparentnost i efikasnost prilikom izvršavanja prekograničnih plaćanja u evrima u okviru SCT platne šeme.
Kada je reč o naknadama koje domaće banke naplaćuju svojim klijentima za izvršavanje plaćanja u okviru SEPA platnih šema, odnosno u ovom trenutku putem SCT šeme, važno je naglasiti da su one konkurentne u odnosu na zemlje regiona i niže od naknada koje su se ranije naplaćivale za transakcije u evrima sa zemljama članicama SEPA.
Na visinu naknada utiče i činjenica da domaće banke u ovom trenutku učestvuju u SEPA kao indirektni učesnici, što, u praksi, znači da se transakcije realizuju preko posredničkih (korespondentnih) banaka u inostranstvu koje su direktni učesnici u platnim šemama. Ovaj model poslovanja ima uticaj na ukupne troškove izvršavanja plaćanja.
S tim u vezi, iako formiranje naknada, shodno postojećem regulatornom okviru, spada u poslovnu politiku svake pojedinačne banke, te da se SEPA okvir u Republici Srbiji nalazi u početnoj fazi primene i da banke postepeno prilagođavaju svoje poslovanje novim evropskim standardima, napominjemo da Narodna banka Srbije kontinuirano prati kretanja u ovoj oblasti i analizira uslove na tržištu platnih usluga, kako bi, u okviru svojih nadležnosti, blagovremeno reagovala ukoliko bi se uočile pojave koje bi mogle imati negativan uticaj na korisnike finansijskih usluga u Republici Srbiji. Na taj način obezbeđuje se praćenje razvoja tržišta i stvaranje uslova za njegovo dalje unapređenje u interesu građana i privrede.
Kada je reč o realizaciji deviznih platnih transakcija, građanima i privredi je raspolaganju više kanala koji omogućavaju izvršenje plaćanja prema inostranstvu. Prvobitno, kada je reč o transakcijama sa zemljama članicama SEPA područja - svakako izuzetno značajnu ulogu ima novouvedena SCT šema, koja omogućava standardizovano i efikasno izvršavanje plaćanja, uz visok nivo sigurnosti i predvidivosti u pogledu rokova i troškova. Naime, banke u Republici Srbiji su omogućile sprovođenje transakcija putem SCT šeme od 4. odnosno 5. maja 2026. godine, pri čemu su u obavezi da korisnicima finansijskih usluga iz Republike Srbije ponude plaćanja putem navedene platne šeme - za transakcije koje ispunjavaju uslove njihovog sprovođenja, budući da se u okviru ove platne šeme plaćanja izvršavaju u unapred definisanim rokovima, uz jednostavnu i ujednačenu proceduru obrade, što je čini pogodnom za veliki broj prekograničnih transakcija.
Takođe, u slučajevima kada navedeni kanali nisu primenjivi, plaćanja se mogu realizovati i putem međunarodnih bankarskih mreža, koje omogućavaju globalnu dostupnost platnog prometa, kao što je tehnologija SWIFT.
S druge strane – kada je reč o domaćem platnom prometu u evrima, posebno se izdvaja domaći međubankarski kliring sistem u devizama Narodne banke Srbije (međubankarski devizni kliring) koji je Narodna banka Srbije uspostavila kao važan deo nacionalne finansijske infrastrukture. Ovaj sistem omogućava da se devizne platne transakcije izvršavaju unutar zemlje između banaka učesnica u navedenom sistemu, čime se obezbeđuje veća efikasnost, kraći rokovi izvršenja i niži troškovi za korisnike. Izuzetno je relevantno napomenuti da, kada je reč o navedenom kanalu plaćanja, klijenti banaka u toku istog dana mogu izvršavati transakcije za naloge koje navedene banke pošalju do 14.00 časova, uz tarifu koja iznosi svega deset dinara po transakciji za banke u Republici Srbiji - koje ne plaćaju naknadu za novčani priliv.
Više informacija o pomenutom kanalu plaćanja možete pronaći na linku.
Imajući u vidu karakteristike pojedinih kanala, kao što su troškovi, brzina izvršenja i stepen automatizacije, poslovne banke su u obavezi da korisnicima finansijskih usluga u Republici Srbiji uvek obezbede informacije o raspoloživim mogućnostima izvršavanja deviznih plaćanja, o rokovoima za dostavu isppravnih naloga, kao i da im omoguće izbor rešenja koje najbolje odgovara konkretnoj transakciji. Na taj način se doprinosi većoj transparentnosti, efikasnosti i ukupnom unapređenju korisničkog iskustva u platnom prometu.
Platna šema instant transfera odobrenja – SEPA Instant Credit Transfer (SCT Inst) je jedna od pet platnih šema koju je ustanovio Evropski platni savet, a koja omogućava izvršavanje plaćanja u evrima u gotovo realnom vremenu, odnosno u roku od nekoliko sekundi, i to 24 časa dnevno, sedam dana u nedelji, tokom cele godine, pod uslovom da i banka platioca i banka primaoca učestvuju u ovoj šemi.
Kada je reč o implementaciji navedene šeme u platne sisteme Republike Srbije, odnosno o procesu pristupanja pružalaca platnih usluga iz Republike Srbije ovoj platnoj šemi, važno je prvobitno naglasiti da se banke u Republici Srbiji nalaze u početnoj fazi implementacije SEPA okvira, pri čemu je, shodno standardnoj praksi u okviru SEPA, uobičajeni prvi korak uvođenje i implementacija SEPA Credit Transfer (SCT) šeme. Ovakav redosled usklađen je sa praksom drugih zemalja članica SEPA, a podrazumeva provobitno obezbeđivanje funkcionisanja standardnih transfera odobrenja, kao osnova za dalji razvoj naprednijih usluga, uključujući i instant plaćanja.
Shodno tome, SCT Inst šema se uvodi naknadno i postepeno, a dinamika njene dostupnosti i implementacije u Republici Srbiji u velikoj meri zavisi od tehničke i operativne spremnosti evropskih banaka i platnih infrastruktura da omoguće povezivanje i puno učešće banaka iz Republike Srbije u ovoj platnoj šemi. Dakle, iako je SCT Inst značajan zbog brzine i dostupnosti plaćanja u realnom vremenu, građanima i privredi je već sada omogućeno efikasno izvršavanje platnih transakcija u evrima putem SCT šeme, koja predstavlja prvi i osnovni korak SEPA integracije.“
Kabinet guvernera
