18.05.2026.
SEPA - Јединствено подручје за плаћање у еврима представља систем који омогућава да плаћања у еврима између земаља чланица буду једноставна, брза и сигурна. Основна идеја SEPA је да прекогранична плаћања функционишу на исти начин као и домаћа плаћања, односно да се електронска плаћања широм Европе поједноставе, убрзају и уједначе. Начин обављања SEPA трансакција је уређен стандардизованим правилима за безготовинска плаћања која се врше унутар овог jeдинственог подручја, и то кроз конкретне платне шеме (нпр. SEPA трансфер одобрења - SEPA Credit Transfer, SEPA директно задужење - SEPA Direct Debit, SEPA инстант плаћања- SEPA Instant Credit Transfer). Република Србија је 22. маја 2025. године постала чланица SEPA подручја, чиме су домаће банке добиле могућност да својим клијентима пруже услуге SEPA платних шема, што у овој фази имплементације SEPA у Републици Србији подразумева плату шему SEPA трансфер одобрења - SEPA Credit Transfer (SCT).
SEPA систем омогућава да корисници платних услуга из Републике Србије обављају трансакције у еврима путем канала плаћања поменутог система са великим бројем земаља и територија које су део јединственог SEPA подручја, а што, поред Републике Србије, подразумева 40 држава, укључујући земље Европског економског простора (све државе чланице Европске уније, као и Исланд, Норвешку и Лихтенштајн), затим Швајцарску, Уједињено Краљевство, Андору, Монако, Сан Марино, Ватикан, Албанију, Црну Гору, Молдавију и Северну Македонију. Поред тога, SEPA обухвата и одређене територије, као што су Оландска острва, Азори, Канарска острва, Француска Гвајана, Гибралтар, Гваделуп, Гернзи, острво Ман, Џерзи, Мадеира, Мартиник, Мајот, Реинион, Сен Бартелеми и Сен Мартен.
За реализацију SEPA трансакција потребно је да и платилац и прималац имају рачуне код банака које су учеснице SCT платне шеме. Плаћање се иницира тако што се банци подноси налог за плаћање, електронски (путем мобилног или електронског банкарства) или у папирној форми - у експозитури пословне банке код које платилац има отворен рачун. У налогу се наводе основни подаци потребни за извршење плаћања, као што су износ, датум извршења и IBAN примаоца, а неопходно је да на рачуну платиоца постоји довољно средстава за извршење трансакције. Поред тога, када се плаћања врше примаоцу плаћања чији пружалац платних услуга нема техничке могућности да из IBAN-а изведе идентификациони кôд банке (BIC кôд), односно када прималац плаћања има рачун код пружаоца платних услуга у земљи или територији SEPA ван Европске економске зоне – платилац је у обавези да својој банци обезбеди и BIC кôд пружаоца платне услуге код које прималац плаћања има отворен рачун.
Истовремено, резиденти – платиоци односно примаоци плаћања су дужни да приликом реализације плаћања односно наплата поступају, у складу са прописима о девизном пословању. То значи да је резидент – платилац обавезан да банци уз налог за плаћање достави и податак о основу плаћања као и документацију на основу које се плаћање врши. Ако је налог поднет пре достављања документације, сматра се да је сагласност за извршење плаћања дата оног дана када банка прими потребну документацију.
Након што банка прими уредан налог и провери да су испуњени услови за извршење плаћања, трансакција се прослеђује примаоцу плаћања кроз посебне SEPA системе за клиринг и поравнање (Clearing and Settlement Mechanisms – CSM). Наведени системи функционишу тако што банка која је учесник SEPA платне шеме прикупља налоге за плаћање својих корисника и у „пакетима“, у прописаној форми, прослеђује их свом CSM-у, при чему на свом рачуну за поравнање мора имати довољан износ средстава за извршење свих налога за плаћање. CSM прима „пакете“ плаћања од свих банака које преко њега учествују у систему, а затим их препакује у нове „пакете“, групишући их према банкама примаоцима плаћања, и на крају прослеђује тим банкама, односно њиховим CSM-овима. С друге стране, код наплате се одвија обрнут процес – CSM од других CSM-ова прима „пакете“ наплата за банке које преко њега учествују у систему, препакује их по банкама и прослеђује банкама ради одобравања рачуна примаоца плаћања. Приликом поравнања, рачун банке се одобрава за износ позитивне нето позиције (када је укупан износ наплата већи од укупног износа плаћања), односно задужује у случају негативне нето позиције (када је укупан износ плаћања већи од укупног износа наплата). Комплетан процес је невидљив за крајње кориснике и у потпуности је аутоматизован, захваљујући јединственим техничким и пословним правилима која важе у оквиру SEPA платних шема.
Приликом обављања трансакција посредством SEPA платних шема - за платиоца и примаоца плаћања видљиве су само банке код којих они имају отворене рачуне, а остали учесници су део аутоматизованог система путем којег се врши прослеђивање плаћања и поравнање, у циљу постизања максималне ефикасности, као и ради додатног олакшавања и поједностављивања процеса за кориснике финансијских услуга.
Када је реч о наплати оствареној посредством SCT платне шеме, банка без одлагања, одмах по пријему и одобрењу средстава на рачуну ставља та средства на располагање примаоцу плаћања. Прималац плаћања је, по добијању обавештења од банке да су средства одобрена на његовом рачну, дужан да истог или најкасније наредног радног дана достави банци податке о основу наплате, као и потребну документацију по којој се врши наплата, уколико је њено достављање прописано девизним прописима.
Приликом спровођења трансакција посредством SCT платне шеме, уколико је налог за плаћање погрешно попуњен - уколико су наведени нетачни подаци, или недостају обавезни подаци, банка платиоца поступа на следеће начине:
Пример у пракси:
Приликом спровођења SCT трансакција, једна од најчешћих грешака уочених приликом попуњавања налога за плаћање од стране платиоца јесте навођење погрешног IBAN-а примаоца плаћања. У овој ситуацији, уколико је у налогу наведен непостојећи IBAN, налог ће бити одбијен. Међутим, уколико је наведен погрешан, али постојећи IBAN (који припада другом лицу, а не намењеном примаоцу плаћања), плаћање ће бити реализовано, при чему банка може иницирати поменути повраћај средстава, а чија реализација зависи од банке примаоца плаћања.
Рок за извршење трансакције путем SCT платне шеме је један радни дан (Т+1) од тренутка када банка платиоца прими уредан и исправно попуњен налог за плаћање. У пракси, то значи да уколико платилац достави банци налог за плаћање пре истека термина који је банка одредила за тај радни дан (тзв. cut-off time), средства ће бити пренета на рачун примаоца плаћања најкасније до краја наредног радног дана. Дакле, уколико платилац банци достави налог за плаћање после истека наведеног термина, сматра се да је примљен наредног радног дана, те се и рок за извршење рачуна од тог тренутка, при чему је битно имати у виду да поменути термин мора бити јасно и благовремено саопштен платиоцу од стране његове банке. На овај начин SEPA омогућава предвидиве и уједначене рокове извршења плаћања у свим државама учесницама, чиме се корисницима финансијских услуга обезбеђују већа сигурност, транспарентност и ефикасност приликом извршавања прекограничних плаћања у еврима у оквиру SCT платне шеме.
Када је реч о накнадама које домаће банке наплаћују својим клијентима за извршавање плаћања у оквиру SEPA платних шема, односно у овом тренутку путем SCT шеме, важно је нагласити да су оне конкурентне у односу на земље региона и ниже од накнада које су се раније наплаћивале за трансакције у еврима са земљама чланицамa SEPA.
На висину накнада утиче и чињеница да домаће банке у овом тренутку учествују у SEPA као индиректни учесници, штo, у пракси, значи да се трансакције реализују преко посредничких (кореспондентних) банака у иностранству које су директни учесници у платним шемама. Овај модел пословања има утицај на укупне трошкове извршавања плаћања.
С тим у вези, иако формирање накнада, сходно постојећем регулаторном оквиру, спада у пословну политику сваке појединачне банке, те да се SEPA оквир у Републици Србији налази у почетној фази примене и да банке постепено прилагођавају своје пословање новим европским стандардима, напомињемо да Народна банка Србије континуирано прати кретања у овој области и анализира услове на тржишту платних услуга, како би, у оквиру својих надлежности, благовремено реаговала уколико би се уочиле појаве које би могле имати негативан утицај на кориснике финансијских услуга у Републици Србији. На тај начин обезбеђује се праћење развоја тржишта и стварање услова за његово даље унапређење у интересу грађана и привреде.
Када је реч о реализацији девизних платних трансакција, грађанима и привреди је располагању више канала који омогућавају извршење плаћања према иностранству. Првобитно, када је реч о трансакцијама са земљама чланицама SEPA подручја - свакако изузетно значајну улогу има новоуведена SCT шема, која омогућава стандардизовано и ефикасно извршавање плаћања, уз висок ниво сигурности и предвидивости у погледу рокова и трошкова. Наиме, банке у Републици Србији су омогућиле спровођење трансакција путем SCT шеме од 4. односно 5. маја 2026. године, при чему су у обавези да корисницима финансијских услуга из Републике Србије понуде плаћања путем наведене платне шеме - за трансакције које испуњавају услове њиховог спровођења, будући да се у оквиру ове платне шеме плаћања извршавају у унапред дефинисаним роковима, уз једноставну и уједначену процедуру обраде, што је чини погодном за велики број прекограничних трансакција.
Такође, у случајевима када наведени канали нису примењиви, плаћања се могу реализовати и путем међународних банкарских мрежа, које омогућавају глобалну доступност платног промета, као што је технологија SWIFT.
С друге стране – када је реч о домаћем платном промету у еврима, посебно се издваја домаћи међубанкарски клиринг систем у девизама Народне банке Србије (међубанкарски девизни клиринг) који је Народна банка Србије успоставила као важан део националне финансијске инфраструктуре. Овај систем омогућава да се девизне платне трансакције извршавају унутар земље између банака учесница у наведеном систему, чиме се обезбеђује већа ефикасност, краћи рокови извршења и нижи трошкови за кориснике. Изузетно је релевантно напоменути да, када је реч о наведеном каналу плаћања, клијенти банака у току истог дана могу извршавати трансакције за налоге које наведене банке пошаљу до 14.00 часова, уз тарифу која износи свега десет динара по трансакцији за банке у Републици Србији - које не плаћају накнаду за новчани прилив.
Више информација о поменутом каналу плаћања можете пронаћи на линку.
Имајући у виду карактеристике појединих канала, као што су трошкови, брзина извршења и степен аутоматизације, пословне банке су у обавези да корисницима финансијских услуга у Републици Србији увек обезбеде информације о расположивим могућностима извршавања девизних плаћања, о роковоима за доставу испправних налога, као и да им омогуће избор решења које најбоље одговара конкретној трансакцији. На тај начин се доприноси већој транспарентности, ефикасности и укупном унапређењу корисничког искуства у платном промету.
Платна шема инстант трансфера одобрења – SEPA Instant Credit Transfer (SCT Inst) је једна од пет платних шема коју је установио Европски платни савет, а која омогућава извршавање плаћања у еврима у готово реалном времену, односно у року од неколико секунди, и то 24 часа дневно, седам дана у недељи, током целе године, под условом да и банка платиоца и банка примаоца учествују у овој шеми.
Када је реч о имплементацији наведене шеме у платне системе Републике Србије, односно о процесу приступања пружалаца платних услуга из Републике Србије овој платној шеми, важно је првобитно нагласити да се банке у Републици Србији налазе у почетној фази имплементације SEPA оквира, при чему је, сходно стандардној пракси у оквиру SEPA, уобичајени први корак увођење и имплементација SEPA Credit Transfer (SCT) шеме. Овакав редослед усклађен је са праксом других земаља чланица SEPA, а подразумева провобитно обезбеђивање функционисања стандардних трансфера одобрења, као основа за даљи развој напреднијих услуга, укључујући и инстант плаћања.
Сходно томе, SCT Inst шема се уводи накнадно и постепено, а динамика њене доступности и имплементације у Републици Србији у великој мери зависи од техничке и оперативне спремности европских банака и платних инфраструктура да омогуће повезивање и пуно учешће банака из Републике Србије у овој платној шеми. Дакле, иако је SCT Inst значајан због брзине и доступности плаћања у реалном времену, грађанима и привреди је већ сада омогућено ефикасно извршавање платних трансакција у еврима путем SCT шеме, која представља први и основни корак SEPA интеграције.“
Кабинет гувернера
