19.06.2026.
Pitanje: Na osnovu vesti o novom povećanju tri ključne kamatne stope Evropske centralne banke (ECB), možete li nam reći da li će to uticati na rast rata kredita u Srbiji?
Odgovor: ECB je na junskoj sednici donela odluku o povećanju osnovnih kamatnih stopa za 25 baznih poena u uslovima pojačanih inflatornih pritisaka, koji su posledica energetskog šoka izazvanog sukobom na Bliskom istoku. Čelnici ECB-a i dalje ističu da će buduće odluke zavisiti od pristiglih podataka, i da je u trenutnom ambijentu povećane geopolitičke neizvesnosti teško proceniti koliko će energetski šok trajati i kakvi će biti efekti na inflaciju i privrednu aktivnost, kao i da u ovom trenutku ne mogu da kažu kakav će biti sledeći potez monetarne politike.
Povećanje ključnih kamatnih stopa ECB-a može se odraziti na kretanje EURIBOR-a, čija promena utiče na visinu kamatne stope na evroindeksirane kredite na domaćem tržištu u istom smeru, pogotovo kod kredita s varijabilnim kamatnim stopama koje su direktno vezane za EURIBOR, najčešće tromesečni ili šestomesečni. Samim tim, eventualni rast EURIBOR-a može dovesti do povećanja kamatnih stopa i rata kod kredita s varijabilnom kamatnom stopom vezanom za EURIBOR.
Ipak, prenos promena EURIBOR-a na kamatne stope u Srbiji ne mora biti trenutan niti potpun, već zavisi od ugovorenih uslova kredita, vrste referentne stope i perioda njenog usklađivanja. Pored toga, važno je istaći da su u slučaju znatnijeg rasta EURIBOR-a fizička lica korisnici kredita u Srbiji zaštićeni sistemskim rešenjima koja su ugrađena u Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, a koja ograničavaju mogućnost naglog rasta kamatnih stopa. Više detalja o tome šta je EURIBOR, kako utiče na rate kredita i kakva su očekivanja u pogledu njegovog kretanja možete pronaći na našem sajtu u rubrici „Korisno je da znate” na sledećem linku: https://www.nbs.rs/sr_RS/scripts/showcontent/index.html?id=21507.
Pitanje: Narodna banka Srbije drži svoju referentnu kamatnu stopu nepromenjenom na 5,75%. Da li će pritisak rasta evropskih kamata i naša viša stopa inflacije primorati Narodnu banku Srbije da u narednom periodu ipak podigne domaću referentnu kamatnu stopu i šta bi to značilo za dinarske kredite?
Odgovor: Na osnovu aktuelne majske srednjoročne projekcije, koja pretpostavlja slabljenje energetskog šoka u narednom periodu i smanjenje svetskih cena energenata, Narodna banka Srbije očekuje da će inflacija samo privremeno blago preći gornju granicu cilja krajem ove i početkom naredne godine, usled delovanja više svetske cene nafte i drugih primarnih proizvoda, kao i niske baze iz septembra prošle godine usled primene uredbe kojom su marže u trgovini na veliko i malo bile ograničene na 20%. Nakon toga, očekuje se postepeno usporavanje inflacije i njen povratak u granice cilja sredinom naredne godine, gde bi trebalo da se zadrži do kraja perioda projekcije.
Međutim, izražena neizvesnost u međunarodnom okruženju u vezi sa sukobom na Bliskom istoku i potencijalnim daljim fluktuacijama svetske cene nafte i drugih energenata, kao i mogućim efektima na cene ostalih sirovina, mineralnih đubriva, globalne lance snabdevanja, tokove robe i usluga, predstavlja važan izvor rizika koji mogu uticati na kretanje globalne i domaće inflacije. Upravo zbog toga, Narodna banka Srbije ostaje oprezna i zbog toga će odluke donositi od sastanka do sastanka ne obavezujući se na određenu putanju kamatne stope. Odluke monetarne politike će pre svega zavisiti od dužine trajanja i jačine energetskog šoka, kao i od eventualnog prelivanja na ostale cene preko inflacionih očekivanja. Narodna banka Srbije ima na raspolaganju instrumente i spremna je da reaguje ako proceni da su inflatorni pritisci jači od procenjenih kako bi usidrila inflaciona očekivanja i time ograničila sekundarne inflacione efekte i očuvala cenovnu stabilnost u srednjem roku.
Kada je reč o efektima eventualne promene referentne kamatne stope na kamatne stope na dinarske kredite, važno je istaći da je transmisioni mehanizam monetarne politike u Srbiji efikasan i da upravo taj prenosni kanal predstavlja suštinu funkcionisanja i delotvornosti monetarne politike, odnosno načina na koji se njeni ciljevi sprovode u praksi. Ipak, važno je da se naglasi da Narodna banka Srbije prilikom donošenja odluka o referentnoj kamatnoj stopi i te kako vodi računa o tome i kakav će biti njen uticaj na finansijske uslove, a time i na privrednu aktivnost i finansijsku stabilnost.
Pitanje: Šta ovo povećanje konkretno znači u evrima za građane koji imaju kredite s varijabilnom kamatnom stopom vezanom za EURIBOR? Koliko realno može da skoči mesečna rata za prosečan stambeni kredit u Srbiji nakon ovog skoka?
Odgovor: Visina promene mesečne rate zavisi od više faktora, uključujući iznos preostalog duga, rok otplate, ugovorenu maržu banke i vrstu EURIBOR-a koja se primenjuje (tromesečni ili šestomesečni). Zbog toga nije moguće dati jedinstvenu procenu povećanja rate za sve korisnike kredita.
Načelno posmatrano, povećanje kamatnih stopa ECB-a za 25 baznih poena može se, putem rasta EURIBOR-a, odraziti na blago povećanje mesečnih obaveza korisnika kredita s promenljivom kamatnom stopom vezanom za EURIBOR. Međutim, efekat zavisi od toga u kojoj meri i kojom dinamikom će se promene preneti na EURIBOR, kao i od termina narednog usklađivanja kamatne stope u konkretnom kreditnom ugovoru.
Važno je naglasiti da su korisnici kredita u Srbiji dodatno zaštićeni zakonskim mehanizmima koji ograničavaju mogućnost naglog rasta kamatnih stopa i time ublažavaju efekte eventualnih promena na međunarodnom finansijskom tržištu.
Kabinet guvernera
