19.06.2026.
Питање: На основу вести о новом повећању три кључне каматне стопе Европске централне банке (ЕЦБ), можете ли нам рећи да ли ће то утицати на раст рата кредита у Србији?
Одговор: ЕЦБ је на јунској седници донела одлуку о повећању основних каматних стопа за 25 базних поена у условима појачаних инфлаторних притисака, који су последица енергетског шока изазваног сукобом на Блиском истоку. Челници ЕЦБ-а и даље истичу да ће будуће одлуке зависити од пристиглих података, и да је у тренутном амбијенту повећане геополитичке неизвесности тешко проценити колико ће енергетски шок трајати и какви ће бити ефекти на инфлацију и привредну активност, као и да у овом тренутку не могу да кажу какав ће бити следећи потез монетарне политике.
Повећање кључних каматних стопа ЕЦБ-а може се одразити на кретање EURIBOR-а, чија промена утиче на висину каматне стопе на евроиндексиране кредите на домаћем тржишту у истом смеру, поготово код кредита с варијабилним каматним стопама које су директно везане за EURIBOR, најчешће тромесечни или шестомесечни. Самим тим, евентуални раст EURIBOR-а може довести до повећања каматних стопа и рата код кредита с варијабилном каматном стопом везаном за EURIBOR.
Ипак, пренос промена EURIBOR-а на каматне стопе у Србији не мора бити тренутан нити потпун, већ зависи од уговорених услова кредита, врсте референтне стопе и периода њеног усклађивања. Поред тога, важно је истаћи да су у случају знатнијег раста EURIBOR-а физичка лица корисници кредита у Србији заштићени системским решењима која су уграђена у Закон о заштити корисника финансијских услуга, а која ограничавају могућност наглог раста каматних стопа. Више детаља о томе шта је EURIBOR, како утиче на рате кредита и каква су очекивања у погледу његовог кретања можете пронаћи на нашем сајту у рубрици „Корисно је да знате” на следећем линку: https://www.nbs.rs/sr_RS/scripts/showcontent/index.html?id=21507.
Питање: Народна банка Србије држи своју референтну каматну стопу непромењеном на 5,75%. Да ли ће притисак раста европских камата и наша виша стопа инфлације приморати Народну банку Србије да у наредном периоду ипак подигне домаћу референтну каматну стопу и шта би то значило за динарске кредите?
Одговор: На основу актуелне мајске средњорочне пројекције, која претпоставља слабљење енергетског шока у наредном периоду и смањење светских цена енергената, Народна банка Србије очекује да ће инфлација само привремено благо прећи горњу границу циља крајем ове и почетком наредне године, услед деловања више светске цене нафте и других примарних производа, као и ниске базе из септембра прошле године услед примене уредбе којом су марже у трговини на велико и мало биле ограничене на 20%. Након тога, очекује се постепено успоравање инфлације и њен повратак у границе циља средином наредне године, где би требало да се задржи до краја периода пројекције.
Међутим, изражена неизвесност у међународном окружењу у вези са сукобом на Блиском истоку и потенцијалним даљим флуктуацијама светске цене нафте и других енергената, као и могућим ефектима на цене осталих сировина, минералних ђубрива, глобалне ланце снабдевања, токове робе и услуга, представља важан извор ризика који могу утицати на кретање глобалне и домаће инфлације. Управо због тога, Народна банка Србије остаје опрезна и због тога ће одлуке доносити од састанка до састанка не обавезујући се на одређену путању каматне стопе. Одлуке монетарне политике ће пре свега зависити од дужине трајања и јачине енергетског шока, као и од евентуалног преливања на остале цене преко инфлационих очекивања. Народна банка Србије има на располагању инструменте и спремна је да реагује ако процени да су инфлаторни притисци јачи од процењених како би усидрила инфлациона очекивања и тиме ограничила секундарне инфлационе ефекте и очувала ценовну стабилност у средњем року.
Када је реч о ефектима евентуалне промене референтне каматне стопе на каматне стопе на динарске кредите, важно је истаћи да је трансмисиони механизам монетарне политике у Србији ефикасан и да управо тај преносни канал представља суштину функционисања и делотворности монетарне политике, односно начина на који се њени циљеви спроводе у пракси. Ипак, важно је да се нагласи да Народна банка Србије приликом доношења одлука о референтној каматној стопи и те како води рачуна о томе и какав ће бити њен утицај на финансијске услове, а тиме и на привредну активност и финансијску стабилност.
Питање: Шта ово повећање конкретно значи у еврима за грађане који имају кредите с варијабилном каматном стопом везаном за EURIBOR? Колико реално може да скочи месечна рата за просечан стамбени кредит у Србији након овог скока?
Одговор: Висина промене месечне рате зависи од више фактора, укључујући износ преосталог дуга, рок отплате, уговорену маржу банке и врсту EURIBOR-а која се примењује (тромесечни или шестомесечни). Због тога није могуће дати јединствену процену повећања рате за све кориснике кредита.
Начелно посматрано, повећање каматних стопа ЕЦБ-а за 25 базних поена може се, путем раста EURIBOR-а, одразити на благо повећање месечних обавеза корисника кредита с променљивом каматном стопом везаном за EURIBOR. Међутим, ефекат зависи од тога у којој мери и којом динамиком ће се промене пренети на EURIBOR, као и од термина наредног усклађивања каматне стопе у конкретном кредитном уговору.
Важно је нагласити да су корисници кредита у Србији додатно заштићени законским механизмима који ограничавају могућност наглог раста каматних стопа и тиме ублажавају ефекте евентуалних промена на међународном финансијском тржишту.
Кабинет гувернера
