30.10.2026.
Svakog 31. oktobra obeležava se Svetski dan štednje, datum koji nas podseća na značaj štednje za finansijsku sigurnost pojedinaca i stabilnost društva u celini. Štednjom, odnosno odlaganjem tekuće potrošnje za budućnost, građani stvaraju osnovu za lakše suočavanje s nepredviđenim izdacima i ekonomskim neizvesnostima.
U Srbiji štednja stanovništva kontinuirano raste, što je bio slučaj i tokom 2026. godine, kada je dostigla rekordne nivoe, uprkos i dalje prisutnim globalnim neizvesnostima i izazovima. Izuzetno dinamičan rast dinarske štednje ostvaren je u poslednjih nekoliko godina, što odražava dugoročno poverenje građana u domaću valutu i stabilnost bankarskog sistema. Na rast ukupne štednje, a naročito na brži rast dinarske u odnosu na deviznu štednju, prevashodno su uticale makroekonomska i finansijska stabilnost duži niz godina.
Prema poslednjim operativnim podacima, dinarska štednja krajem oktobra iznosi oko 250 milijardi dinara, što u odnosu na početak tekuće godine predstavlja rast od čak 42,8 milijardi dinara (21%). Devizna štednja je u istom periodu takođe zabeležila rast od 1,3 milijarde evra (7,9%) i dostigla nivo od 17,4 milijarde evra.
Zahvaljujući bržem rastu dinarske štednje od devizne, učešće dinarske štednje u ukupnoj štednji stanovništva krajem septembra dostiglo je 11%, što je znatan rast, budući da je u septembru 2012. godine iznosilo svega 1,9%. Ako se posmatra ročna struktura dinarske štednje, rast je najizraženiji kod štednje oročene na period od šest meseci do godinu dana (29,3 milijarde dinara), koja je istovremeno i najzastupljenija kategorija u ukupnoj dinarskoj štednji (57,6%), zatim kod štednje ročnosti od tri do šest meseci (12,2 milijarde dinara), dok je štednja po viđenju porasla za 6,8 milijardi dinara. Prosečan iznos dinarske štednje po partiji krajem septembra 2026. godine iznosio je 223 hiljade dinara. Međutim, kada se iz obračuna izuzmu štedni ulozi do 10.000 dinara (koji čine 82,6% ukupnog broja partija, ali svega 0,2% ukupnog iznosa dinarske štednje), prosečan iznos dinarske štednje po partiji iznosio je 1,3 miliona dinara.
U poslednjih 14 godina, od kada se primenjuje Strategija dinarizacije domaćeg finansijskog sistema, štednja stanovništva u domaćoj valuti porasla je gotovo 14 puta. U istom dugoročnom periodu i devizna štednja je rasla, iako nešto sporijim tempom. Od septembra 2012. godine ona je više nego udvostručena – sa 7,9 milijardi evra povećana je na 17,2 milijarde evra krajem septembra 2026. godine. U prvih devet meseci 2026. godine devizna štednja je porasla za preko jednu milijardu evra, prvenstveno zahvaljujući rastu štednje oročene na rok od šest do dvanaest meseci (616,6 miliona evra) i štednje po viđenju (468,0 miliona evra), koja čini najveći udeo u deviznoj štednji. Prosečan iznos devizne štednje po partiji krajem septembra 2026. godine iznosio je oko 4.500 evra. Ukoliko se izuzme najbrojnija kategorija depozita (do 500 evra), koja čini 71,4% ukupnog broja partija, ali svega 0,6% ukupnog iznosa devizne štednje, prosečan štedni ulog iznosio je preko 15.600 evra.
Aktuelna kretanja
Međugodišnja inflacija u Srbiji u septembru ove godine nalazila se unutar granica ciljanog raspona Narodne banke Srbije (3 ± 1,5%) i iznosila je 4,1%, dok je prosečna inflacija u prvih devet meseci 2026. godine bila niža i iznosila je 2,8%.
Pored toga, u prvih devet meseci 2026. godine dinar je nastavio relativno stabilno kretanje prema evru, čemu su doprinele intervencije Narodne banke Srbije na međubankarskom deviznom tržištu. U tom periodu Narodna banka Srbije je neto prodala 475 miliona evra, reagujući na deprecijacijske pritiske, koji su bili dominantni u prva tri meseca i u septembru, dok su od aprila do avgusta preovladali aprecijacijski pritisci. Krajem septembra 2026. godine, bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije iznosile su 29,6 milijardi evra, što pokriva 6,7 meseci uvoza robe i usluga i znatno je iznad kriterijuma adekvatnosti.
Takođe, pokazatelj dinarizacije depozita privrede i stanovništva u septembru 2026. godine iznosio je 46,9% i više je nego udvostručen u odnosu na septembar 2012. godine, kada je iznosio 18,8%, što je dokaz uspešnosti Strategije dinarizacije domaćeg finansijskog sistema i dodatni pokazatelj jačanja poverenja građana i privrede u domaću valutu.
Isplativost dinarske štednje potvrđena najnovijom analizom
Na osnovu redovne analize koja je pripremljena povodom Svetskog dana štednje, za period od septembra 2012. do septembra 2026. godine još jednom je potvrđeno da je štednja u dinarima bila isplativija od uporedive štednje u evrima, nezavisno od roka oročenja.
Većoj isplativosti dinarske štednje doprinose više kamatne stope na dinarsku štednju nego na štednju u evrima, izuzimanje od poreza prihoda od kamate na dinarsku štednju, kao i relativna stabilnost kursa dinara prema evru.
Prema analizi, oročavanjem štednje od septembra 2012. na godinu dana i njenim reoročavanjem u periodu od 13 godina, štediša bi na ulog od 100.000 dinara na kraju perioda oročenja, u septembru 2026. godine, dobio preko 60.000 dinara (preko 510 evra) više od štediše koji bi u tom periodu na štednju u evrima položio protivvrednost istog iznosa (Tabela 1).
Oročena štednja u dinarima na godinu dana (bez zanavljanja) u periodu od 14 godina bila je isplativija od takve štednje u evrima u čak 99% posmatranih godišnjih potperioda.
Primera radi, ukoliko bi štediša oročio iznos od 100.000 dinara u septembru 2025. godine u dinarima, na kraju perioda oročenja (u septembru 2026. godine) dobio bi gotovo 1.800 dinara (15 evra) više od štediše koji bi u istom periodu oročio iznos u evrima u protivvrednosti od 100.000 dinara (Tabela 2).
Kada su u pitanju drugi rokovi oročenja, štednja u domaćoj valuti oročena na rok od tri meseca, bila je isplativija od takve štednje u evrima u preko 92% posmatranih tromesečnih potperioda, dok je dinarska štednja oročena na dve godine bila isplativija od iste štednje u evrima u svim posmatranim dvogodišnjim potperiodima oročenja.
Rezultati analize nedvosmisleno potvrđuju da je štednja u domaćoj valuti u proteklih 14 godina donela znatno veće prinose od štednje u evrima, i na kratak i na dugi rok.
Narodna banka Srbije nastaviće da prati i analizira kretanja štednje stanovništva i da podstiče proces dinarizacije finansijskog sistema, uz informisanje javnosti o rezultatima analiza isplativosti štednje u domaćoj i stranoj valuti. Rast štednje i poverenje građana u bankarski sistem važni su oslonci finansijske sigurnosti stanovništva i dugoročnog ekonomskog razvoja.
Kabinet guvernera
