12.07.2004.
Svoj 120. rođendan Narodna banka Srbije obeležila je u nedelju 11. jula svečanim otvaranjem muzejske postavke vredne numizmatičke zbirke novca koji je nastao i bio upotrebljavan na tlu Srbije od četvrtog veka pre naše ere do danas. Uz prisustvo više od dvadeset gostiju iz inostranstva, među kojima i predsednika Međunarodne finansijske korporacije i potpredsednika Svetske banke zaduženog za razvoj privatnog sektora gospodina Petera Woickea i predstavnika evropskih centralnih banaka, Muzej u zgradi Narodne banke Srbije u Ulici kralja Petra 12 otvorio je guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić. On je tom prilikom istakao da se na ovaj način prvi put javnosti predstavlja izuzetno vredan odabir numizmatičkih vrednosti iz zbirke Narodne banke Srbije.
- Na taj način Narodna banka Srbije, kao i sve centralne banke u svetu, pridaje značaj izdanjima novca koja su nastajala u periodu njenog delovanja, ali i doprinosi očuvanju numizmatičkih vrednosti nastalih u vremenu koje je prethodilo njenom osnivanju, a koje potvrđuje dugu tradiciju korišćenja novca na prostoru današnje Srbije, rekao je Jelašić. Povodom ovog svečanog događaja guverner je uvaženim gostima iz finansijskih krugova Evrope i sveta poklonio zlatnik, prigodno izdat upravo povodom jubileja Narodne banke.
Centralna proslava povodom 120-godišnjice Narodne banke Srbije održana je u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, uz prisustvo predsednika Skupštine Srbije, predstavnika Vlade, diplomatskog kora, gostiju iz inostranstva, dosadašnjih guvernera i brojnih ličnosti iz javnog i društvenog života. Pozdravljajući ovaj skup, Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije je, između ostalog, istakao da Narodna banka, kao jedan od najglasnijih zagovarača promena, kao i sve druge državne institucije, treba da služi za primer reformama. "Koren svih tih promena je prihvatanje samo jedne rečenice koju svi mi treba da usvojimo u ovoj instituciji: nije finansijski sistem stvoren da bi služio Narodnoj banci Srbije, već obrnuto, Narodna banka je osnovana kako bi uredila novčani i kreditni sistem i kako bi 43 vrste do tada korišćenog stranog novca zamenila domaćom valutom. I to je suština našeg poslovanja: neprimetno, skromno - ali efikasno i uvek u interesu stabilnosti i rasta, rekao je Jelašić.
Obraćajući se na centralnoj proslavi, Petera Woicke, predsednik Međunarodne finansijske korporacije, podsetio je na pomoć koju ova institucija pruža Srbiji i Crnoj Gori kroz ulaganja, stručnu pomoć i pomoć u izgradnji institucija, kao i u pripremanju terena za buduća investiranja. "Ovaj jubilej Narodne banke je dobra prilika da se razmisli šta je Srbija do sada postigla na uvođenju tržišne ekonomije, kao i da se razmotri šta je neophodno još da se uradi. Sa svojim bogatstvom u ljudskim resursima, uveren sam da Srbija može da stigne svoje susede u predstojećem srednjoročnom periodu, ukoliko, pre svega, još ojača privatni sektor. Međunarodna finansijska korporacija je posvećena ekonomskom razvoju Srbije i nastaviće da podržava investitore, rekao je Woicke.
Jubilej Narodne banke Srbije obeležen je i premijerom predstave Dušana Kovačevića "Dinar po dinar...", koja je svim prisutnim poštovaocima rada, istorije i tradicije Narodne banke Srbije, kroz njenih 120 godina postojanja, predstavila više od jednog veka stvaranja, očuvanja i razvoja države, njenih najvažnijih institucija i nacionalne valute. Predstava je "pravi omaž ljudima i vremenu koji su vezani za Narodnu banku", napisao je u svojoj recenziji Bojan Radovanović, dugogodišnji istraživač istorije Narodne banke Srbije.
Govor guvernera na centralnoj proslavi povodom 120 godina Narodne banke Srbije
Poštovane dame i gospodo, cenjeni gosti,
Dozvolite mi da vam u ime Narodne banke Srbije zahvalim što ste svojim prisustvom uveličali naše slavlje. Posebno želim da pozdravim predstavnike više od 20 centralnih banaka iz Evrope koji sa nama zajedno slave jubilej - 120 godina Narodne banke Srbije.
Iako nisam ovako planirao, ipak je meni pripala posebna čast da se upravo u mom guvernerskom mandatu obeležava 120-godišnjica Narodne banke Srbije, institucije čija je istorija tesno povezana sa razvojem srpske države od kraja 19. veka pa sve do danas. Za ovih 120 godina, Narodna banka Srbije je delila sudbinu srpskog naroda i time postala deo njene istorije: promenila je sedam naziva, bila evakuisana iz zemlje tokom oba svetska rata, nosila obeležja različitih političkih režima, vršila monetarnu vlast na teritoriji čija se veličina često menjala, da bi se na kraju uvek vratila na isto mesto, a od prošle godine i na isto ime: Narodna banka Srbije.
Mnogo toga se promenilo za poslednjih 120 godina, ali što se tiče uloge Narodne banke Srbije i njene odgovornosti suština je ostala ista. Već pri osnivanju pod imenom "Privilegovana" Narodna banka Srbije, a privilegovana je i ostala sve do današnjeg dana, samo se to više ne mora naglašavati, dilema je bila ista kao i danas: "strana ili domaća banka", tj. osnivati banku sa domaćim ili stranim kapitalom. I pored velike besparice i velike neizvesnosti da li će se prikupiti dovoljno novca, upis akcija kapitala, i to isključivo domaćeg, bio je znatno veći od emisije. Iako tada još nije bilo Međunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke i Evropske unije, bilo je, međutim, domaće trezvenosti i samokritike, pa je zbog toga pri osnivanju banke korišćena - kako se to danas popularno zove - tehnička pomoć Centralne banke Belgije.
U odnosu sa Vladom se isto malo šta promenilo. Ni manje ni više, nego već prvi kredit bio je odobren Vladi Kraljevine Srbije, i to još pre formalnog otvaranja šaltera 1884. godine, u iznosu od 304.216 dinara u zlatu na podlozi državnih hartija od vrednosti. Odlučan zaokret u poslovanju Narodne banke krajem 1922. godine najbolje ilustruje stav tadašnjeg guvernera Đorđa Vajferta prema zahtevima ministra finansija: "Narodna banka neće više da štampa pare. Takvu finansijsku politiku koja nije u stanju da prikupi realne prihode putem poreza, već pribegava zaduživanju kod NB, mogla bi da vodi svaka baba sa Dorćola, te onda nije ni potreban ministar finansija." A takvih baba je bilo mnogo za poslednjih 30 godina. Sve u svemu, najlepše je ako se guverner i ministar finansija što ređe čuju - pre svega za guvernera pošto iz opisa njihovog posla proizlazi konflikt interesa! Na žalost, do sada su deblji kraj tradicionalno izvlačili guverneri, pa je - ako izuzmete Vajferta - prosečni mandat guvernera bio svega tri i po godine - a to znači da je meni još ostalo svega nešto više od tri godine, a izazova bezbroj. Narodna banka, kao jedan od najglasnijih zagovarača promena, kao i sve druge državne institucije, treba i sama da služi za primer reformama. A koren svih tih promena je prihvatanje samo jedne rečenice koju svi mi treba da usvojimo u našoj instituciji: Nije finansijski sistem stvoren da bi služio Narodnoj banci Srbije, već obrnuto, Narodna banka Srbije je osnovana kako bi uredila novčani i kreditni sistem, i kako bi 43 vrste do tada korišćenog stranog novca zamenila domaćom valutom. I to je suština našeg poslovanja: neprimetno, skromno - ali efikasno i uvek u interesu stabilnosti i rasta! Jer svaka stabilnost urodi rastom, ali ne i obrnuto!
Nezavisnost je isto tako jedna od tema koja se provlačila decenijama. Zakonski zagarantovana nezavisnost je samo nužan, ali ne i dovoljan preduslov da se ispuni misija Narodne banke. U kojoj meri ljudi mogu da naprave suštinsku razliku vidi se po činjenici da smo sa zakonom koji je deklarativno normirao nezavisnost Narodne banke prošli kroz najveću hiperinflaciju na svetu.
Moć Narodne banke Srbije zavisi i od poverenja u našu nacionalnu valutu - jer monetarna politika ima uticaj samo na dinare - te mi dozvolite da se podsetimo i na naš dinar, koji je isto tako prešao dug put. Sve je počelo te 1884. godine, kada je izdata prva papirna novčanica od 100 dinara u zlatu, koju su i narod i zvanične državne blagajne teško prihvatale, jer papir nije "zvečao", pa su praktično svi trčali da stodinarku zamene za zlato. Šta znači poverenje u nacionalnu valutu i instituciju koja o njoj brine dokazuje i činjenica da je stanovništvo pod okupacijom za vreme Prvog svetskog rata svoj dinar više cenilo nego što je bila cenjena kruna u Austrougarskoj. U jednom policijskom izveštaju iz tog vremena pisalo je: "Srbi svoj dinar ne daju ni u krajnjoj nuždi".
Poverenje sticano generacijama, međutim, brzo se gubi, a šta znači kada država uništava svoj novac, osetili smo za vreme monetarnog sloma 1993. godine, kada su u opticaju bile novčanice od 500 milijardi dinara. Uprkos tvrdnjama političara da su za to krive sankcije i međunarodna zajednica, novopostavljeni guverner je dokazao da zec leži u drugom grmu, a to je - krajnja neodgovornost prema monetarnom sistemu i valuti. U međuvremenu je dinar ponovo konvertibilna valuta i jačaće i dalje brzinom kojom bude podržavan od strane privrede i njenih građana.
Pošto se samo od prošlosti ne živi, u Narodnoj banci Srbije se već sada pripremamo i za budućnost, za vreme kada će Srbija ući u porodicu evropskih zemalja i kada će o stabilnosti novca, tj. evra, brinuti Evropska centralna banka. Iako će nadležnosti Narodne banke kao emisione ustanove time biti znatno smanjene, njoj će ipak ostati odgovornost supervizije banaka i osiguravajućih društava, nadzora platnog prometa i upravljanje deviznim rezervama. To je ujedno i potvrda da Narodna banka Srbije ima ne samo prošlost, već, iako u izmenjenim društvenim i ekonomskim uslovima, i budućnost.
Poštovane dame i gospodo,
Svaki dan kada uđete u prelepu zgradu Narodne banke Srbije, u Ulici kralja Petra 12, začara vas prošlost od 120 godina, pogleda vas Vajfert u svečanoj sali i ta vas istorija podstiče na dalji rad: da svaki dan samo za milimetar pomaknete u pravom smeru instituciju čija je uloga ključna sa stanovišta dobrobiti svih nas. Izazov je veliki, izgovoru mesta nema, a mi samo molimo da naše učešće merite isključivo po osnovu konkretnih rezultata.
Na kraju, odlučili smo da ovaj jubilej obeležimo na način koji potvrđuje da je Narodna banka Srbije uvek umela da bude okrenuta ne samo usko stručnim već i nacionalnim vrednostima - dakle, i srpskom kulturnom razvoju i nasleđu. Velikom srpskom komediografu Branislavu Nušiću je, na primer, sudbina dodelila da se rodi upravo u kućici koja se nalazila na mestu gde je podignuto prelepo zdanje Narodne banke Srbije, u kojem se ona i danas nalazi. Kako je u svojoj Autobiografiji napisao sam Nušić, moglo bi se reći da je pisac u život izašao iz trezora Narodne banke Srbije. Trezori Banke bili su sigurno mesto za vreme Drugog svetskog rata ne samo za Miroslavljevo jevanđelje nego i za slike Uroša Predića. Dozvolite mi da vas sada pozovem da zajedno pogledamo predstavu u kojoj je izuzetno pero Dušana Kovačevića, kroz 120 godina Narodne banke Srbije, predstavilo više od jednog veka stvaranja, očuvanja i razvoja srpske države i njenih institucija. Njen naziv "Dinar po dinar..." skoro da zvuči kao narodna izreka - Zrno po zrno pogača. Ja mogu da kažem - korak po korak do razvijene i u evropske privredne i finansijske tokove uključene Srbije.
Hvala.
Kabinet guvernera
