12.07.2004.
Свој 120. рођендан Народна банка Србије обележила је у недељу 11. јула свечаним отварањем музејске поставке вредне нумизматичке збирке новца који је настао и био употребљаван на тлу Србије од четвртог века пре наше ере до данас. Уз присуство више од двадесет гостију из иностранства, међу којима и председника Међународне финансијске корпорације и потпредседника Светске банке задуженог за развој приватног сектора господина Petera Woickea и представника европских централних банака, Музеј у згради Народне банке Србије у Улици краља Петра 12 отворио је гувернер Народне банке Србије Радован Јелашић. Он је том приликом истакао да се на овај начин први пут јавности представља изузетно вредан одабир нумизматичких вредности из збирке Народне банке Србије.
- На тај начин Народна банка Србије, као и све централне банке у свету, придаје значај издањима новца која су настајала у периоду њеног деловања, али и доприноси очувању нумизматичких вредности насталих у времену које је претходило њеном оснивању, а које потврђује дугу традицију коришћења новца на простору данашње Србије, рекао је Јелашић. Поводом овог свечаног догађаја гувернер је уваженим гостима из финансијских кругова Европе и света поклонио златник, пригодно издат управо поводом јубилеја Народне банке.
Централна прослава поводом 120-годишњице Народне банке Србије одржана је у Југословенском драмском позоришту, уз присуство председника Скупштине Србије, представника Владе, дипломатског кора, гостију из иностранства, досадашњих гувернера и бројних личности из јавног и друштвеног живота. Поздрављајући овај скуп, Радован Јелашић, гувернер Народне банке Србије је, између осталог, истакао да Народна банка, као један од најгласнијих заговарача промена, као и све друге државне институције, треба да служи за пример реформама. "Корен свих тих промена је прихватање само једне реченице коју сви ми треба да усвојимо у овој институцији: није финансијски систем створен да би служио Народној банци Србије, већ обрнуто, Народна банка је основана како би уредила новчани и кредитни систем и како би 43 врсте до тада коришћеног страног новца заменила домаћом валутом. И то је суштина нашег пословања: неприметно, скромно - али ефикасно и увек у интересу стабилности и раста, рекао је Јелашић.
Обраћајући се на централној прослави, Petera Woicke, председник Међународне финансијске корпорације, подсетио је на помоћ коју ова институција пружа Србији и Црној Гори кроз улагања, стручну помоћ и помоћ у изградњи институција, као и у припремању терена за будућа инвестирања. "Овај јубилеј Народне банке је добра прилика да се размисли шта је Србија до сада постигла на увођењу тржишне економије, као и да се размотри шта је неопходно још да се уради. Са својим богатством у људским ресурсима, уверен сам да Србија може да стигне своје суседе у предстојећем средњорочном периоду, уколико, пре свега, још ојача приватни сектор. Међународна финансијска корпорација је посвећена економском развоју Србије и наставиће да подржава инвеститоре, рекао је Woicke.
Јубилеј Народне банке Србије обележен је и премијером представе Душана Ковачевића "Динар по динар...", која је свим присутним поштоваоцима рада, историје и традиције Народне банке Србије, кроз њених 120 година постојања, представила више од једног века стварања, очувања и развоја државе, њених најважнијих институција и националне валуте. Представа је "прави омаж људима и времену који су везани за Народну банку", написао је у својој рецензији Бојан Радовановић, дугогодишњи истраживач историје Народне банке Србије.
Говор гувернера на централној прослави поводом 120 година Народне банке Србије
Поштоване даме и господо, цењени гости,
Дозволите ми да вам у име Народне банке Србије захвалим што сте својим присуством увеличали наше славље. Посебно желим да поздравим представнике више од 20 централних банака из Европе који са нама заједно славе јубилеј - 120 година Народне банке Србије.
Иако нисам овако планирао, ипак је мени припала посебна част да се управо у мом гувернерском мандату обележава 120-годишњица Народне банке Србије, институције чија је историја тесно повезана са развојем српске државе од краја 19. века па све до данас. За ових 120 година, Народна банка Србије је делила судбину српског народа и тиме постала део њене историје: променила је седам назива, била евакуисана из земље током оба светска рата, носила обележја различитих политичких режима, вршила монетарну власт на територији чија се величина често мењала, да би се на крају увек вратила на исто место, а од прошле године и на исто име: Народна банка Србије.
Много тога се променило за последњих 120 година, али што се тиче улоге Народне банке Србије и њене одговорности суштина је остала иста. Већ при оснивању под именом "Привилегована" Народна банка Србије, а привилегована је и остала све до данашњег дана, само се то више не мора наглашавати, дилема је била иста као и данас: "страна или домаћа банка", тј. оснивати банку са домаћим или страним капиталом. И поред велике беспарице и велике неизвесности да ли ће се прикупити довољно новца, упис акција капитала, и то искључиво домаћег, био је знатно већи од емисије. Иако тада још није било Међународног монетарног фонда, Светске банке и Европске уније, било је, међутим, домаће трезвености и самокритике, па је због тога при оснивању банке коришћена - како се то данас популарно зове - техничка помоћ Централне банке Белгије.
У односу са Владом се исто мало шта променило. Ни мање ни више, него већ први кредит био је одобрен Влади Краљевине Србије, и то још пре формалног отварања шалтера 1884. године, у износу од 304.216 динара у злату на подлози државних хартија од вредности. Одлучан заокрет у пословању Народне банке крајем 1922. године најбоље илуструје став тадашњег гувернера Ђорђа Вајферта према захтевима министра финансија: "Народна банка неће више да штампа паре. Такву финансијску политику која није у стању да прикупи реалне приходе путем пореза, већ прибегава задуживању код НБ, могла би да води свака баба са Дорћола, те онда није ни потребан министар финансија." А таквих баба је било много за последњих 30 година. Све у свему, најлепше је ако се гувернер и министар финансија што ређе чују - пре свега за гувернера пошто из описа њиховог посла произлази конфликт интереса! На жалост, до сада су дебљи крај традиционално извлачили гувернери, па је - ако изузмете Вајферта - просечни мандат гувернера био свега три и по године - а то значи да је мени још остало свега нешто више од три године, а изазова безброј. Народна банка, као један од најгласнијих заговарача промена, као и све друге државне институције, треба и сама да служи за пример реформама. А корен свих тих промена је прихватање само једне реченице коју сви ми треба да усвојимо у нашој институцији: Није финансијски систем створен да би служио Народној банци Србије, већ обрнуто, Народна банка Србије је основана како би уредила новчани и кредитни систем, и како би 43 врсте до тада коришћеног страног новца заменила домаћом валутом. И то је суштина нашег пословања: неприметно, скромно - али ефикасно и увек у интересу стабилности и раста! Јер свака стабилност уроди растом, али не и обрнуто!
Независност је исто тако једна од тема која се провлачила деценијама. Законски загарантована независност је само нужан, али не и довољан предуслов да се испуни мисија Народне банке. У којој мери људи могу да направе суштинску разлику види се по чињеници да смо са законом који је декларативно нормирао независност Народне банке прошли кроз највећу хиперинфлацију на свету.
Моћ Народне банке Србије зависи и од поверења у нашу националну валуту - јер монетарна политика има утицај само на динаре - те ми дозволите да се подсетимо и на наш динар, који је исто тако прешао дуг пут. Све је почело те 1884. године, када је издата прва папирна новчаница од 100 динара у злату, коју су и народ и званичне државне благајне тешко прихватале, јер папир није "звечао", па су практично сви трчали да стодинарку замене за злато. Шта значи поверење у националну валуту и институцију која о њој брине доказује и чињеница да је становништво под окупацијом за време Првог светског рата свој динар више ценило него што је била цењена круна у Аустроугарској. У једном полицијском извештају из тог времена писало је: "Срби свој динар не дају ни у крајњој нужди".
Поверење стицано генерацијама, међутим, брзо се губи, а шта значи када држава уништава свој новац, осетили смо за време монетарног слома 1993. године, када су у оптицају биле новчанице од 500 милијарди динара. Упркос тврдњама политичара да су за то криве санкције и међународна заједница, новопостављени гувернер је доказао да зец лежи у другом грму, а то је - крајња неодговорност према монетарном систему и валути. У међувремену је динар поново конвертибилна валута и јачаће и даље брзином којом буде подржаван од стране привреде и њених грађана.
Пошто се само од прошлости не живи, у Народној банци Србије се већ сада припремамо и за будућност, за време када ће Србија ући у породицу европских земаља и када ће о стабилности новца, тј. евра, бринути Европска централна банка. Иако ће надлежности Народне банке као емисионе установе тиме бити знатно смањене, њој ће ипак остати одговорност супервизије банака и осигуравајућих друштава, надзора платног промета и управљање девизним резервама. То је уједно и потврда да Народна банка Србије има не само прошлост, већ, иако у измењеним друштвеним и економским условима, и будућност.
Поштоване даме и господо,
Сваки дан када уђете у прелепу зграду Народне банке Србије, у Улици краља Петра 12, зачара вас прошлост од 120 година, погледа вас Вајферт у свечаној сали и та вас историја подстиче на даљи рад: да сваки дан само за милиметар помакнете у правом смеру институцију чија је улога кључна са становишта добробити свих нас. Изазов је велики, изговору места нема, а ми само молимо да наше учешће мерите искључиво по основу конкретних резултата.
На крају, одлучили смо да овај јубилеј обележимо на начин који потврђује да је Народна банка Србије увек умела да буде окренута не само уско стручним већ и националним вредностима - дакле, и српском културном развоју и наслеђу. Великом српском комедиографу Браниславу Нушићу је, на пример, судбина доделила да се роди управо у кућици која се налазила на месту где је подигнуто прелепо здање Народне банке Србије, у којем се она и данас налази. Како је у својој Аутобиографији написао сам Нушић, могло би се рећи да је писац у живот изашао из трезора Народне банке Србије. Трезори Банке били су сигурно место за време Другог светског рата не само за Мирослављево јеванђеље него и за слике Уроша Предића. Дозволите ми да вас сада позовем да заједно погледамо представу у којој је изузетно перо Душана Ковачевића, кроз 120 година Народне банке Србије, представило више од једног века стварања, очувања и развоја српске државе и њених институција. Њен назив "Динар по динар..." скоро да звучи као народна изрека - Зрно по зрно погача. Ја могу да кажем - корак по корак до развијене и у европске привредне и финансијске токове укључене Србије.
Хвала.
Кабинет гувернера
