17.12.2015.

Portal Telegraf – u vezi sa eventualnim uvođenjem evra u Srbiji

Pitanja: Da li bi u skorije vreme odnosno kada bi u najkraćem roku evro mogao da zameni dinar u Srbiji? Koje sve uslove Srbija treba da ispuni, osim ulaska u Evropsku uniju da bi uvela evro? Koje su prednosti a koje mane prelaska na evropsku valutu? 

Odgovor NBS: Mogućnost da evro zameni dinar kao valutu u Srbiji u skorije vreme nije realna opcija. Srbija je posvećena očuvanju i jačanju dinara kao nacionalne valute, odnosno smanjenju upotrebe stranih valuta u domaćem finansijskom sistemu, u šta ulaže značajne napore. Podsećamo da su Vlada i Narodna banka Srbije još 2012. godine potpisale zajednički Memorandum o strategiji dinarizacije finansijskog sistema Srbije, prepoznajući potrebu da se većim korišćenjem i upotrebom domaće valute podigne nivo finansijske stabilnosti zemlje, umanji rizik koji promene deviznog kursa mogu imati na privredni sektor, poveća efikasnost monetarne politike i stvore preduslovi za održivi i snažniji privredni razvoj. S tim u vezi, Narodna banka Srbije i Vlada preduzimaju mere i aktivnosti iz svojih nadležnosti radi jačanja poverenja u nacionalnu valutu i veću upotrebu dinara u domaćem finansijskom sistemu. Mogućnost da se dinar zameni evrom postoji kao opcija nakon evrointegracija, što je faza u kojoj se od zemlje članice Evropske unije očekuje da nakon određenog perioda postane i deo zone evra. Da bi Srbija mogla da uvede evro kao svoju valutu, neophodno je da najpre postane punopravna članica Evropske unije, a zatim da prođe kroz višegodišnju proceduru prilagođavanja kroz takozvani mehanizam deviznog kursa (ERM) i ispuni relativno stroge kriterijume (Mastrihtski kriterijumi) koji se odnose na javni dug, budžetski deficit, inflaciju i kamatne stope. Slovenija je primer zemlje koja je nakon dobijanja članstva u Evropskoj uniji najbrže usvojila evro – nakon dvogodišnjeg perioda primene mehanizma ERM, dok više zemalja kao što su Poljska, Češka i Mađarska, koje su dugogodišnje članice Evropske unije, i dalje upotrebljavaju sopstvenu valutu. Uslovi koje zemlja članica koja želi da uvede evro treba da ispuni i postane deo jedinstvenog monetarnog sistema nazivaju se Mastrihtski kriterijumi i zahtevaju se od zemlje članice Evropske unije da bi se obezbedili preduslovi za makroekonomsku i finansijsku stabilnost zone evra, kao i održiv i ujednačen ekonomski razvoj unutar zone evra. Ti kriterijumi, koji se nazivaju i kriterijumi konvergencije, jesu sledeći:

1. cenovna stabilnost, tj. održivo nizak rast cena i prosečna stopa inflacije koja ne prelazi 1,5 procentnih poena iznad prosečne inflacije tri najuspešnije zemlje članice;
2. dugoročna kamatna stopa – prosečna nominalna dugoročna kamatna stopa – ne sme da prelazi dva procentna poena iznad proseka tri najuspešnije zemlje članice;
3. visina budžetskog deficita utvrđena je tako da stopa planiranog ili ostvarenog budžetskog deficita ne prelazi 3 odsto bruto društvenog proizvoda;
4. kriterijum javnog duga predviđa da javni dug ne prelazi iznos od 60 odsto bruto društvenog proizvoda;
5. stabilnost deviznog kursa i učešće u Mehanizmu deviznih kurseva (ERM II). Ovaj kriterijum odnosi se na poštovanje utvrđenih margina fluktuacije deviznog kursa, bez znatnijih odstupanja u periodu od najmanje dve godine pre uvođenja zajedničke evropske valute. Važno je istaći da potencijalna zemlja članica u navedenom periodu, u kome je njena valuta uključena u mehanizam deviznih kurseva, nema mogućnost da samoinicijativno svoju valutu devalvira u odnosu na valutu neke druge zemlje članice Evropske unije s ciljem poboljšanja konkurentnosti svoje privrede.

Jedna od prednosti usvajanja evra kao valute koja se obično navodi jeste to što se eliminiše rizik promena kursa domaće valute prema evru. S mikroekonomskog aspekta dolazi do eliminacije transakcionih troškova (zbog konverzije domaće valute u evro i obrnuto), što može podstaći trgovinsku i finansijsku integraciju. S druge strane, usvajanje evra kao valute nije ključno za strukturne reforme, kao ni za unutrašnje i spoljne makroekonomske neravnoteže. Prerano uvođenje evra može se pokazati štetnim ukoliko se privredni ciklus u zemljama s nižim nivoom konkurentnosti ne preklapa s privrednim ciklusom u zoni evra, što je vidno na primerima nekih visokozaduženih zemalja Evropske unije, poput Grčke i Portugalije. S obzirom na to da su u aktuelnom međunarodnim okolnostima i prisutnim globalnim rizicima koristi od usvajanja evra neizvesne, dok su troškovi realni i rizici ozbiljni, potencijalno usvajanje evra u budućnosti treba posmatrati ne kao cilj, nego kao rezultat i posledicu napora koje zemlja mora da uloži u pravcu obezbeđenja dugoročno stabilnih makroekonomskih pokazatelja zemlje, finansijske stabilnosti i veće konkurentnosti domaće privrede.

Kabinet guvernera