06.01.2016.
(Redakciji Nove srpske političke misli poslato 6. januara, a na njihovom portalu objavljeno sa datumom 20. januar)
U tekstu „Nezakonita sudska izvršenja penzionerima uz blagoslov Narodne banke Srbije ili zašto je ugašena SDK“ autor na nekoliko stranica osporava kompetentnost Narodne banke Srbije za obavljanje poslova prinudne naplate, odnosno njenu organizacionu i kadrovsku osposobljenost i stručnost zaposlenih, a sve zasnovano na istoj premisi iz konkretnog slučaja čiji se brojni detalji navode, dovodeći čak u pitanje i sposobnost Narodne banke Srbije da obavlja i druge poslove iz njene nadležnosti. Ne želimo da na ovom mestu navodimo nesporne rezultate koje je Narodna banka Srbije ostvarila tokom prethodne tri godine u obavljanju poverenih joj dužnosti, ali iz poštovanja prema vašim čitaocima i obaveze da budu istinito informisani za ovu priliku želimo da vas obavestimo samo o sledećim činjenicama vezanim za predmetni slučaj.
Dakle, ceo tekst i zaključci izvedeni u njemu baziraju se na osnovnoj i neistinitoj pretpostavci koja je sažeta u sledećoj rečenici iz navedenog teksta, a ona glasi: „Prinudna naplata NBS, zbog neznanja i loše kadrovske osposobljenosti da obavlja poslove prinudne naplate tretira penzionera kao preduzeće ili preduzetnika i naređuje prinudnu naplatu sa tekućeg računa i svih računa penzionerke B.V. umesto da vrati Rešenje sudu uz obrazloženje“, uz pozivanje i na navodni telefonski razgovor sa zaposlenima u Narodnoj banci Srbije.
Umesto neosnovanog pripisivanja površnosti u zaključivanju i postupanju zaposlenih u Narodnoj banci Srbije, dozvolite da sugerišemo autoru teksta, kao i vašem uvaženom mediju, da se sledeći put zaista slobodno obratite Narodnoj banci Srbije u cilju dobijanja tačnih informacija odnosno činjenica. Naime, da je autor teksta tako postupio pre njegovog pisanja, bio bi pravovremeno obavešten o tome da Rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu 3. I.br.15491/2011 od 25.07.2011. godine nikada nije ni dostavljeno na izvršenje Narodnoj banci Srbije- Prinudnoj naplati. Autor navodi i to da je Banca Intesa postupila po nalogu Prinudne naplate Narodne banke Srbije, što ne odgovara dopisu navedene banke koji je čak priložen u tekstu (slika 4.) i malo pažljiviji čitalac će se o tome lako osvedočiti. Navodite i to da iz Prinudne naplate Narodne banke Srbije ne žele da dostave pismeno odgovor, što takođe ne može biti tačno s obzirom na to da na sve dopise Narodna bana Srbije odgovora u najkraćem mogućem roku, što bi se i autor, kao i svako drugi, vrlo lako osvedočio da se Narodnoj banci Srbije zaista i obratio pisanim putem. Obaveštavamo vas i to da u slučaju da je Prinudna naplata zaista i dobila od suda navedeno rešenje, da bi isto VRATILA sudu, jer nije nadležna da vrši prinudnu naplatu prema fizičkim licima koja ne obavljaju delatnost. Naime, ovakvi slučajevi nisu retki u našoj svakodnevnoj praksi i sa njima se uvek postupa jedinstveno, odnosno na navedeni način, o čemu se u Narodnoj banci Srbije vodi vrlo precizna i detaljna evidencija. Primera radi, od 2003. godine do 2015. godine Narodna banka Srbije nije platila nikome naknadu za pretrpljenu štetu, naročito ne zbog nestručnosti ili nesposobnosti ili iz bilo kod drugog sličnog razloga, a pri tome je vratila donosiocima ukupno 195.258 osnova za prinudnu naplatu – samo u 2015. godini 25.792 komada rešenja/zaključaka, koja nisu sadržala podatke ili su sadržala pogrešne podatke za postupanje ili Narodna banka Srbije nije nadležna za njihovo sprovođenje.
Kada je reč o daljim zaključcima koji se zasnivaju na bazičnim pogrešnim navodima u ovom tekstu, a odnose se na superiornost bivše službe SDK u odnosu na postojeći sistem platnog prometa, za ovu priliku dozvolite da vas samo ukratko informišemo da je Narodna banka Srbije operator četiri platna sistema, potpuno usklađena sa najboljom međunarodnom praksom i standardima Evropske unije, a da se primera radi platne transakcije u RTGS sistemu Narodne banke Srbije izvršavaju u vremenu koje odgovara praktično sekundi, jednako kao u svim najboljim RTGS sistemima koji danas postoje u razvijenom svetu. Autora pozivamo da se obrati Narodnoj banci Srbije radi dobijanja informacija o brojnim izvorima gde se može vrlo lako informisati o tome koliko je svet platnih usluga napredovao tokom protekle decenije i po, odnosno o najznačajnijim inovacijama i projektima koji su u međuvremenu sprovedeni ili se sprovode u svetu i u Evropskoj uniji na ovom planu, a gde način izvršavanja i obračuna platnih transakcija iz vremena i na način kako je to obavljao Zavod za obračun i plaćanja može biti samo deo, i to zbog broja i značaja ovih inovacija, već apsolutno daleke istorije. Takođe, samo ćemo ukratko napomenuti i to da je 1. oktobra 2015. godine počeo da se primenjuje Zakon o platnim uslugama, usvojen na predlog Narodne banke Srbije, kojim se u nacionalni platni sistem uvode značajne novine, poput pravnog okvira za osnivanje domaćih institucija e-novca i drugo, o čemu se kao i o svim drugim poslovima koje Narodna banka Srbije obavlja u vezi sa nacionalnim platnim sistemom veliki broj informacija nalazi na našoj internet stranici (www.nbs.rs), a Narodna banka Srbije je na raspolaganju celokupnoj javnosti i za sva eventualna druga pitanja ili nedoumice.
Kabinet guvernera
