06.01.2016.
(Редакцији Нове српске политичке мисли послато 6. јануара, а на њиховом порталу објављено са датумом 20. јануар)
У тексту „Незаконита судска извршења пензионерима уз благослов Народне банке Србије или зашто је угашена СДК“ аутор на неколико страница оспорава компетентност Народне банке Србије за обављање послова принудне наплате, односно њену организациону и кадровску оспособљеност и стручност запослених, а све засновано на истој премиси из конкретног случаја чији се бројни детаљи наводе, доводећи чак у питање и способност Народне банке Србије да обавља и друге послове из њене надлежности. Не желимо да на овом месту наводимо неспорне резултате које је Народна банка Србије остварила током претходне три године у обављању поверених јој дужности, али из поштовања према вашим читаоцима и обавезе да буду истинито информисани за ову прилику желимо да вас обавестимо само о следећим чињеницама везаним за предметни случај.
Дакле, цео текст и закључци изведени у њему базирају се на основној и неистинитој претпоставци која је сажета у следећој реченици из наведеног текста, а она гласи: „Принудна наплата НБС, због незнања и лоше кадровске оспособљености да обавља послове принудне наплате третира пензионера као предузеће или предузетника и наређује принудну наплату са текућег рачуна и свих рачуна пензионерке Б.В. уместо да врати Решење суду уз образложење“, уз позивање и на наводни телефонски разговор са запосленима у Народној банци Србије.
Уместо неоснованог приписивања површности у закључивању и поступању запослених у Народној банци Србије, дозволите да сугеришемо аутору текста, као и вашем уваженом медију, да се следећи пут заиста слободно обратите Народној банци Србије у циљу добијања тачних информација односно чињеница. Наиме, да је аутор текста тако поступио пре његовог писања, био би правовремено обавештен о томе да Решење Првог основног суда у Београду 3. И.бр.15491/2011 од 25.07.2011. године никада није ни достављено на извршење Народној банци Србије- Принудној наплати. Аутор наводи и то да је Banca Intesa поступила по налогу Принудне наплате Народне банке Србије, што не одговара допису наведене банке који је чак приложен у тексту (слика 4.) и мало пажљивији читалац ће се о томе лако осведочити. Наводите и то да из Принудне наплате Народне банке Србије не желе да доставе писмено одговор, што такође не може бити тачно с обзиром на то да на све дописе Народна бана Србије одговора у најкраћем могућем року, што би се и аутор, као и свако други, врло лако осведочио да се Народној банци Србије заиста и обратио писаним путем. Обавештавамо вас и то да у случају да је Принудна наплата заиста и добила од суда наведено решење, да би исто ВРАТИЛА суду, јер није надлежна да врши принудну наплату према физичким лицима која не обављају делатност. Наиме, овакви случајеви нису ретки у нашој свакодневној пракси и са њима се увек поступа јединствено, односно на наведени начин, о чему се у Народној банци Србије води врло прецизна и детаљна евиденција. Примера ради, од 2003. године до 2015. године Народна банка Србије није платила никоме накнаду за претрпљену штету, нарочито не због нестручности или неспособности или из било код другог сличног разлога, а при томе је вратила доносиоцима укупно 195.258 основа за принудну наплату – само у 2015. години 25.792 комада решења/закључака, која нису садржала податке или су садржала погрешне податке за поступање или Народна банка Србије није надлежна за њихово спровођење.
Када је реч о даљим закључцима који се заснивају на базичним погрешним наводима у овом тексту, а односе се на супериорност бивше службе СДК у односу на постојећи систем платног промета, за ову прилику дозволите да вас само укратко информишемо да је Народна банка Србије оператор четири платна система, потпуно усклађена са најбољом међународном праксом и стандардима Европске уније, а да се примера ради платне трансакције у RТGS систему Народне банке Србије извршавају у времену које одговара практично секунди, једнако као у свим најбољим RТGS системима који данас постоје у развијеном свету. Аутора позивамо да се обрати Народној банци Србије ради добијања информација о бројним изворима где се може врло лако информисати о томе колико је свет платних услуга напредовао током протекле деценије и по, односно о најзначајнијим иновацијама и пројектима који су у међувремену спроведени или се спроводе у свету и у Европској унији на овом плану, а где начин извршавања и обрачуна платних трансакција из времена и на начин како је то обављао Завод за обрачун и плаћања може бити само део, и то због броја и значаја ових иновација, већ апсолутно далеке историје. Такође, само ћемо укратко напоменути и то да је 1. октобра 2015. године почео да се примењује Закон о платним услугама, усвојен на предлог Народне банке Србије, којим се у национални платни систем уводе значајне новине, попут правног оквира за оснивање домаћих институција е-новца и друго, о чему се као и о свим другим пословима које Народна банка Србије обавља у вези са националним платним системом велики број информација налази на нашој интернет страници (www.nbs.rs), а Народна банка Србије је на располагању целокупној јавности и за сва евентуална друга питања или недоумице.
Кабинет гувернера
