27.01.2016.

Politika – u vezi s štednjom u švajcarskim francima

Pitanja: Da li su tačni navodi u medijima da poslovne banke ne primaju štednju u švajcarskom franku? Da li NBS u tom pogledu može nešto da učini? Da li je NBS posredno krivac za to što banke neće štednju u švajcarcima jer je još 2011 zabranila davanje ugovora indeksiranih u toj valuti, pa banke sad imaju gubitak? Koliko trenutno iznosi štednja u švajcarcima prema podacima NBS?

Odgovor NBS: Prema propisima koji uređuju devizno poslovanje, nema ograničenja za otvaranje deviznih računa u švajcarskim francima, kao ni za štednju u toj valuti (oročenu ili po viđenju).  Prema propisima koji regulišu poslovanje banaka, banka može saglasno svojoj  poslovnoj politici da odlučuje o tome da li će primati pojedine valute, kao i da preduzima mere radi smanjenja depozita u nekoj od valuta, a imajući u vidu globalne tržišne uslove, koji su trenutno u vezi sa švajcarskim francima takvi da se na depozite u ovoj valuti, saglasno odluci švajcarske centralne banke, primenjuje negativna kamatna stopa, i to u značajnijem procentu nego na depozite položene u evru.

Podsećamo da je Narodna banka Srbije nekoliko puta u prethodnom periodu izražavala svoj negativni stav o pitanju uvođenja negativnih kamatnih stopa na depozite klijenata, a sve radi očuvanja dobrog poslovnog odnosa s klijentima i dugoročnog instituta depozitnih odnosa. 
 
Donošenje odluke Narodne banke Srbije u junu 2011. godine kojom se onemogućava kreditiranje stanovništva u stranoj valuti, osim u evrima, prvenstveno je bilo motivisano potrebom za minimiziranjem kreditno-valutnog rizika proisteklog iz kreditnih poslova banaka i nije moglo da utiče na formiranje poslovne politike banaka kojom one definišu svoju spremnost da ponude štednju u švajcarskim francima svojim klijentima iz segmenta stanovništva. Dakle, navedeno ograničenje se odnosi isključivo na zaključenje ugovora o kreditu stanovništva, ne isključujući mogućnost polaganja depozita (oročenih ili po viđenju) u švajcarskim francima. Uz to, donošenje takve odluke Narodne banke Srbije, samo po sebi, ni u kom smislu nije moglo da uzrokuje nastanak gubitka u poslovanju banaka, već ako je do njega i došlo, on može predstavljati isključivo posledicu slobodno opredeljenih poslovnih poteza samih banaka.

Ukupna devizna štednja u švajcarskim francima kod banaka je na kraju 2015. godine iznosila 344,5 miliona švajcarskih franaka (preračunato u evre – 318,7 miliona evra) i bila je veća za 28 miliona franaka u odnosu na kraj 2014. godine. Što se tiče spremnosti i voljnosti poslovnih banaka da klijentima iz sektora stanovništva nude proizvod štednje u švajcarskim francima iz postojećeg nivoa i rasta devizne štednje u švajcarskim francima u poslednjih nekoliko godina, jedino se može izvesti zaključak da u bankarskom sektoru postoji spremnost da se klijentima iz sektora stanovništva ponudi i mogućnost štednje u švajcarskim francima.

Kabinet guvernera