Палата Народне банке, изграђена у стилу неоренесансног академизма, представља једно од највећих и најлепших остварења у Београду у 19. веку, због чега је сврстана у споменике културе под заштитом државе...
27.01.2016.
Питања: Да ли су тачни наводи у медијима да пословне банке не примају штедњу у швајцарском франку? Да ли НБС у том погледу може нешто да учини? Да ли је НБС посредно кривац за то што банке неће штедњу у швајцарцима јер је још 2011 забранила давање уговора индексираних у тој валути, па банке сад имају губитак? Колико тренутно износи штедња у швајцарцима према подацима НБС?
Одговор НБС: Према прописима који уређују девизно пословање, нема ограничења за отварање девизних рачуна у швајцарским францима, као ни за штедњу у тој валути (орочену или по виђењу). Према прописима који регулишу пословање банака, банка може сагласно својој пословној политици да одлучује о томе да ли ће примати поједине валуте, као и да предузима мере ради смањења депозита у некој од валута, а имајући у виду глобалне тржишне услове, који су тренутно у вези са швајцарским францима такви да се на депозите у овој валути, сагласно одлуци швајцарске централне банке, примењује негативна каматна стопа, и то у значајнијем проценту него на депозите положене у евру.
Подсећамо да је Народна банка Србије неколико пута у претходном периоду изражавала свој негативни став о питању увођења негативних каматних стопа на депозите клијената, а све ради очувања доброг пословног односа с клијентима и дугорочног института депозитних односа.
Доношење одлуке Народне банке Србије у јуну 2011. године којом се онемогућава кредитирање становништва у страној валути, осим у еврима, првенствено је било мотивисано потребом за минимизирањем кредитно-валутног ризика проистеклог из кредитних послова банака и није могло да утиче на формирање пословне политике банака којом оне дефинишу своју спремност да понуде штедњу у швајцарским францима својим клијентима из сегмента становништва. Дакле, наведено ограничење се односи искључиво на закључење уговора о кредиту становништва, не искључујући могућност полагања депозита (орочених или по виђењу) у швајцарским францима. Уз то, доношење такве одлуке Народне банке Србије, само по себи, ни у ком смислу није могло да узрокује настанак губитка у пословању банака, већ ако је до њега и дошло, он може представљати искључиво последицу слободно опредељених пословних потеза самих банака.
Укупна девизна штедња у швајцарским францима код банака је на крају 2015. године износила 344,5 милиона швајцарских франака (прерачунато у евре – 318,7 милиона евра) и била је већа за 28 милиона франака у односу на крај 2014. године. Што се тиче спремности и вољности пословних банака да клијентима из сектора становништва нуде производ штедње у швајцарским францима из постојећег нивоа и раста девизне штедње у швајцарским францима у последњих неколико година, једино се може извести закључак да у банкарском сектору постоји спремност да се клијентима из сектора становништва понуди и могућност штедње у швајцарским францима.
Кабинет гувернера
