11.04.2016.
U okviru postojećih propisa, a u skladu s tržišnim prilikama i promenama faktora koji utiču na kretanja na deviznom tržištu, Narodna banka Srbije konstantno radi na podizanju efikasnosti svih mera monetarne politike, među kojima su i devizne intervencije. Zahvaljujući tome, u poslednje tri godine napravila je pozitivan pomak u podizanju svoje efikasnosti, stavljajući veći akcenat na zadovoljenje realne tražnje, koja, u određenim situacijama, može biti prilično koncentrisana.
U poslednje tri godine Narodna banka Srbije intervencije na deviznom tržištu sprovodi na način koji omogućava postizanje maksimalne efikasnosti, odnosno da „s manje (manjim trošenjem deviznih rezervi) postigne više (veći stepen relativne stabilnosti)“. O tome govori i podatak da je od 2010. do avgusta 2012. godine po osnovu intervencija potrošeno 3,7 milijardi evra deviznih rezervi, pri čemu je dinar oslabio prema evru za 19,5% (više od 7% godišnje, u proseku), dok je od avgusta 2012. do danas (dakle, u dužem vremenskom periodu) potrošen više nego dvostruko manji iznos (1,5 milijardi evra), uz nominalnu deprecijaciju dinara prema evru za 3% (ispod 1% godišnje, u proseku).
Narodna banka Srbije posluje u režimu ciljanja inflacije i njen osnovni cilj je stabilnost cena u srednjem roku. Pored toga, usredsređena je i na održavanje stabilnosti finansijskog sistema. U skladu s tim je i strategija rukovođeno-fluktuirajućeg deviznog kursa, koju Narodna banka Srbije sprovodi, a koja podrazumeva da se kurs dinara prema evru formira na osnovu tržišnih sila ponude i tražnje za devizama, pri čemu se interveniše kako bi se ublažile prekomerne kratkoročne oscilacije deviznog kursa.
Narodna banka Srbije je dokazala da je pri sprovođenju intervencija objektivna i nepristrasna i da interveniše u slučaju potrebe – jednako na strani kupovine i na strani prodaje deviza. Redovnim obaveštenjima o iznosu intervencija (ukoliko ih je bilo) na svom veb-sajtu pokazala je visok nivo transparentnosti u svom poslovanju. Sama tehnika intervencija je u svim centralnim bankama regulisana poverljivim internim propisima, što je slučaj i s Narodnom bankom Srbije. Upravo zato nijedna centralna banka, pa ni Narodna banka Srbije, ne daje uvid u način sprovođenja intervencija na deviznom tržištu. Takvo informisanje bilo bi presedan koji nijedna centralna banka ne dozvoljava. To u krajnjoj liniji predstavlja očuvanje nezavisnosti centralne banke u sprovođenju monetarne politike. Ipak, ističemo da Narodna banka Srbije sprovodi intervencije zasnovane na tržišnim principima i kriterijumu jednakosti, pri čemu nijedna banka nema privilegovan položaj.
Napominjemo i da smo svesni činjenice da pojedini informaciono-analitički servisi (poput Rojtersa i Blumberga) objavljuju vesti o intervencijama odmah posle (a neretko i u toku) same intervencije. Te vesti zasnivaju se na neproverenim, neretko i nepotpunim i netačnim informacijama „s tržišta“ dobijenim od „trejdera koji su zamolili da ostanu neimenovani“. Takve nezvanične informacije nikako ne mogu biti produktivne, već mogu da stvore (i stvaraju) negativne efekte po funkcionisanje deviznog tržišta, podstičući i psihološke faktore koji imaju za cilj narušavanje relativne stabilnosti na deviznom tržištu.
Kabinet guvernera
