11.04.2016.
У оквиру постојећих прописа, а у складу с тржишним приликама и променама фактора који утичу на кретања на девизном тржишту, Народна банка Србије константно ради на подизању ефикасности свих мера монетарне политике, међу којима су и девизне интервенције. Захваљујући томе, у последње три године направила је позитиван помак у подизању своје ефикасности, стављајући већи акценат на задовољење реалне тражње, која, у одређеним ситуацијама, може бити прилично концентрисана.
У последње три године Народна банка Србије интервенције на девизном тржишту спроводи на начин који омогућава постизање максималне ефикасности, односно да „с мање (мањим трошењем девизних резерви) постигне више (већи степен релативне стабилности)“. О томе говори и податак да је од 2010. до августа 2012. године по основу интервенција потрошено 3,7 милијарди евра девизних резерви, при чему је динар ослабио према евру за 19,5% (више од 7% годишње, у просеку), док је од августа 2012. до данас (дакле, у дужем временском периоду) потрошен више него двоструко мањи износ (1,5 милијарди евра), уз номиналну депрецијацију динара према евру за 3% (испод 1% годишње, у просеку).
Народна банка Србије послује у режиму циљања инфлације и њен основни циљ је стабилност цена у средњем року. Поред тога, усредсређена је и на одржавање стабилности финансијског система. У складу с тим је и стратегија руковођено-флуктуирајућег девизног курса, коју Народна банка Србије спроводи, а која подразумева да се курс динара према евру формира на основу тржишних сила понуде и тражње за девизама, при чему се интервенише како би се ублажиле прекомерне краткорочне осцилације девизног курса.
Народна банка Србије је доказала да је при спровођењу интервенција објективна и непристрасна и да интервенише у случају потребе – једнако на страни куповине и на страни продаје девиза. Редовним обавештењима о износу интервенција (уколико их је било) на свом веб-сајту показала је висок ниво транспарентности у свом пословању. Сама техника интервенција је у свим централним банкама регулисана поверљивим интерним прописима, што је случај и с Народном банком Србије. Управо зато ниједна централна банка, па ни Народна банка Србије, не даје увид у начин спровођења интервенција на девизном тржишту. Такво информисање било би преседан који ниједна централна банка не дозвољава. То у крајњој линији представља очување независности централне банке у спровођењу монетарне политике. Ипак, истичемо да Народна банка Србије спроводи интервенције засноване на тржишним принципима и критеријуму једнакости, при чему ниједна банка нема привилегован положај.
Напомињемо и да смо свесни чињенице да поједини информационо-аналитички сервиси (попут Ројтерса и Блумберга) објављују вести о интервенцијама одмах после (а неретко и у току) саме интервенције. Те вести заснивају се на непровереним, неретко и непотпуним и нетачним информацијама „с тржишта“ добијеним од „трејдера који су замолили да остану неименовани“. Такве незваничне информације никако не могу бити продуктивне, већ могу да створе (и стварају) негативне ефекте по функционисање девизног тржишта, подстичући и психолошке факторе који имају за циљ нарушавање релативне стабилности на девизном тржишту.
Кабинет гувернера
