17.05.2016.
Pitanja: Prema podacima Ministarstva finansija, ukupne intervencije Narodne banke Srbije na međubankarskom deviznom tržištu u prva tri meseca ove godine iznosile su 565 miliona evra. To je pak znatno više nego u bilo kom tromesečju prethodne godine i iznosi gotovo isto koliko i ukupne intervencije u celoj 2015. Molim vas za komentar tim povodom, te objašnjenje šta je izazvalo potrebu za tolikim intervencijama u prva tri meseca ove godine.
Odgovor NBS: Narodna banka Srbije nastoji da pri sprovođenju intervencija bude objektivna i nepristrasna i stoga interveniše jednako i na strani kupovine deviza (kada su prisutni snažniji aprecijacijski pritisci) i na strani prodaje deviza (u slučaju jačih pritisaka na slabljenje dinara). Efikasnost u sprovođenju intervencija, u smislu postizanja što većeg efekta sa što manjim korišćenjem deviznih rezervi, Narodna banka Srbije postiže konstantnim praćenjem svih tokova i faktora koji utiču na aktivnosti na deviznom tržištu i svojim pravovremenim reakcijama. O tome govori i podatak da je od 2010. do avgusta 2012. godine po osnovu intervencija potrošeno 3,7 milijardi evra deviznih rezervi, pri čemu je dinar oslabio prema evru za 19,5% (više od 7% godišnje, u proseku), dok je od avgusta 2012. do danas (dakle, u dužem vremenskom periodu) potrošen više nego dvostruko manji iznos (1,6 milijardi evra), uz nominalnu deprecijaciju dinara prema evru za 3,1% (ispod 1% godišnje, u proseku).
Dosledno svojoj opredeljenosti u pogledu intervencija, radi ublažavanja preteranih i deprecijacijskih i aprecijacijskih pritisaka, Narodna banka Srbije je u prvom tromesečju 2016. godine intervenisala prodajom 575 miliona evra i kupovinom 10 miliona evra. Za razliku od ove godine, Narodna banka Srbije je, svesna neodrživosti privrednog rasta u ambijentu znatnijeg jačanja dinara (pre svega zbog negativnog uticaja na stopu inflacije i neto izvoz), u 2015. godini intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu pretežno na strani kupovine deviza (u neto iznosu 520 miliona evra). Time je, pored pokazivanja svoje objektivnosti i nepristrasnosti u sprovođenju intervencija, omogućila i stvaranje bafera (odbrambenog sistema) za potencijalne deprecijacijske pritiske, koji su se i ostvarili već s početka 2016. godine. Neto devizne rezerve su na kraju prošlog meseca iznosile oko 7,8 milijardi evra (dok su krajem 2008. iznosile 5,9 milijardi evra, 2009 – 6,5 milijardi evra, 2010 – 5,1 milijardu, 2011 – 6,7 milijardi, 2012 – 6,6 milijardi, 2013 – 7,8 milijardi, 2014 – 7,7 milijardi, 2015 – 8,4 milijarde), što ukazuje na to da Narodna banka Srbije ima dovoljno sredstava da održi relativnu stabilnost na deviznom tržištu. Takođe, u godinama koje su za nama zabeleženi su i znatno veći iznosi intervencija po tromesečjima (posebno u 2010, 2012. i 2014. godini), uslovljeni kretanjima na domaćem i inostranim finansijskim tržištima, koji su u pojedinim periodima, a naročito poslednjih godina, izazivali značajne pritiske na deviznom tržištu.
Tokom 2016. godine preovlađuju deprecijacijski pritisci. Oni su u najvećoj meri posledica povećanog neto otkupa deviza od strane nerezidenata. Kretanja na deviznom tržištu u 2016. delom su nastavak trenda koji je uspostavljen još krajem novembra prethodne godine, a koji je naročito bio izražen u decembru. Pojačan izlazak nerezidenata bio je tada posledica pripreme međunarodnih investitora za „normalizaciju“ monetarne politike FED-a (početak podizanja kamatnih stopa) i ulaganja u valute „sigurnih utočišta“. Ipak, u 2016. godini pritisci na domaću valutu posledica su delovanja više negativnih faktora iz međunarodnog okruženja. Neizvesnost je pojačana po osnovu geopolitičkih tenzija, snažnog pada cene nafte i drugih primarnih proizvoda, pada berzanskih indeksa prvo na azijskim, a zatim i na evropskim i američkom tržištu, različitih monetarnih politika FED-a i Evropske centralne banke, usporavanja rasta zemalja u razvoju, sve glasnije diskusije o tome da li najveće centralne banke imaju instrumente monetarne politike kojima bi se borile protiv deflatornih i recesionih pritisaka i dr.
Pored očiglednog pritiska na devizni kurs po osnovu aktivnosti stranih investicionih fondova, deprecijacijski pritisci su u ovoj godini delom i rezultat sezonski povećane tražnje domaćih preduzeća za devizama. Uglavnom je reč o uvoznicima energenata, koji devize koriste za plaćanje uvoza nafte i gasa i/ili otplatu ranije uzetih deviznih kredita iz inostranstva. Napominjemo, ipak, da je stabilnost na deviznom tržištu barem u delu tražnje za devizama domaćih preduzeća potpomognuta i prilivom doznaka iz inostranstva, odnosno otkupom efektivnog stranog novca od menjača i fizičkih lica.
Dodatni sezonski faktor u pravcu deprecijacije dinara bila su i knjiženja ispravki vrednosti potraživanja banaka. U uslovima smanjenja neto indeksirane imovine u ovom periodu, banke su nastojale da kupovinom deviza uravnoteže svoje devizne pozicije i tako smanje izloženost deviznom riziku.
Napominjemo da upravo podaci koji se objavljuju poslednjih dana, a koji govore u prilog sve boljim makroekonomskim pokazateljima Srbije (revizije privrednog rasta naviše, pozitivni izgledi za povećanje kreditnog rejtinga, kao i povoljne fiskalne i spoljno-trgovinske tendencije), doprinose podizanju investicionog ambijenta zemlje i pozitivnim ocenama analitičara za ulaganje u Srbiju, i to na duži rok.
Kabinet guvernera
