17.05.2016.
Питања: Према подацима Министарства финансија, укупне интервенције Народне банке Србије на међубанкарском девизном тржишту у прва три месеца ове године износиле су 565 милиона евра. То је пак знатно више него у било ком тромесечју претходне године и износи готово исто колико и укупне интервенције у целој 2015. Молим вас за коментар тим поводом, те објашњење шта је изазвало потребу за толиким интервенцијама у прва три месеца ове године.
Одговор НБС: Народна банка Србије настоји да при спровођењу интервенција буде објективна и непристрасна и стога интервенише једнако и на страни куповине девиза (када су присутни снажнији апрецијацијски притисци) и на страни продаје девиза (у случају јачих притисака на слабљење динара). Ефикасност у спровођењу интервенција, у смислу постизања што већег ефекта са што мањим коришћењем девизних резерви, Народна банка Србије постиже константним праћењем свих токова и фактора који утичу на активности на девизном тржишту и својим правовременим реакцијама. О томе говори и податак да је од 2010. до августа 2012. године по основу интервенција потрошено 3,7 милијарди евра девизних резерви, при чему је динар ослабио према евру за 19,5% (више од 7% годишње, у просеку), док је од августа 2012. до данас (дакле, у дужем временском периоду) потрошен више него двоструко мањи износ (1,6 милијарди евра), уз номиналну депрецијацију динара према евру за 3,1% (испод 1% годишње, у просеку).
Доследно својој опредељености у погледу интервенција, ради ублажавања претераних и депрецијацијских и апрецијацијских притисака, Народна банка Србије је у првом тромесечју 2016. године интервенисала продајом 575 милиона евра и куповином 10 милиона евра. За разлику од ове године, Народна банка Србије је, свесна неодрживости привредног раста у амбијенту знатнијег јачања динара (пре свега због негативног утицаја на стопу инфлације и нето извоз), у 2015. години интервенисала на међубанкарском девизном тржишту претежно на страни куповине девиза (у нето износу 520 милиона евра). Тиме је, поред показивања своје објективности и непристрасности у спровођењу интервенција, омогућила и стварање бафера (одбрамбеног система) за потенцијалне депрецијацијске притиске, који су се и остварили већ с почетка 2016. године. Нето девизне резерве су на крају прошлог месеца износиле око 7,8 милијарди евра (док су крајем 2008. износиле 5,9 милијарди евра, 2009 – 6,5 милијарди евра, 2010 – 5,1 милијарду, 2011 – 6,7 милијарди, 2012 – 6,6 милијарди, 2013 – 7,8 милијарди, 2014 – 7,7 милијарди, 2015 – 8,4 милијарде), што указује на то да Народна банка Србије има довољно средстава да одржи релативну стабилност на девизном тржишту. Такође, у годинама које су за нама забележени су и знатно већи износи интервенција по тромесечјима (посебно у 2010, 2012. и 2014. години), условљени кретањима на домаћем и иностраним финансијским тржиштима, који су у појединим периодима, а нарочито последњих година, изазивали значајне притиске на девизном тржишту.
Током 2016. године преовлађују депрецијацијски притисци. Они су у највећој мери последица повећаног нето откупа девиза од стране нерезидената. Кретања на девизном тржишту у 2016. делом су наставак тренда који је успостављен још крајем новембра претходне године, а који је нарочито био изражен у децембру. Појачан излазак нерезидената био је тада последица припреме међународних инвеститора за „нормализацију“ монетарне политике ФЕД-а (почетак подизања каматних стопа) и улагања у валуте „сигурних уточишта“. Ипак, у 2016. години притисци на домаћу валуту последица су деловања више негативних фактора из међународног окружења. Неизвесност је појачана по основу геополитичких тензија, снажног пада цене нафте и других примарних производа, пада берзанских индекса прво на азијским, а затим и на европским и америчком тржишту, различитих монетарних политика ФЕД-а и Европске централне банке, успоравања раста земаља у развоју, све гласније дискусије о томе да ли највеће централне банке имају инструменте монетарне политике којима би се бориле против дефлаторних и рецесионих притисака и др.
Поред очигледног притиска на девизни курс по основу активности страних инвестиционих фондова, депрецијацијски притисци су у овој години делом и резултат сезонски повећане тражње домаћих предузећа за девизама. Углавном је реч о увозницима енергената, који девизе користе за плаћање увоза нафте и гаса и/или отплату раније узетих девизних кредита из иностранства. Напомињемо, ипак, да је стабилност на девизном тржишту барем у делу тражње за девизама домаћих предузећа потпомогнута и приливом дознака из иностранства, односно откупом ефективног страног новца од мењача и физичких лица.
Додатни сезонски фактор у правцу депрецијације динара била су и књижења исправки вредности потраживања банака. У условима смањења нето индексиране имовине у овом периоду, банке су настојале да куповином девиза уравнотеже своје девизне позиције и тако смање изложеност девизном ризику.
Напомињемо да управо подаци који се објављују последњих дана, а који говоре у прилог све бољим макроекономским показатељима Србије (ревизије привредног раста навише, позитивни изгледи за повећање кредитног рејтинга, као и повољне фискалне и спољно-трговинске тенденције), доприносе подизању инвестиционог амбијента земље и позитивним оценама аналитичара за улагање у Србију, и то на дужи рок.
Кабинет гувернера
