09.06.2019.
Pitanja: Da li za dnevni list „Politika” možete da odgovorite na sledeće pitanje: Severna Makedonija je poslednja država koja se, u borbi protiv sive ekonomije, odlučila da plaćanje u gotovini ograniči na 500 evra u protivvrednosti u domaćoj valuti. Da li se u Srbiji razmišlja o ovakvom potezu kakav primenjuju i druge države u Evropi? Molimo vas da nam odgovor dostavite čim budete mogli. U Ministarstvu finansija nam je sugerisano da se za odgovor na ovo pitanje obratimo Narodnoj banci Srbije.
Odgovor: Narodna banka Srbije prati dešavanja u drugim zemljama u pogledu aktivnosti koje se preduzimaju kako bi se smanjila gotovinska plaćanja, uključujući i specifične mere nekih zemalja u okruženju. Ograničavanje iznosa za plaćanja u gotovini nije česta praksa, naročito kad je reč o razvijenim zemljama. Preduzimanje takvih ili sličnih mera mora biti izuzetno pažljivo odmereno i prilagođeno okolnostima na tržištu, jer u protivnom može dovesti do efekata suprotnih željenim.
Stav Narodne banke Srbije jeste da regulatorno insistiranje na kartičnim plaćanjima može eventualno imati pozitivne efekte samo u okolnostima kada su ta kartična plaćanja cenovno povoljnija od drugih instrumenata plaćanja u pogledu troškova koje generišu za privredu (trgovce), a preko cena robe i usluga za sve građane i za društvo jedne zemlje u celini. U uslovima visokih međubankarskih naknada i visokih troškova kartičnih sistema, regulatorno nametanje upotrebe kartičnih plaćanja stvara troškove za domaću privredu (velike i male trgovce), što oni kao trošak prenose na sve građane putem cena robe i usluga. U takvim okolnostima, najveću korist ostvaruju kartični sistemi, što nije cilj regulatora. Navedeno posebno važi u slučaju zemalja koje nemaju nacionalne kartične sisteme, koji mogu povoljnom cenovnom politikom donekle ublažiti efekte visokih troškova inostranih kartičnih sistema.
Zbog toga Narodna banka Srbije ima drugačiji pristup od navedenog, a to je da se kartična plaćanja učine jeftinijim, a samim tim i poželjnijim izborom za privredu i građane, i na tom planu je, kao što je poznato, preduzet niz aktivnosti. Zakonom o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica, koji je, na predlog Narodne banke Srbije, usvojen juna 2018. godine, međubankarske naknade ograničene su u zemljama Evropske unije na 0,2% za transakcije debitnim karticama i na 0,3% za transakcije kreditnim karticama (što, po našim saznanjima, nije regulatorno uređeno u Republici Severnoj Makedoniji). Pored toga, prikazivanje troškova kartičnih plaćanja od strane banaka prema trgovcima znatno je unapređeno, u smislu njihove transparentnosti i razumljivosti, a sve s ciljem da trgovac ima što jasniju sliku o tome koliko ga kod pojedine banke košta postavljenje POS uređaja u radnji, odnosno prihvatanje kartičnih plaćanja od strane njegovih mušterija, kao i koliko ga košta pojedinačni kartični sistem (kad građani koriste karticu određenog brenda), a sve kako bi taj trgovac imao dovoljno jasnih informacija za donošenje optimalne poslovne odluke. Na taj način, smanjenjem troškova prihvatanja platnih kartica, odnosno smanjivanjem troškova za našu privredu i građane i povećanjem njihove transparentnosti, Narodna banka Srbije stvorila je stimulativne uslove za dalji razvoj kartičnih plaćanja i povećanje njihove zastupljenosti u našoj zemlji. Suprotne mere, koje povećavaju troškove privrede i građana, Narodna banka Srbije ne smatra adekvatnim izborom. Takođe, Narodna banka Srbije sprovodi brojne aktivnosti na planu edukacije korisnika, koje doprinose tome da korisnici platnih usluga imaju još veće poverenje u kartična plaćanja.
Narodna banka Srbije, kao operator nacionalnog sistema DinaCard, radi na stalnom razvoju nacionalne platne kartice i njenoj dostupnosti svim kategorijama korisnika platnih usluga. U tom pogledu, u prethodnom periodu u znatnoj meri je proširena prihvatna mreža platnih kartica DinaCard na internetu (više od 100 internet prodavnica), uključujući i plaćanja na portalu e-Uprava, kao i na šalterima Uprave za trezor Ministarstva finansija. Takođe, treba pomenuti da su troškovi sistema DinaCard takvi da deluju stimulativno na razvoj tržišta platnih kartica. Takođe, uspostavljena je strateška poslovna i tehnička saradnja između nacionalnih kartinih sistema DinaCard i kineskog China UnionPay, svetskog lidera po broju izdatih platnih kartica. Rezultat strateškog partnerstva biće upotreba najmodernije platne tehnologije i standarda u sistemu DinaCard, uz podršku globalnog lidera i izdavanje zajedničkih proizvoda, kao i prihvatanje kartica China UnionPay u Srbiji. Pored saradnje s kompanijom UnionPay, intenzivno se radi na proširenju saradnje s čuvenim američkim kartičnim brendom Discover Financial Services, koja je uspostavljena još 2010. godine.
S druge strane, jedna od najznačajnijih novina kojom Narodna banka Srbije nastavlja put ka obezbeđivanju uslova za povećanu upotrebu elektronskih načina plaćanja svakako je puštanje u rad novog platnog sistema za instant plaćanja – sistema IPS NBS, koji omogućava prenos novčanih sredstava u roku od samo nekoliko sekundi, i to 24 časa dnevno, sedam dana u nedelji, tokom cele godine (24/7/365), pri čemu primalac ima sredstva na raspolaganju gotovo u istom momentu. Trenutno je u toku intenzivna implementacija instant plaćanja upravo na prodajnim mestima, što će omogućiti kupcima da plaćaju na prodajnom mestu putem mobilne aplikacije svog pružaoca platnih usluga (koristeći QR kod, pri čemu je Narodna banka Srbije propisala standarde koje QR kod treba da ispuni). Ovaj vid plaćanja će omogućiti trgovcima da imaju odmah raspoloživa novčana sredstva na svom platnom računu. Pritom, kako bi podstakla korišćenje elektronskih plaćanja, Narodna banka Srbije je, kao što to čini i u drugim sistemima čiji je operator, predvidela minimalne naknade za učesnike u sistemu IPS NBS za izvršavanje naloga za prenos u tom sistemu, i to 4 dinara po nalogu, odnosno za plaćanja na prodajnom mestu za iznose do 600 dinara naknada je 1 dinar po nalogu, a za iznose preko 600 dinara naknada je 2 dinara po nalogu. Budući da je mobilni telefon postao neizostavni deo naših života, nesumnjivo je da je pred nama period u kojem će građani u još većoj meri koristiti savremene metode plaćanja, i to ne zato što im je upotreba gotovog novca zabranjena, već zato što su svesni činjenice da u svojoj zemlji mogu platiti na brz, siguran i efikasan način, i to onda kada oni to požele, bez bojazni da će im neko ukrasti novčanik, dati falsifikovanu novčanicu ili da trgovac neće imati da im vrati kusur.
Ključni korak u unapređenju bezgotovinskih plaćanja Narodna banka Srbije preduzela je još 2014. godine, kada je na njen predlog usvojen Zakon o platnim uslugama, kao sveobuhvatan i celovit pravni okvir za razvoj ovih plaćanja. Svesna značaja povećanja bezgotovinskih načina plaćanja za suzbijanje sive ekonomije, Narodna banka Srbije će i u budućem periodu preduzimati sve mere za unapređenje tih plaćanja.
Na kraju, dostavljamo vam i podatke pružalaca platnih usluga koji govore u prilog sve većoj upotrebi elektronskih načina plaćanja u našoj zemlji. Tako je upotreba mobilnog telefona za izvršavanje platnih transakcija aplikacijama mobilnog bankarstva drastično povećana u 2018. godini, kada je izvršeno 17,4 miliona transakcija upotrebom mobilnog bankarstva u odnosu na 2014. godinu, kada je izvršeno svega 870.000 transakcija na ovaj način. Broj transakcija realizovanih putem elektronskog bankarstva je sa 86,7 miliona 2014. godine povećan na 125,2 miliona realizovanih transakcija u toku 2018. godine, što predstavlja povećanje od 44,43%. Takođe, u posmatranom periodu povećana je i upotreba kartičnih plaćanja. Broj platnih transakcija izvršenih upotrebom kartica na POS terminalima povećan je skoro dvostruko u 2018. godini, kada je izvršeno 206 miliona transakcija, u odnosu na 2014. godinu, kada je izvršeno 107 miliona transakcija, dok je broj internet transakcija karticama za kupovinu robe i usluga u dinarima povećan šest puta u 2018. godini, kada je izvršeno 2,8 miliona tih transakcija, u odnosu na 2014. godinu, kada je izvršeno 504.000 tih transakcija. Da sve veći broj korisnika upotrebljava elektronske kanale plaćanja, svedoče i podaci o broju korisnika koji s pružaocem platnih usluga imaju ugovoreno korišćenje internet odnosno mobilno plaćanje. Na kraju 2018. godine, 2,5 miliona korisnika je s pružaocem platnih usluga imalo ugovoreno korišćenje internet plaćanja, što je dvostruko više korisnika nego na kraju 2014. godine, kada je broj korisnika internet plaćanja iznosio 1,2 miliona, dok je 1,4 miliona korisnika s pružaocem platnih usluga imalo ugovoreno korišćenje mobilnih plaćanja na kraju 2018. godine, što je šest puta više nego na kraju 2014. godine, kada je bilo 180.000 korisnika mobilnih plaćanja.
Kabinet guvernera
