09.06.2019.
Питања: Да ли за дневни лист „Политика” можете да одговорите на следеће питање: Северна Македонија је последња држава која се, у борби против сиве економије, одлучила да плаћање у готовини ограничи на 500 евра у противвредности у домаћој валути. Да ли се у Србији размишља о оваквом потезу какав примењују и друге државе у Европи? Молимо вас да нам одговор доставите чим будете могли. У Министарству финансија нам је сугерисано да се за одговор на ово питање обратимо Народној банци Србије.
Одговор: Народна банка Србије прати дешавања у другим земљама у погледу активности које се предузимају како би се смањила готовинска плаћања, укључујући и специфичне мере неких земаља у окружењу. Ограничавање износа за плаћања у готовини није честа пракса, нарочито кад је реч о развијеним земљама. Предузимање таквих или сличних мера мора бити изузетно пажљиво одмерено и прилагођено околностима на тржишту, јер у противном може довести до ефеката супротних жељеним.
Став Народне банке Србије јесте да регулаторно инсистирање на картичним плаћањима може евентуално имати позитивне ефекте само у околностима када су та картична плаћања ценовно повољнија од других инструмената плаћања у погледу трошкова које генеришу за привреду (трговце), а преко цена робе и услуга за све грађане и за друштво једне земље у целини. У условима високих међубанкарских накнада и високих трошкова картичних система, регулаторно наметање употребе картичних плаћања ствара трошкове за домаћу привреду (велике и мале трговце), што они као трошак преносе на све грађане путем цена робе и услуга. У таквим околностима, највећу корист остварују картични системи, што није циљ регулатора. Наведено посебно важи у случају земаља које немају националне картичне системе, који могу повољном ценовном политиком донекле ублажити ефекте високих трошкова иностраних картичних система.
Због тога Народна банка Србије има другачији приступ од наведеног, а то је да се картична плаћања учине јефтинијим, а самим тим и пожељнијим избором за привреду и грађане, и на том плану је, као што је познато, предузет низ активности. Законом о међубанкарским накнадама и посебним правилима пословања код платних трансакција на основу платних картица, који је, на предлог Народне банке Србије, усвојен јуна 2018. године, међубанкарске накнаде ограничене су у земљама Европске уније на 0,2% за трансакције дебитним картицама и на 0,3% за трансакције кредитним картицама (што, по нашим сазнањима, није регулаторно уређено у Републици Северној Македонији). Поред тога, приказивање трошкова картичних плаћања од стране банака према трговцима знатно је унапређено, у смислу њихове транспарентности и разумљивости, а све с циљем да трговац има што јаснију слику о томе колико га код поједине банке кошта постављење ПОС уређаја у радњи, односно прихватање картичних плаћања од стране његових муштерија, као и колико га кошта појединачни картични систем (кад грађани користе картицу одређеног бренда), а све како би тај трговац имао довољно јасних информација за доношење оптималне пословне одлуке. На тај начин, смањењем трошкова прихватања платних картица, односно смањивањем трошкова за нашу привреду и грађане и повећањем њихове транспарентности, Народна банка Србије створила је стимулативне услове за даљи развој картичних плаћања и повећање њихове заступљености у нашој земљи. Супротне мере, које повећавају трошкове привреде и грађана, Народна банка Србије не сматра адекватним избором. Такође, Народна банка Србије спроводи бројне активности на плану едукације корисника, које доприносе томе да корисници платних услуга имају још веће поверење у картична плаћања.
Народна банка Србије, као оператор националног система DinaCard, ради на сталном развоју националне платне картице и њеној доступности свим категоријама корисника платних услуга. У том погледу, у претходном периоду у знатној мери је проширена прихватна мрежа платних картица DinaCard на интернету (више од 100 интернет продавница), укључујући и плаћања на порталу е-Управа, као и на шалтерима Управе за трезор Министарства финансија. Такође, треба поменути да су трошкови система DinaCard такви да делују стимулативно на развој тржишта платних картица. Такође, успостављена је стратешка пословна и техничка сарадња између националних картиних система DinaCard и кинеског China UnionPay, светског лидера по броју издатих платних картица. Резултат стратешког партнерства биће употреба најмодерније платне технологије и стандарда у систему DinaCard, уз подршку глобалног лидера и издавање заједничких производа, као и прихватање картица China UnionPay у Србији. Поред сарадње с компанијом UnionPay, интензивно се ради на проширењу сарадње с чувеним америчким картичним брендом Discover Financial Services, која је успостављена још 2010. године.
С друге стране, једна од најзначајнијих новина којом Народна банка Србије наставља пут ка обезбеђивању услова за повећану употребу електронских начина плаћања свакако је пуштање у рад новог платног система за инстант плаћања – система IPS НБС, који омогућава пренос новчаних средстава у року од само неколико секунди, и то 24 часа дневно, седам дана у недељи, током целе године (24/7/365), при чему прималац има средства на располагању готово у истом моменту. Тренутно је у току интензивна имплементација инстант плаћања управо на продајним местима, што ће омогућити купцима да плаћају на продајном месту путем мобилне апликације свог пружаоца платних услуга (користећи QR код, при чему је Народна банка Србије прописала стандарде које QR код треба да испуни). Овај вид плаћања ће омогућити трговцима да имају одмах расположива новчана средства на свом платном рачуну. Притом, како би подстакла коришћење електронских плаћања, Народна банка Србије је, као што то чини и у другим системима чији је оператор, предвидела минималне накнаде за учеснике у систему IPS НБС за извршавање налога за пренос у том систему, и то 4 динара по налогу, односно за плаћања на продајном месту за износе до 600 динара накнада је 1 динар по налогу, а за износе преко 600 динара накнада је 2 динара по налогу. Будући да је мобилни телефон постао неизоставни део наших живота, несумњиво је да је пред нама период у којем ће грађани у још већој мери користити савремене методе плаћања, и то не зато што им је употреба готовог новца забрањена, већ зато што су свесни чињенице да у својој земљи могу платити на брз, сигуран и ефикасан начин, и то онда када они то пожеле, без бојазни да ће им неко украсти новчаник, дати фалсификовану новчаницу или да трговац неће имати да им врати кусур.
Кључни корак у унапређењу безготовинских плаћања Народна банка Србије предузела је још 2014. године, када је на њен предлог усвојен Закон о платним услугама, као свеобухватан и целовит правни оквир за развој ових плаћања. Свесна значаја повећања безготовинских начина плаћања за сузбијање сиве економије, Народна банка Србије ће и у будућем периоду предузимати све мере за унапређење тих плаћања.
На крају, достављамо вам и податке пружалаца платних услуга који говоре у прилог све већој употреби електронских начина плаћања у нашој земљи. Тако је употреба мобилног телефона за извршавање платних трансакција апликацијама мобилног банкарства драстично повећана у 2018. години, када је извршено 17,4 милиона трансакција употребом мобилног банкарства у односу на 2014. годину, када је извршено свега 870.000 трансакција на овај начин. Број трансакција реализованих путем електронског банкарства је са 86,7 милиона 2014. године повећан на 125,2 милиона реализованих трансакција у току 2018. године, што представља повећање од 44,43%. Такође, у посматраном периоду повећана је и употреба картичних плаћања. Број платних трансакција извршених употребом картица на ПОС терминалима повећан је скоро двоструко у 2018. години, када је извршено 206 милиона трансакција, у односу на 2014. годину, када је извршено 107 милиона трансакција, док је број интернет трансакција картицама за куповину робе и услуга у динарима повећан шест пута у 2018. години, када је извршено 2,8 милиона тих трансакција, у односу на 2014. годину, када је извршено 504.000 тих трансакција. Да све већи број корисника употребљава електронске канале плаћања, сведоче и подаци о броју корисника који с пружаоцем платних услуга имају уговорено коришћење интернет односно мобилно плаћање. На крају 2018. године, 2,5 милиона корисника је с пружаоцем платних услуга имало уговорено коришћење интернет плаћања, што је двоструко више корисника него на крају 2014. године, када је број корисника интернет плаћања износио 1,2 милиона, док је 1,4 милиона корисника с пружаоцем платних услуга имало уговорено коришћење мобилних плаћања на крају 2018. године, што је шест пута више него на крају 2014. године, када је било 180.000 корисника мобилних плаћања.
Кабинет гувернера
