19.08.2022.

BBC na srpskom – odgovor na pitanja u vezi sa cenom krompira

1. Šta je presudno uticalo na poskupljenje krompira, o čemu je guvernerka govorila?

Na poskupljenje praktično svih vrsta svežeg povrća, uključujući i krompir, uticalo je nekoliko faktora:

• Pre svega suša sa kojom smo suočeni drugu godinu zaredom - po prvi put imamo situaciju da dve godine zaredom imamo sušu. Suša se negativno održava na prinose kukuruza, suncokreta i soje pre svega, ali i na proizvodnju povrća, što najčešće ne dobija dovoljno pažnje u analizama uticaja vremenskih prilika na poljoprivrednu proizvodnju. Upravo iz tih razloga, pripremili smo osvrt broj 4 u avgustovskom Izveštaju o inflaciji. Dostavljamo link u nastavku: https://www.nbs.rs/export/sites/NBS_site/documents/publikacije/ioi/izvestaji/ioi_08_2022.pdf
• Zatim, a o čemu je i guverner govorila, na aktuelnu stopu rasta cena povrća uticala je i niska baza (odnosno izrazito niske cene) iz perioda pandemije. Razlog je nagli pad potrošnje nakon izbijanja pandemije i uvođenje restriktivnih zdravstvenih mera. I to se naročito odnosi na pad potrošnje pojedinih vrsta usluga koje su tokom pandemije bile značajno ograničene. U takvu vrstu usluga spadaju pre svega usluge turizma, ugostiteljske usluge i usluge zabave i rekreacije, koje sa sobom nose i povećanu potrošnju hrane i pića. Te vrste usluga su ujedno bile i privredne grane zbog kojih smo u 2020. godini imali smanjenje realnog BDP-a od 0,9% i usluge koje su zahtevale i najveću pomoć države.
• Zatim smo sredinom prošle godine imali nagli izlazak iz pandemije, odnosno ukidanje restriktivnih zdravstvenih mera, koje je sa sobom donelo i nagli rast tražnje, a naročito nagli rast tražnje upravo za tim istim uslugama koje su bile ukinute ili značajno ograničene za vreme najtežeg perioda pandemije.
• Na rast cena praktično svih razmenljivih proizvoda, uključujući i sve vrste hrane, uticali su i rast cena nafte i derivata nafte, kao i problemi u lancima snabdevanja koji su povećali troškove domaćeg i međunarodnog transporta.
• Na kraju, ali ne manje važno, na rast cena svih vrsta hrane (uključujući i povrće) uticao je i rast troškova poljoprivredne proizvodnje. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, koji između ostalog prati i ovu vrstu cena, troškovi poljoprivredne proizvodnje za godinu dana povećani su za oko 34%, dok su u odnosu na period od pre dve godine, troškovi poljoprivredne proizvodnje povećani za oko 55%. Konkretno, samo u poslednjih godinu dana cena semena povećana je za 32%, cena đubriva za 177%, cena sredstava za zaštitu bilja za 26%, a poskupele su i mašine vezane za poljoprivrednu proizvodnju, kao i usluge održavanja mašina i opreme koje se koriste u poljoprivredi. Poslednji raspoloživi podaci o ovim cenama su za drugi kvartal 2022. godine.  U nastavku dostavljamo link ka navedenom saopštenju Republičkog zavoda za statistiku: https://www.stat.gov.rs/vesti/statisticalrelease/?p=8798&a=03&s=0302
• Napominjemo da su sve ovo faktori koje i Narodna banka Srbije i svaka druga centralna banka, mora da ima u vidu prilikom analiziranja tekućih i projektovanja budućih ekonomskih kretanja. Bez zalaženja u ovakve detalje, u periodima kriza nije moguće ostvariti adekvatan uvid u realna ekonomska kretanja.

2. Koliko su svadbe i slavlja u Srbiji uticali na poskupljenje krompira tačno?

Nakon oštrog pada u prvoj godini pandemije, nagli rast tražnje za ugostiteljskim uslugama, u celini posmatrano, jeste u prethodnom periodu bio jedan od ključnih faktora rasta cena i prerađene i neprerađene hrane. Pritom, podaci pokazuju da nije reč samo o kompenzaciji propuštene potrošnje ove vrste usluga za vreme pandemije, već o takozvanoj natkompenzaciji, odnosno superkompenzaciji propuštene potrošnje.

Konkretno, realni (količinski) pad prometa u ugostiteljstvu je u 2020. godini iznosio 25,9%. U 2021. godini, nakon popuštanja većeg dela restriktivnih zdravstvenih mera, umesto očekivanog oporavka prometa u ugostiteljstvu i količinskog rasta prometa od recimo 30% ili 40% što bi bilo očekivano, zabeležen je realni (količinski) rast prometa od 71,7%. Dodatno, rast prometa u ugostiteljstvu Srbiji nastavljen je po izuzetno visokim stopama i u 2022. godini. U periodu januar – maj 2022. godine, u poređenju sa periodom januar - maj 2021. godine, realni (količinski) promet u ugostiteljstvu povećan je za 64,8%.

3. Koliko je uticala suša?

Uticaj suše na cene povrća vidi se pre svega kada se pogledaju podaci o kretanju cena povrća tokom godine, a pre svega tokom letnjih meseci. Konkretno, tokom letnjih meseci, usled povećane ponude, uobičajeno je (kada nema suše, kada je poljoprivredna sezona relativno normalna) da se cene povrća od jula do septembra smanje za oko 15%. U sušnim godinama, dolazi do izostanka tog sezonski uobičajenog pada i do dodatnog rasta cena povrća. To se dogodilo i prošle godine i to očekujemo da se dogodi i ove godine. Prošle godine su tokom letnjih meseci (od jula do septembra) cene povrća povećane za dodatnih 4%, a ove godine očekujemo da njihov rast iznosi oko 6%. 

Od ukupne ovogodišnje inflacije, 1 procentni poen odnosi se na rast cena povrća. Rast cena povrća je toliko doprineo i prošlogodišnjoj inflaciji.

4. Koji su to drugi faktori koji utiču na poskupljenje?

Kao što smo naveli u odgovoru na pitanje broj 1, drugi faktori koji još utiču na rast cena povrća su i rast cena nafte i derivata nafte koji poskupljuju transport, problemi u lancima snabdevanja koji takođe povećavaju troškove celog procesa, kao i rast troškova poljoprivredne proizvodnje (svih vrsta poljoprivrednih proizvoda, pa tako i povrća).

5. Koliko je krompir koštao pre pandemije, kada su svadbe i slavlja konstantno održavani?

Pre pandemije prosečna maloprodajna cena krompira u Srbiji u zavisnosti od godine i perioda u toku godine kretala se najčešće u rasponu od 60 do 90 dinara. Nakon izbijanja pandemije cena krompira je počela da pada i do leta 2020. godine pala je prvo na nivo od oko 50 dinara, a zatim i ispod nivoa od 50 dinara. Najniža zabeležena cena bila je u aprilu i maju 2021. na nivou od tek nešto iznad 40 dinara. Poslednjih meseci, usled delovanja svih prethodno navedenih faktora, prosečna maloprodajna cena krompira u Srbiji kreće se na nivou od 90 do 100 dinara. Pri čemu naglašavamo da su ovo maloprodajne cene, odnosno cene koje krajnji kupac plaća u maloprodajnim objektima svih vrsta.

Jedan od ključnih faktora je rast tražnje, ali i rast troškova proizvođača poljoprivrednih proizvoda. Rast troškova vidimo i kada pogledamo koliko je iznosio rast, ne maloprodajnih, već proizvođačkih cena krompira, što je takođe podatak koji Republički zavod za statistiku objavljuje i o kojem je i guverner govorila. Za samo godinu dana, proizvođačka cena krompira povećana je za 152,6%. Ovaj podatak odnosi se na nivo ovih cena u junu ove godine, u poređenju sa junom prethodne godine. I napominjemo da su ovo proizvođačke cene, odnosno praktično cene po kojima određeni proizvod „prelazi iz ruku proizvođača u ruke trgovinskih lanaca odnosno maloprodavaca“. U nastavku dostavljamo link ka navedenom saopštenju Republičkog zavoda za statistiku: https://publikacije.stat.gov.rs/G2022/Html/G20221224.html

Kabinet guvernera