03.10.2022.
Pitanja: Centralna banka Crne Gore je, zbog mogućnosti daljeg rasta EURIBOR-a, obavezala komercijalne banke da do kraja septembra izrade programe zaštite klijenata koji imaju kredite s varijabilnom kamatnom stopom. Ti programi bi trebalo da omoguće da klijenti mogu da pređu na kredite s fiksnom kamatnom stopom ili neki kombinovani model. Da li Narodna banka Srbije planira nešto slično? Šta bi banke mogle da urade i na koji način da zaštite klijente? Da li je eventualno u planu neki novi moratorijum i da li je to uopšte opcija u trenutnim okolnostima? Da li je obaveza banke da omogući klijentima prelazak na fiksnu kamatu? Da li bi se klijentima u ovom trenutku isplatio prelazak na fiksnu kamatu?
Odgovor: Promenljiva kamatna stopa kod ugovora o kreditu sastoji se od referentne kamatne stope (npr. EURIBOR-a) i fiksne marže banke. Dakle, promenljiva je samo referentna stopa, budući da ona otprilike odslikava kamatnu stopu po kojoj banka na međubankarskom tržištu pozajmljuje novac koji zatim plasira svojim klijentima putem ugovora o kreditu. Nakon što je naglo pala vrednost stope EURIBOR 2008. godine, ova stopa je od oktobra 2011. godine u konstantnom padu, a od novembra 2015. godine bila je negativna, što se do tada nikada u istoriji nije desilo. Krajem 2021. i početkom 2022, šestomesečni EURIBOR iznosio je oko -0,5%. Tek od juna ove godine on se našao iznad nule. Dakle, punih šest i po godina, umesto da se na maržu banke dodaje EURIBOR, što je uobičajeno i očekivano u bankarskom poslovanju, visina ove stope je zapravo oduzimana od marže, i to zato što Narodna banka Srbije nije dozvolila ono što je u drugim zemljama bila praksa - da banke primenjuju pravilo Zero Flat Rate, po kojem se u slučaju negativnih vrednosti referentne stope primenjuje vrednost 0 (zbog čega ugovorena marža banke u tim zemljama nije umanjivana). Dakle, svi zaduženi kod kojih je ugovorena ova promenljiva stopa imali su veoma povoljan period od skoro 14 godina, što je gotovo polovina najduže ročnosti stambenih kredita, period izuzetno niske ili čak negativne vrednosti referentne stope EURIBOR. Takođe, treba imati u vidu da su korisnici koji su uzeli stambeni kredit pre oktobra 2008. godine i sa ovim rastom i dalje u mnogo boljoj poziciji i daleko od vrednosti stope EURIBOR u vreme uzimanja kredita, dok je u slučaju korisnika koji su kredite uzeli do 2011/2012. godine trenutna vrednost šestomesečnog EURIBOR-a oko njene vrednosti u trenutku odobrenja kredita. Uz to, kurs dinara sve vreme je stabilan, tako da korisnici kredita koji su vezani za EURBOR u poslednjih deset godina nisu bili izloženi kursnim razlikama.
Rast referentne stope EURIBOR nije tako veliki ni dramatičan kako se u medijima uporno prikazuje, posebno ako se uzme u obzir stopa inflacije u Evropskoj uniji. Rast referentne stope nakon tako dugog perioda konstantnog pada nije ništa neobično i neočekivano, naprotiv - bilo je potpuno neočekivano da će toliko dugo biti u negativnoj zoni. Pre zaključenja ugovora klijenti su upoznati s mogućnostima rasta promenljive kamatne stope, pri čemu im se od 2018. daje poseban prikaz rasta (s različitim scenarijima) rate kredita u slučaju rasta promenljive kamatne stope. Priroda promenljive kamatne stope upravo je takva da reflektuje promene na tržištu novca, a ako se taj mehanizam menja tokom trajanja ugovora, onda se ne ostvaruje svrha te stope. Za sada ne postoje pokazatelji koji ukazuju na probleme u otplati ovih kredita, niti da postoje takvi poremećaji koji zahtevaju intervenciju u ugovorni odnos između banaka i klijenata.
Ne možemo da komentarišemo aktivnosti vlada i centralnih banaka u okruženju, gde ipak postoje i određene specifičnosti (političke i monetarne). Država koju ste naveli (Crna Gora) nema sopstvenu valutu, već koristi evro, pa su svi krediti s promenljivom stopom vezani za EURIBOR (i stambeni i gotovinski), dok su u Srbiji za EURIBOR uglavnom vezani stambeni krediti, kod kojih je pritom marža znatno niža od gotovinskih, koji su vezani za BELIBOR, na koji Narodna banka Srbije ipak posredno utiče i drži ga pod kontrolom.
Banke mogu u pojedinačnim slučajevima u kojima dođe do problema u otplati obaveza, nezavisno od toga da li je to uzrokovano rastom promenljive kamatne stope, da u skladu sa svojim internim pravilima i procenom ponude korisnicima određene olakšice u otplati, kao što su zastoj u otplati, refinansiranje, produženje roka otplate i sl. Ipak, za sada, to isključivo zavisi od samih banaka i njihove procene.
Ne postoji na propisima zasnovana obaveza banke da korisnicima kredita ponudi prelazak na fiksnu kamatnu stopu.
Isplativost prelaska na fiksnu stopu zavisi od visine stope koja bi bila ponuđena, kao i od procene kako će se kretati referentna stopa EURIBOR, pri čemu je opet to samo procena, što znači da se na to pitanje ne može odgovoriti, jer zavisi od budućih okolnosti, na koje nijedna od ugovornih strana, a ni Narodna banka Srbije ne može da utiče.
Kabinet guvernera
