03.10.2022.

Euronews.rs - питања у вези с растом EURIBOR-а, промењивом каматном стопом и заштитом клијената

Питања: Централна банка Црне Горе је, због могућности даљег раста EURIBOR-а, обавезала комерцијалне банке да до краја септембра израде програме заштите клијената који имају кредите с варијабилном каматном стопом. Ти програми би требало да омогуће да клијенти могу да пређу на кредите с фиксном каматном стопом или неки комбиновани модел. Да ли Народна банка Србије планира нешто слично? Шта би банке могле да ураде и на који начин да заштите клијенте? Да ли је евентуално у плану неки нови мораторијум и да ли је то уопште опција у тренутним околностима? Да ли је обавеза банке да омогући клијентима прелазак на фиксну камату? Да ли би се клијентима у овом тренутку исплатио прелазак на фиксну камату?

Одговор: Променљива каматна стопа код уговора о кредиту састоји се од референтне каматне стопе (нпр. EURIBOR-а) и фиксне марже банке. Дакле, променљива је само референтна стопа, будући да она отприлике одсликава каматну стопу по којој банка на међубанкарском тржишту позајмљује новац који затим пласира својим клијентима путем уговора о кредиту. Након што је нагло пала вредност стопе EURIBOR 2008. године, ова стопа је од октобра 2011. године у константном паду, а од новембра 2015. године била је негативна, што се до тада никада у историји није десило. Крајем 2021. и почетком 2022, шестомесечни EURIBOR износио је око -0,5%. Тек од јуна ове године он се нашао изнад нуле. Дакле, пуних шест и по година, уместо да се на маржу банке додаје EURIBOR, што је уобичајено и очекивано у банкарском пословању, висина ове стопе је заправо одузимана од марже, и то зато што Народна банка Србије није дозволила оно што је у другим земљама била пракса - да банке примењују правило Zero Flat Rate, по којем се у случају негативних вредности референтне стопе примењује вредност 0 (због чега уговорена маржа банке у тим земљама није умањивана). Дакле, сви задужени код којих је уговорена ова променљива стопа имали су веома повољан период од скоро 14 година, што је готово половина најдуже рочности стамбених кредита, период изузетно ниске или чак негативне вредности референтне стопе EURIBOR. Такође, треба имати у виду да су корисници који су узели стамбени кредит пре октобра 2008. године и са овим растом и даље у много бољој позицији и далеко од вредности стопе EURIBOR у време узимања кредита, док је у случају корисника који су кредите узели до 2011/2012. године тренутна вредност шестомесечног EURIBOR-а око њене вредности у тренутку одобрења кредита. Уз то, курс динара све време је стабилан, тако да корисници кредита који су везани за EURBOR у последњих десет година нису били изложени курсним разликама.

Раст референтне стопе EURIBOR није тако велики ни драматичан како се у медијима упорно приказује, посебно ако се узме у обзир стопа инфлације у Европској унији. Раст референтне стопе након тако дугог периода константног пада није ништа необично и неочекивано, напротив - било је потпуно неочекивано да ће толико дуго бити у негативној зони. Пре закључења уговора клијенти су упознати с могућностима раста променљиве каматне стопе, при чему им се од 2018. даје посебан приказ раста (с различитим сценаријима) рате кредита у случају раста променљиве каматне стопе. Природа променљиве каматне стопе управо је таква да рефлектује промене на тржишту новца, а ако се тај механизам мења током трајања уговора, онда се не остварује сврха те стопе. За сада не постоје показатељи који указују на проблеме у отплати ових кредита, нити да постоје такви поремећаји који захтевају интервенцију у уговорни однос између банака и клијената.

Не можемо да коментаришемо активности влада и централних банака у окружењу, где ипак постоје и одређене специфичности (политичке и монетарне). Држава коју сте навели (Црна Гора) нема сопствену валуту, већ користи евро, па су сви кредити с променљивом стопом везани за EURIBOR (и стамбени и готовински), док су у Србији за EURIBOR углавном везани стамбени кредити, код којих је притом маржа знатно нижа од готовинских, који су везани за BЕLIBOR, на који Народна банка Србије ипак посредно утиче и држи га под контролом.

Банке могу у појединачним случајевима у којима дође до проблема у отплати обавеза, независно од тога да ли је то узроковано растом променљиве каматне стопе, да у складу са својим интерним правилима и проценом понуде корисницима одређене олакшице у отплати, као што су застој у отплати, рефинансирање, продужење рока отплате и сл. Ипак, за сада, то искључиво зависи од самих банака и њихове процене.

Не постоји на прописима заснована обавеза банке да корисницима кредита понуди прелазак на фиксну каматну стопу.

Исплативост преласка на фиксну стопу зависи од висине стопе која би била понуђена, као и од процене како ће се кретати референтна стопа EURIBOR, при чему је опет то само процена, што значи да се на то питање не може одговорити, јер зависи од будућих околности, на које ниједна од уговорних страна, а ни Народна банка Србије не може да утиче.

Кабинет гувернера