29.12.2022.

Saopštenje o rezultatima rada Narodne banke Srbije u 2022. godini

Narodna banka Srbije u 2022. godini – proaktivnim delovanjem ublaženi efekti višedimenzionalne globalne krize

Uradili smo mnogo i tokom 2022. godine, koja će ostati zapamćena kao godina velikih izazova i isprepletanih kriza.

• U 2022. dinar je prema evru ojačao za 0,2%, a Narodna banka Srbije je u plusu za više od 700 miliona evra po osnovu intervencija na deviznom tržištu, za koliko je više kupila nego prodala deviza.
• Bruto devizne rezerve su na najvišim nivoima ikada zabeleženim – u decembru su prvi put premašile 18 milijardi evra.
• Zlato u deviznim rezervama i u 2022. godini povećali smo, za 1,1 tonu, na rekordnih 38,5 tona.
• Godina 2022. je peta od poslednjih šest godina u kojoj je Narodna banka Srbije neto kupac deviza – u ukupnom iznosu od 4,9 milijardi evra.
• Godina 2022. biće rekordna i po prilivima stranih direktnih investicija. Na nivou cele 2022. procenjujemo da će priliv bruto stranih direktnih investicija iznositi između 4,3 i 4,4 milijarde evra, što će biti za oko 10% više nego 2021. godine.
• Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima spušteno je na istorijski najniži nivo od 3,0%, dok je 2012. godine svaki peti kredit bio problematičan.
• Doneli smo propis kojim je cena platnog računa sa osnovnim uslugama ograničena na 150 dinara, čime se trajno štiti standard građana u pogledu platnih usluga koje su potrebne za svakodnevne životne aktivnosti. Procena je da će ukupni efekti po osnovu smanjenja naknada, zahvaljujući paketu mera Narodne banke Srbije iz avgusta, iznositi više od 7 milijardi dinara u periodu od 12 meseci.
• Na korak smo do investicionog rejtinga, koji uvećava vrednost svake pojedinačne kompanije u zemlji, uprkos velikim globalnim potresima.

Inflacija je niža nego u zemljama sa sličnim režimom monetarne politike

Kretanje inflacije od početka 2022. godine vođeno je faktorima na strani ponude, pre svega rastom svetskih cena hrane i energenata, koje su na inflaciju u Srbiji uticale i direktno i indirektno – povećavajući inflaciju u zemljama koje su naši najveći spoljnotrgovinski partneri.

• Oko 70% ukupne inflacije u Srbiji uvoznog je karaktera.
• Narodna banka Srbije nije dozvolila da deprecijacija dinara prema evru pojača efekat uvozne inflacije, kao što je to bio slučaj tokom 2010. i 2012. godine, kada je Srbija imala inflaciju na sličnom nivou kao sada, dok je cenovni šok na svetskom nivou bio višestruko manji.
• Ukupna inflacija u Srbiji od 15,1% u novembru niža je nego u zemljama sa sličnim režimom monetarne politike.
• Baznu inflaciju održali smo na znatno nižem nivou u odnosu na ukupnu inflaciju, dok je u zemljama sa sličnim režimom monetarne politike bazna inflacija dvocifrena.

Relativnu stabilnost kursa dinara prema evru očuvali smo i u najizazovnijoj godini tokom protekle decenije

I u godini za nama, koja je za domaće devizno tržište bila najizazovnija tokom više od jedne decenije, Narodna banka Srbije je sačuvala relativnu stabilnost kursa dinara prema evru.

• Dinar je prema evru ojačao za 0,2%.

Uticaji iz međunarodnog okruženja – geopolitičke tenzije i rast cena energenata bili su osnovni faktor snažnih deprecijacijskih pritisaka u prva četiri meseca ove godine, podstičući u martu snažnu tražnju građana za stranom gotovinom u menjačnicama i bankama. Narodna banka Srbije reagovala je blagovremeno i odlučno u tom delu godine:

• Od januara do aprila neto smo prodali 2,27 milijardi evra na deviznom tržištu;
• Bankama smo obezbedili gotovo pola milijarde evra strane gotovine u zamenu za devize, radi nesmetanog snabdevanja menjačnica i stanovništva.

Činjenica da smo i u tako turbulentnom periodu očuvali stabilnost i deviznog segmenta i ostalih segmenata domaćeg finansijskog tržišta preokrenula je situaciju i, uz veće poverenje i obnavljanje delovanja faktora na strani ponude deviza, od maja ponovo preovladavaju pritisci ka jačanju dinara.

• Od maja, Narodna banka Srbije je neto kupila 2,98 milijardi evra na deviznom tržištu;
• Na nivou godine, Narodna banka Srbije je u segmentu intervencija na deviznom tržištu u plusu (više je kupila deviza nego što je prodala) za više od 700 miliona evra;
• Godina 2022. je peta od poslednjih šest godina (od 2017. godine) da je Narodna banka Srbije neto kupac deviza – u ukupnom iznosu od 4,9 milijardi evra.

Devizne i zlatne rezerve dostigle su nove najviše nivoe

Devizne rezerve naše zemlje su tokom 2022. godine uvećane na nove najviše nivoe, uprkos nezapamćenoj višestrukoj krizi koja je pogodila svet.

Bruto devizne rezerve su krajem novembra iznosile 17,3 milijarde evra, što predstavlja njihov najviši nivo krajem meseca od kada se prate podaci, a tokom decembra su prvi put premašile nivo od 18 milijardi evra! Time su tokom ove godine bruto devizne rezerve povećane za više od 10%, odnosno 1,8 milijardi evra.

U 2022. godini nastavljeno je i povećanje zlatnih rezervi, kupovinom 1,1 tone zlata iz domaće proizvodnje – količinski, zlatne rezerve su krajem novembra dostigle rekordnih 38,5 tona, ukupne vrednosti 2,1 milijardu evra.

Očuvan je status Srbije kao poželjne investicione destinacije

Srbija će u 2022. godini imati novu rekordnu godinu s prilivima stranih direktnih investicija između 4,3 i 4,4 milijarde evra (prema operativnim podacima za decembar).

Kao i tokom prethodnih godina, više od polovine priliva usmereno je u razmenljive sektore, a najviše u prerađivačku industriju, koja je ključni izvozni sektor srpske privrede. Očekujemo da će izvoz prerađivačke industrije u 2022. godini premašiti nivo od 23 milijarde evra, što je za oko 4 milijarde evra više od izvoza prerađivačke industrije u 2021. godini.

Na korak do investicionog rejtinga

O pozitivnoj percepciji Srbije kao investicione destinacije govori i očuvan kreditni rejting Srbije na korak do investicionog, uprkos globalnim potresima.

U svojoj poslednjoj oceni iz decembra 2022. godine, agencija Standard and Poor’s posebno ističe kredibilan okvir makroekonomskih politika, dok je adekvatan nivo deviznih rezervi naveden kao jedan od važnih stubova odbrane naše ekonomije od potresa iz eksternog okruženja. Kao važne faktore očuvanja kreditnog rejtinga Standard and Poor’s ističe i kredibilnu monetarnu politiku Narodne banke Srbije.

„Decembarski izveštaj rejting agencije Standard and Poor’s još jedna je potvrda dobrih rezultata Srbije u borbi s višedimenzionalnom globalnom krizom. Našim merama i proaktivnim delovanjem, uz punu koordinaciju nosilaca ekonomskih politika u zemlji, očuvali smo osnove rasta i u globalno nikad izazovnijim okolnostima. Time je očuvano i investiciono i potrošačko poverenje, koji su važan uslov daljeg rasta naše privrede”, istakla je guverner Jorgovanka Tabaković povodom odluke agencije Standard and Poor’s.

Uz očuvanu stabilnost bankarskog sektora, Narodna banka Srbije nastavila je da podržava lakše otplate kredita i lakši pristup finansiranju

• Očuvana je visoka adekvatnost kapitala bankarskog sektora (pokazatelj adekvatnosti kapitala iznosi 19,5%), uz povoljnu strukturu kapitala (skoro 95% čini najkvalitetniji osnovni akcijski kapital).
• Očuvani su svi relevantni pokazatelji likvidnosti bankarskog sektora, koji i dalje beleže dvostruko veće vrednosti od minimalno propisanih.
• Kvalitet kreditnog portfolija bankarskog sektora je ne samo očuvan već i dodatno poboljšan – učešće problematičnih kredita na kraju novembra 2022. godine svedeno je na 3,03%, što je najniža vrednost od kada se prati ovaj pokazatelj.
• Očuvano je poverenje u bankarski sistem i u izazovnim trenucima za poslovanje Sberbank Srbija – Narodna banka Srbije je reagovala prva u regionu i u najkraćem mogućem roku i nakon sprovedenih svih zakonom propisanih radnji, AIK banka postala je vlasnik Sberbank Srbija a.d. Beograd sticanjem 100% akcija te banke.

Prudencijalne mere

Radi očuvanja životnog standarda građana, Narodna banka Srbije je u avgustu naložila svim društvima za osiguranje koja su od 1. avgusta neosnovano povećala premiju osiguranja od autoodgovornosti u proseku za oko 22% da u najkraćem roku tu premiju vrate na prethodni nivo.

Usvojili smo i propis kojim onemogućavamo da se ovakve okolnosti ponove, tako što smo posebno uredili postupak donošenja odluka u društvima za osiguranje koje se odnose na uslove i tarife premija obaveznih osiguranja. Isto tako, propisom smo predvideli viši stepen odgovornosti članova uprave i ovlašćenih aktuara u društvima za osiguranje koji učestvuju u donošenju navedenih odluka.

Poboljšanja uslova pod kojima građani obavljaju menjačke poslove

Radi stabilizacije menjačkog tržišta, kao dela deviznog tržišta, a nakon eskalacije sukoba u Ukrajini, usvojili smo izmene i dopune propisa kojima se uređuju uslovi i način obavljanja menjačkih poslova, kao i uslovi i način kontrole menjačkog poslovanja.

• Ograničen je procenat provizije koju ovlašćeni menjač i javni poštanski operator mogu naplatiti pri prodaji efektive na 1% i na sveobuhvatniji način je uređeno obavljanje menjačkih poslova van menjačkog mesta, čime je obezbeđena adekvatnija i efikasnija kontrola menjačkog poslovanja od strane Narodne banke Srbije.
• U toku 2022. godine privremeno je oduzeto ovlašćenje za obavljanje menjačkih poslova od 187 menjača.

Dalji razvoj usluga baziranih na instant plaćanjima i projektima podrške procesu digitalizacije u Srbiji

• U Sistemu za instant plaćanja Narodne banke Srbije u toku 2022. godine (zaključno sa 25. 12. 2022. godine) realizovano je preko 52 miliona transakcija, što je rast od preko 25% u odnosu na 2021. godinu.
• Tokom 2022. godine u IPS Test Lab-u testirana su 34 različita tehničko-tehnološka rešenja banaka u vezi sa izdavanjem i prihvatanjem platnog instrumenta zasnovanog na instant plaćanjima.
  • Dve banke omogućile su svojim korisnicima – građanima izdavanje platnog instrumenta za instant plaćanje na prodajnim mestima.
  • Tri banke omogućile su plaćanje računa/faktura skeniranjem NBS IPS QR kôda.
  • Tri banke su implementirale uslugu „Prenesi” u svoje mobilne aplikacije.
  • Na kraju 2022. godine, ukupno sedam banaka omogućava svojim korisnicima da obavljaju prenos novca na jednostavan, brz i siguran način, u svakom trenutku, na bilo kom mestu, odabirom broja mobilnog telefona primaoca plaćanja iz kontakt liste i unosom željenog iznosa.
  • Šest banaka je svojim klijentima omogućilo IPS plaćanje na internetu putem tehnologije deep link.
  • Sedam tehničko-tehnoloških rešenja dobilo je ocenu spremnosti za prihvatanje instant plaćanja na fizičkim i internet prodajnim mestima.
• Na internet prezentaciji Instant plaćanja Srbije omogućili smo korišćenje posebnog aplikativnog softvera – API (Application Programming Interface) za automatsko generisanje i proveru velikog broja kodova čijim skeniranjem se omogućava jednostavno i brzo (instant) plaćanje računa/faktura. To korisnicima omogućava da jednostavno i brzo plate svoje fakture/račune štampanjem NBS IPS QR koda na njima.
• S ciljem širenja mreže pružanja usluga baziranih na instant plaćanjima, nastavljene su aktivnosti na uključivanju platnih institucija i institucija elektronskog novca u IPS NBS sistem, kako bi se i pružaocima platnih usluga koje nisu banke omogućilo da pružaju usluge koje se zasnivaju na instant plaćanjima.
• U saradnji s Kancelarijom za informacione tehnologije i elektronsku upravu, Narodna banka Srbije nastavila je da podržava dalje unapređenje portala „ePlati” omogućavanjem instant plaćanja usluga taksija i naknada za usluge koje pružaju organi javne uprave na portalu eUprave, skeniranjem NBS IPS QR kôda s jedinstvene uplatnice. Time se doprinosi daljoj digitalizaciji javne uprave i efikasnosti pružanja javnih usluga.
• Omogućeno je podizanje gotovine uz kupovinu Dina karticama i kod jednog od najvećih trgovinskih lanaca u zemlji.
• Nastavljene su aktivnosti u vezi sa izdavanjem kartica DinaCard-UnionPay, koje se pored domaće prihvatne mreže, koriste i u internacionalnoj prihvatnoj mreži UnionPay. U okviru toga, omogućeno je prihvatanje kartica DinaCard-UnionPay na celokupnoj prihvatnoj mreži, odnosno na svim POS i ATM uređajima i internet prodajnim mestima u zemlji. Prva banka izdavalac koja će početi s masovnim izdavanjem navedenih kartica je Banka Poštanska štedionica. Na preko 60% POS terminala i na preko 85% bankomata omogućeno je i prihvatanje kartica UnionPay izdatih u inostranstvu u prihvatnoj mreži DinaCard.

Digitalizacija menice

• Nastavili smo aktivnosti na projektu uvođenja elektronske menice i u završnoj smo fazi razvoja informatičkog rešenja Centralnog registra elektronskih menica i njegovom povezivanju s bankama.
• S obzirom na to da je trenutno u Narodnoj banci Srbije registrovano više od 7 miliona papirnih menica, očigledno je koliki značaj će imati uvođenje menice u elektronskom obliku u svakodnevni poslovni život.
• Uz sva druga unapređenja koja je Narodna banka Srbije, kao lider digitalizacije finansijskog sektora u regionu, omogućila (npr. postupak video-identifikacije, zaključivanje ugovora korišćenjem mobilnog telefona ili računara), omogućavanje korišćenja elektronske menice na siguran način dovešće i do toga da se pojedini procesi u finansijskom sektoru u potpunosti digitalizuju, naročito onda kada se menica koristi kao sredstvo obezbeđenja.

Dozvole za pružanje usluga povezanih s virtuelnim valutama i nadzor nad tržištem virtuelnih valuta

• U decembru 2022. godine, Narodna banka Srbije je izdala prve dve dozvole za pružanje usluga povezanih s virtuelnim valutama, na osnovu Zakona o digitalnoj imovini koji se primenjuje od juna 2021. godine. Time je u Republici Srbiji omogućeno korišćenje usluga povezanih s virtuelnim valutama koje su obuhvaćene ovim dozvolama preko domaćih licenciranih privrednih društava, koje Narodna banka Srbije sveobuhvatno nadzire, u potpunosti u skladu s međunarodnim standardima (Preporuka 15 FATF).

Individualna i kolektivna zaštita prava i interesa korisnika finansijskih usluga

I u toku 2022. godine, Narodna banka Srbije nastavila je da odgovorno i aktivno vrši funkciju zaštite korisnika finansijskih usluga.

• Do sredine decembra rešene su 1.764 pritužbe korisnika, od kojih je 30% bilo osnovano.
• Najveći broj pritužbi odnosio se na postupanje banaka (994 pritužbe), od kojih je 36% bilo osnovano (rešeno u korist klijenata banaka).
• U ovim postupcima, za korisnike je ostvaren direktni finansijski efekat od oko 64 miliona dinara, dok je vrednost zaključenih sporazuma u postupcima posredovanja oko 5 miliona dinara.
• Otklanjanje nepravilnosti po pojedinačnim pritužbama korisnika u većini slučajeva podrazumeva da banke te nepravilnosti otklanjaju i u odnosu na druge korisnike. U suprotnom, Narodna banka Srbije preduzima dalje mere u kontrolnim postupcima. U okviru tih kontrolnih postupaka trenutni direktni materijalni efekat je oko 22 miliona dinara, s tim da će taj efekat do kraja godine biti znatno veći, jer banke još uvek preduzimaju aktivnosti na osnovu mera Narodne banke Srbije iz ove godine.
• Nezavisno od kontrolnih postupaka, Narodna banka Srbije preduzimala je i mere kod kojih su efekti višegodišnji, od kojih izdvajamo dve. Prva je u slučaju jedne banke gde je na osnovu stava Narodne banke Srbije za korisnike te banke ostvarena ušteda od oko 1,7 miliona evra godišnje. Druga mera se odnosi na sve banke u vezi s prevremenom otplatom kredita, čiji je ukupan efekat za korisnike koji prevremeno otplaćuju kredit oko 5 miliona evra na godišnjem nivou.

„Uprkos izazovima kakvi u globalnoj ekonomiji nisu zabeleženi tokom poslednjih nekoliko decenija, srpska ekonomija je i tokom 2022. godine, u uslovima nekoliko kriza koje su se međusobno preplitale, nastavila da raste i da se razvija. Savladavanju izazova, ublažavanju ekonomskih posledica pandemije i energetske krize i nastavku privrednog rasta i razvoja, doprinela je i Narodna banka Srbije – merama koje su donete u punoj koordinaciji s Vladom Republike Srbije.
Bili smo u mogućnosti da reagujemo zahvaljujući izgrađenim mehanizmima odbrane i stvorenim rezervama. Na nivou 2022. godine, devizne rezerve Srbije su dostigle najviši nivo, relativna stabilnost kursa dinara nijednog momenta nije bila dovedena u pitanje, a naš bankarski sektor je ostao stabilan i dobro kapitalizovan. Srbija se u dužem periodu dokazala kao zemlja dobrih makroekonomskih performansi i svi rezultati ostvareni i u najizazovnijim uslovima važan su stub odbrambenih mehanizama i u narednom periodu, ali i garant očuvanja perspektiva rasta”, zaključila je guverner Jorgovanka Tabaković.

Kabinet guvernera