29.12.2022.

Саопштење о резултатима рада Народне банке Србије у 2022. години

Народнa банкa Србије у 2022. години – проактивним деловањем ублажени ефекти вишедимензионалне глобалне кризе

Урадили смо много и током 2022. године, која ће остати запамћена као година великих изазова и испреплетаних криза.

• У 2022. динар је према евру ојачао за 0,2%, а Народна банка Србије је у плусу за више од 700 милиона евра по основу интервенција на девизном тржишту, за колико је више купила него продала девиза.
• Бруто девизне резерве су на највишим нивоима икада забележеним – у децембру су први пут премашиле 18 милијарди евра.
• Злато у девизним резервама и у 2022. години повећали смо, за 1,1 тону, на рекордних 38,5 тона.
• Година 2022. је пета од последњих шест година у којој је Народна банка Србије нето купац девиза – у укупном износу од 4,9 милијарди евра.
• Година 2022. биће рекордна и по приливима страних директних инвестиција. На нивоу целе 2022. процењујемо да ће прилив бруто страних директних инвестиција износити између 4,3 и 4,4 милијарде евра, што ће бити за око 10% више него 2021. године.
• Учешће проблематичних кредита у укупним кредитима спуштено је на историјски најнижи ниво од 3,0%, док је 2012. године сваки пети кредит био проблематичан.
• Донели смо пропис којим је цена платног рачуна са основним услугама ограничена на 150 динара, чиме се трајно штити стандард грађана у погледу платних услуга које су потребне за свакодневне животне активности. Процена је да ће укупни ефекти по основу смањења накнада, захваљујући пакету мера Народне банке Србије из августа, износити више од 7 милијарди динара у периоду од 12 месеци.
• На корак смо до инвестиционог рејтинга, који увећава вредност сваке појединачне компаније у земљи, упркос великим глобалним потресима.

Инфлација је нижа него у земљама са сличним режимом монетарне политике

Кретање инфлације од почетка 2022. године вођено је факторима на страни понуде, пре свега растом светских цена хране и енергената, које су на инфлацију у Србији утицале и директно и индиректно – повећавајући инфлацију у земљама које су наши највећи спољнотрговински партнери.

• Око 70% укупне инфлације у Србији увозног је карактера.
• Народна банка Србије није дозволила да депрецијација динара према евру појача ефекат увозне инфлације, као што је то био случај током 2010. и 2012. године, када је Србија имала инфлацију на сличном нивоу као сада, док је ценовни шок на светском нивоу био вишеструко мањи.
• Укупна инфлација у Србији од 15,1% у новембру нижа је него у земљама са сличним режимом монетарне политике.
• Базну инфлацију одржали смо на знатно нижем нивоу у односу на укупну инфлацију, док је у земљама са сличним режимом монетарне политике базна инфлација двоцифрена.

Релативну стабилност курса динара према евру очували смо и у најизазовнијој години током протекле деценије

И у години за нама, која je за домаће девизно тржиште била најизазовнија током више од једне деценије, Народна банка Србије је сачувала релативну стабилност курса динара према евру.

• Динар је према евру ојачао за 0,2%.

Утицаји из међународног окружења – геополитичке тензије и раст цена енергената били су основни фактор снажних депрецијацијских притисака у прва четири месеца ове године, подстичући у марту снажну тражњу грађана за страном готовином у мењачницама и банкама. Народна банка Србије реаговала је благовремено и одлучно у том делу године:

• Од јануара до априла нето смо продали 2,27 милијарди евра на девизном тржишту;
• Банкама смо обезбедили готово пола милијарде евра стране готовине у замену за девизе, ради несметаног снабдевања мењачница и становништва.

Чињеница да смо и у тако турбулентном периоду очували стабилност и девизног сегмента и осталих сегмената домаћег финансијског тржишта преокренула је ситуацију и, уз веће поверење и обнављање деловања фактора на страни понуде девиза, од маја поново преовладавају притисци ка јачању динара.

• Од маја, Народна банка Србије је нето купила 2,98 милијарди евра на девизном тржишту;
• На нивоу године, Народна банка Србије је у сегменту интервенција на девизном тржишту у плусу (више је купила девиза него што је продала) за више од 700 милиона евра;
• Година 2022. је пета од последњих шест година (од 2017. године) да је Народна банка Србије нето купац девиза – у укупном износу од 4,9 милијарди евра.

Девизне и златне резерве достигле су нове највише нивое

Девизне резерве наше земље су током 2022. године увећане на нове највише нивое, упркос незапамћеној вишеструкој кризи која је погодила свет.

Бруто девизне резерве су крајем новембра износиле 17,3 милијарде евра, што представља њихов највиши ниво крајем месеца од када се прате подаци, а током децембра су први пут премашиле ниво од 18 милијарди евра! Тиме су током ове године бруто девизне резерве повећане за више од 10%, односно 1,8 милијарди евра.

У 2022. години настављено је и повећање златних резерви, куповином 1,1 тоне злата из домаће производње – количински, златне резерве су крајем новембра достигле рекордних 38,5 тона, укупне вредности 2,1 милијарду евра.

Oчуван је статус Србије као пожељне инвестиционе дестинације

Србија ће у 2022. години имати нову рекордну годину с приливима страних директних инвестиција између 4,3 и 4,4 милијарде евра (према оперативним подацима за децембар).

Као и током претходних година, више од половине прилива усмерено је у разменљиве секторе, а највише у прерађивачку индустрију, која је кључни извозни сектор српске привреде. Очекујемо да ће извоз прерађивачке индустрије у 2022. години премашити ниво од 23 милијарде евра, што је за око 4 милијарде евра више од извоза прерађивачке индустрије у 2021. години.

На корак до инвестиционoг рејтингa

О позитивној перцепцији Србије као инвестиционе дестинације говори и очуван кредитни рејтинг Србије на корак до инвестиционог, упркос глобалним потресима.

У својој последњој оцени из децембра 2022. године, агенција Standard and Poor’s посебно истиче кредибилан оквир макроекономских политика, док je адекватан ниво девизних резерви наведен као један од важних стубова одбране наше економије од потреса из екстерног окружења. Као важне факторе очувања кредитног рејтинга Standard and Poor’s истиче и кредибилну монетарну политику Народне банке Србије.

„Децембарски извештај рејтинг агенције Standard and Poor’s још једна је потврда добрих резултата Србије у борби с вишедимензионалном глобалном кризом. Нашим мерама и проактивним деловањем, уз пуну координацију носилаца економских политика у земљи, очували смо основе раста и у глобално никад изазовнијим околностима. Тиме је очувано и инвестиционо и потрошачко поверење, који су важан услов даљег раста наше привреде”, истакла је гувернер Јоргованка Табаковић поводом одлуке агенције Standard and Poor’s.

Уз очувану стабилност банкарског сектора, Народна банка Србије наставила је да подржава лакше отплате кредита и лакши приступ финансирању

• Очувана је висока адекватност капитала банкарског сектора (показатељ адекватности капитала износи 19,5%), уз повољну структуру капитала (скоро 95% чини најквалитетнији основни акцијски капитал).
• Очувани су сви релевантни показатељи ликвидности банкарског сектора, који и даље бележе двострукo веће вредности од минимално прописаних.
• Квалитет кредитног портфолија банкарског сектора је не само очуван већ и додатно побољшан – учешће проблематичних кредита на крају новембра 2022. године сведено је на 3,03%, што је најнижа вредност од када се прати овај показатељ.
• Очувано је поверење у банкарски систем и у изазовним тренуцима за пословање Sberbank Srbija – Народна банка Србије је реаговала прва у региону и у најкраћем могућем року и након спроведених свих законом прописаних радњи, АИК банка постала је власник Sberbank Srbija a.d. Beograd стицањем 100% акција те банке.

Пруденцијалне мере

Ради очувања животног стандарда грађана, Народна банка Србије је у августу наложила свим друштвима за осигурање која су од 1. августа неосновано повећала премију осигурања од аутоодговорности у просеку за око 22% да у најкраћем року ту премију врате на претходни ниво.

Усвојили смо и пропис којим онемогућавамо да се овакве околности понове, тако што смо посебно уредили поступак доношења одлука у друштвима за осигурање које се односе на услове и тарифе премија обавезних осигурања. Исто тако, прописом смо предвидели виши степен одговорности чланова управе и овлашћених актуара у друштвима за осигурање који учествују у доношењу наведених одлука.

Побољшања услова под којима грађани обављају мењачке послове

Ради стабилизације мењачког тржишта, као дела девизног тржишта, а након ескалације сукоба у Украјини, усвојили смо измене и допуне прописа којима се уређују услови и начин обављања мењачких послова, као и услови и начин контроле мењачког пословања.

• Ограничен је проценат провизије коју овлашћени мењач и јавни поштански оператор могу наплатити при продаји ефективе на 1% и на свеобухватнији начин је уређено обављање мењачких послова ван мењачког места, чиме је обезбеђена адекватнија и ефикаснија контрола мењачког пословања од стране Народне банке Србије.
• У току 2022. године привремено је одузето овлашћење за обављање мењачких послова од 187 мењача.

Даљи развој услуга базираних на инстант плаћањима и пројектима подршке процесу дигитализације у Србији

• У Систему за инстант плаћања Народне банке Србије у току 2022. године (закључно са 25. 12. 2022. године) реализовано је преко 52 милиона трансакција, што је раст од преко 25% у односу на 2021. годину.
• Током 2022. године у IPS Test Lab-у тестирана су 34 различита техничко-технолошка решења банака у вези са издавањем и прихватањем платног инструмента заснованог на инстант плаћањима.
  • Две банке омогућиле су својим корисницима – грађанима издавање платног инструмента за инстант плаћање на продајним местима.
  • Три банке омогућиле су плаћање рачуна/фактура скенирањем НБС IPS QR кôда.
  • Три банке су имплементирале услугу „Prenesi” у своје мобилне апликације.
  • На крају 2022. године, укупно седам банака омогућава својим корисницима да обављају пренос новца на једноставан, брз и сигуран начин, у сваком тренутку, на било ком месту, одабиром броја мобилног телефона примаоца плаћања из контакт листе и уносом жељеног износа.
  • Шест банака је својим клијентима омогућило IPS плаћање на интернету путем технологије deep link.
  • Седам техничко-технолошких решења добило је оцену спремности за прихватање инстант плаћања на физичким и интернет продајним местима.
• На интернет презентацији Инстант плаћања Србије омогућили смо коришћење посебног апликативног софтвера – API (Application Programming Interface) за аутоматско генерисање и проверу великог броја кодова чијим скенирањем се омогућава једноставно и брзо (инстант) плаћање рачуна/фактура. То корисницима омогућава да једноставно и брзо плате своје фактуре/рачуне штампањем НБС IPS QR кода на њима.
• С циљем ширења мреже пружања услуга базираних на инстант плаћањима, настављене су активности на укључивању платних институција и институција електронског новца у IPS НБС систем, како би се и пружаоцима платних услуга које нису банке омогућило да пружају услуге које се заснивају на инстант плаћањима.
• У сарадњи с Канцеларијом за информационе технологије и електронску управу, Народна банка Србије наставила је да подржава даље унапређење портала „еПлати” омогућавањем инстант плаћања услуга таксија и накнада за услуге које пружају органи јавне управе на порталу еУправе, скенирањем НБС IPS QR кôда с јединствене уплатнице. Тиме се доприноси даљој дигитализацији јавне управе и ефикасности пружања јавних услуга.
• Омогућено је подизање готовине уз куповину Дина картицама и код једног од највећих трговинских ланаца у земљи.
• Настављене су активности у вези са издавањем картица DinaCard-UnionPay, које се поред домаће прихватне мреже, користе и у интернационалној прихватној мрежи UnionPay. У оквиру тога, омогућено је прихватање картица DinaCard-UnionPay на целокупној прихватној мрежи, односно на свим ПОС и АТМ уређајима и интернет продајним местима у земљи. Прва банка издавалац која ће почети с масовним издавањем наведених картица је Банка Поштанска штедионица. На преко 60% ПОС терминала и на преко 85% банкомата омогућено је и прихватање картица UnionPay издатих у иностранству у прихватној мрежи DinaCard.

Дигитализација менице

• Наставили смо активности на пројекту увођења електронске менице и у завршној смо фази развоја информатичког решења Централног регистра електронских меница и његовом повезивању с банкама.
• С обзиром на то да је тренутно у Народној банци Србије регистровано више од 7 милиона папирних меница, очигледно је колики значај ће имати увођење менице у електронском облику у свакодневни пословни живот.
• Уз сва друга унапређења која је Народна банка Србије, као лидер дигитализације финансијског сектора у региону, омогућила (нпр. поступак видео-идентификације, закључивање уговора коришћењем мобилног телефона или рачунара), омогућавање коришћења електронске менице на сигуран начин довешће и до тога да се поједини процеси у финансијском сектору у потпуности дигитализују, нарочито онда када се меница користи као средство обезбеђења.

Дозволе за пружање услуга повезаних с виртуелним валутама и надзор над тржиштем виртуелних валута

• У децембру 2022. године, Народна банка Србије је издала прве две дозволе за пружање услуга повезаних с виртуелним валутама, на основу Закона о дигиталној имовини који се примењује од јуна 2021. године. Тиме је у Републици Србији омогућено коришћење услуга повезаних с виртуелним валутама које су обухваћене овим дозволама преко домаћих лиценцираних привредних друштава, које Народна банка Србије свеобухватно надзире, у потпуности у складу с међународним стандардима (Препорука 15 FATF).

Индивидуална и колективна заштита права и интереса корисника финансијских услуга

И у току 2022. године, Народна банка Србије наставила је да одговорно и активно врши функцију заштите корисника финансијских услуга.

• До средине децембра решене су 1.764 притужбе корисника, од којих је 30% било основано.
• Највећи број притужби односио се на поступање банака (994 притужбе), од којих је 36% било основано (решено у корист клијената банака).
• У овим поступцима, за кориснике је остварен директни финансијски ефекат од око 64 милиона динара, док је вредност закључених споразума у поступцима посредовања око 5 милиона динара.
• Отклањање неправилности по појединачним притужбама корисника у већини случајева подразумева да банке те неправилности отклањају и у односу на друге кориснике. У супротном, Народна банка Србије предузима даље мере у контролним поступцима. У оквиру тих контролних поступака тренутни директни материјални ефекат је око 22 милиона динара, с тим да ће тај ефекат до краја године бити знатно већи, јер банке још увек предузимају активности на основу мера Народне банке Србије из ове године.
• Независно од контролних поступака, Народна банка Србије предузимала је и мере код којих су ефекти вишегодишњи, од којих издвајамо две. Прва је у случају једне банке где је на основу става Народне банке Србије за кориснике те банке остварена уштеда од око 1,7 милиона евра годишње. Друга мера се односи на све банке у вези с превременом отплатом кредита, чији је укупан ефекат за кориснике који превремено отплаћују кредит око 5 милиона евра на годишњем нивоу.

„Упркос изазовима какви у глобалној економији нису забележени током последњих неколико деценија, српска економија је и током 2022. године, у условима неколико криза које су се међусобно преплитале, наставила да расте и да се развија. Савладавању изазова, ублажавању економских последица пандемије и енергетске кризе и наставку привредног раста и развоја, допринела је и Народна банка Србије – мерама које су донете у пуној координацији с Владом Републике Србије.
Били смо у могућности да реагујемо захваљујући изграђеним механизмима одбране и створеним резервама. На нивоу 2022. године, девизне резерве Србије су достигле највиши ниво, релативна стабилност курса динара ниједног момента није била доведена у питање, а наш банкарски сектор је остао стабилан и добро капитализован. Србија се у дужем периоду доказала као земља добрих макроекономских перформанси и сви резултати остварени и у најизазовнијим условима важан су стуб одбрамбених механизама и у наредном периоду, али и гарант очувања перспектива раста”, закључила је гувернер Јоргованка Табаковић.

Кабинет гувернера