05.06.2024.
Pitanja: U kojim zemljama tačno može da se koristi Dina kartica i preko kojih platnih sistema. Guverner Jorgovanka Tabaković je o tome govorila na predstavljanju Izveštaja o inflaciji. Koja tačno usluga s njom može da se dobije u inostranstvu – podizanje novca s bankomata, plaćanje u radnjama, hotelima? Kako da korisnik prepozna gde u inostranstvu može da iskoristi takvu zajedničku karticu? Da li je Dina i na domaćem terenu toliko zaživela da ima sve funkcije kao i Viza, Master. Čini mi se da ima i pogodnosti koje drugi nemaju poput usluge podigni dinare. Koliko se poslednjih godina povećao broj transakcija Dina karticom za neki referentni period od na primer pet godina? Koliko je to mereno prema stranim kartičnim sistemima, mereno u procentima? Kada možemo da očekujemo da većina banaka ili čak i sve banke omoguće da dina bude i kreditna kartica, odnosno plaćanje na rate.
Odgovor: Osnovni ciljevi zbog kojih neka zemlja uvodi nacionalne platne kartice jesu:
I pored malog broja transakcija koje prosečan korisnik platne kartice realizuje van zemlje, često se kao velika i značajna prednost internacionalnih kartica u odnosu na domaće ističe upravo to – mogućnost upotrebe u inostranstvu. Kada govorimo o prosečnom korisniku, odnos koliko koristi platnu karticu koju ima u svojoj zemlji, a koliko u inostranstvu iznosi 99% prema 1%. Međutim, kako bi korisnik domaće platne kartice mogao da je koristi i kada putuje u inostranstvo – nacionalni kartični sistemi su tokom prethodnih decenija pokušavali da putem saradnje s globalno prisutnim internacionalnim kartičnim sistemima obezbede prihvatanje nacionalnog brenda i u inostranstvu. To se postiže izdavanjem tzv. co-badge zajedničkih platnih kartica koje u zemlji funkcionišu kao nacionalna platna kartica, a van zemlje kao platna kartica internacionalnog brenda – internacionalnog kartičnog sistema s kojim je napravljena saradnja. Pri korišćenju nacionalnih kartica u zemlji u kojoj su izdate ne postoje troškovi prema internacionalnim kartičnim sistemima. Dakle, ponavljamo, takva kartica je napravljena samo zato da se korisnicima nacionalnih kartica omogući da tim istim karticama plaćaju i u inostranstvu, bez potrebe da uzimaju i neku drugu platnu karticu nekog od inostranih platnih sistema. Transakcije internacionalnih kartičnih sistema na nekim razvijenim tržištima s nacionalnim karticama (bogate ekonomije Zapada) uglavnom se svode na transakcije van zemlje (3–5% transakcija), kao što su, na primer, kupovine na inostranim sajtovima – na inostranim internet prodavnicama, dok se domaćom karticom plaća u svojoj zemlji. U toj zdravorazumskoj logici da se nacionalnom karticom plaća u svojoj zemlji koja ima svoju nacionalnu karticu i time štedi nalazimo jasno objašnjenje zbog čega je jedna trećina svih kartica na svetu upravo iz grupe nacionalnih kartičnih sistema, a i zašto je Narodna banka Srbije omogućila da Dina kartica ima internacionalnu upotrebu.
Iako se u prvi plan ističe da je Dina kartica namenjena dominantno za domaću upotrebu i ponekad joj se zamera da nema mogućnost korišćenja u inostranstvu, ističemo da ta funkcionalnost nije suštinski najvažnija za domaće korisnike, jer se 3–5% transakcija obavlja u inostranstvu. Ali kako bi i tu zamerku prevazišli, Narodna banka Srbije je uspela da saradnjom s kartičnim sistemom UnionPay i kompanijom Discover Financial Services obezbedi internacionalnu upotrebu Dina platne kartice.
Na inicijativu guvernera Jorgovanke Tabaković, 2017. godine je pokrenuta inicijativa za uspostavljanje saradnje s kineskim nacionalnim kartičnim sistemom UnionPay. S kompanijom UnionPay International nakon toga potpisan je Memorandum o razumevanju, a zatim i Ugovor o saradnji (zaključen 2018. godine), kojim je predviđeno omogućavanje prihvatanja UnionPay kartica izdatih u Kini i u svetu na DinaCard prihvatnoj mreži (što omogućava kineskim turistima da plaćaju svojim karticama u našoj zemlji, a našim trgovcima time podstiče prodaju), a potom i izdavanje zajedničke DinaCard-UnionPay kartice kako bi se Dina mogla koristiti u inostranstvu. Danas se UnionPay kartice u DinaCard prihvatnoj mreži prihvataju na 72% POS terminala i 81% bankomata u našoj zemlji. Započeto je i izdavanje zajedničke DinaCard-UnionPay kartice. U skladu sa ugovorom zaključenim između Narodne banke Srbije i kompanije UnionPay International, DinaCard-UnionPay je po tipu beskontaktna kartica, koja se koristi i na prihvatnoj mreži DinaCard sistema i u inostranstvu na prihvatnoj mreži UnionPay-a, i to u više od 183 države i teritorije u svetu. (Mreža UnionPay-a u inostranstvu je stalno rastuća, jer se smatra da su kineski građani poželjni kupci i turisti svugde u svetu.) Krajem prošle godine Banka Poštanska štedionica je počela masovno izdavanje DinaCard-UnionPay kartice svojim korisnicima, što uključuje i studentske platne kartice u saradnji s Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Izdavanjem studentskih DinaCard-UnionPay kartica i našim studentima je stavljena na raspolaganje savremena kartica s beskontaktnom tehnologijom, koju mogu beskontaktno da koriste u zemlji i inostranstvu.
Saradnja s kompanijom Discover Financial Services u prvoj fazi je podrazumevala izdavanje DinaCard-Discover kartica. Ove kartice se, po istom modelu, u Srbiji koriste kao domaće kartice, a u inostranstvu se mogu koristiti na globalnoj prihvatnoj mreži Discover u preko 200 zemalja i teritorija širom sveta. Trenutno su aktuelne aktivnosti na proširenju saradnje Narodne banke Srbije s kompanijom Discover Financial Services kako bi se omogućilo prihvatanja kartica Discover u Republici Srbiji. Na ovaj način će turisti iz inostranstva biti u mogućnosti da u Republici Srbiji koriste svoje Discover kartice izdate van naše zemlje i da obavljaju kupovine u našim prodavnicama. Najveći izdavalac kartica DinaCard-Discover jeste NLB Komercijalna banka AD Beograd.
I s jednom i s drugom mrežom obuhvaćene su sve globalne najvažnije turističke destinacije i sve najrazvijenije zemlje sveta.
DinaCard-UnionPay kartice mogu se koristiti van Republike Srbije na POS terminalima, internet prodajnim mestima i bankomatima obeleženim logotipom kompanije UnionPay, dok se DinaCard-Discover kartice mogu koristiti na POS terminalima i bankomatima obeleženim logotipom kompanije Discover, Diners Club International i PULSE. Dakle, pored podizanja novca na bankomatima, korisnici u inostranstvu mogu plaćati svojim karticama na POS terminalima kod trgovaca iz različitih oblasti (široke potrošnje, mode, zdravstva, turizma, avio-saobraćaja, hotelijerstva…). Sve novosti i informacije o DinaCard sistemu, kao i saradnji sa internacionalnim kartičnim sistemima u domenu plaćanja u inostranstvu, možete pratiti na veb-sajtu http://www.dinacard.nbs.rs/.
Zanimljiv je podatak da se od ukupnog broja izvršenih transakcija platnim karticama izdatim u Republici Srbiji, preko 95% (do 98%) transakcija obavi u Republici Srbiji, dok se ispod 5% (3–5%) transakcija obavi u inostranstvu. Ovo se odnosi na zbirne podatke, na sve kartice izdate u Srbiji, nezavisno od kartičnog brenda.
To treba povezati s podatkom da su najniži troškovi za sve učesnike u kartičnim sistemima u nacionalnom kartičnom sistemu DinaCard, s obzirom na to da je trošak po transakciji koji banke plaćaju nacionalnom kartičnom sistemu višestruko niži od troškova koje učesnici u kartičnim plaćanjima plaćaju ka inostranim kartičnim sistemima koji posluju na domaćem tržištu. Iz tog razloga je veoma važno da se za transakcije u zemlji koristi nacionalna platna kartica, jer se na taj način smanjuju troškovi svim učesnicima na tržištu, što predstavlja korist društva u celini.
DinaCard kartica se pozicionirala na tržištu, često kao prvi izbor banaka i korisnika koji su prepoznali prednosti nacionalnog kartičnog sistema – i zbog znatno nižih troškova obrade, i zbog servisa koji su dostupni korisnicima DinaCard kartica. Iskustvo koje Narodna banka Srbije ima u vezi s razvojem bezgotovinskih plaćanja tokom poslednjih desetak godina pokazalo je da je najbolji i najefikasniji vid promovisanja bezgotovinskih plaćanja snižavanje troškova transakcija za sve učesnike. Svesni činjenica da se korišćenjem nacionalne kartice u zemlji i inostranstvu generišu znatno niži troškovi od inostranih kartičnih sistema, a da je procenat korišćenja platnih kartica u inostranstvu ispod 5%, pitanje je finansijske opravdanosti korišćenja kartica inostranih kartičnih sistema – kada se na raspolaganju ima znatno jeftiniji i visoko funkcionalan platni instrument. Ističemo još jednom – višestruko niži troškovi koje banke imaju prema DinaCard sistemu u odnosu na internacionalne kartične sisteme u praksi se prevaljuju na korisnike, smanjuju se i troškovi koje plaća društvo u celini, a sredstva naplaćena za usluge nacionalnom platnom karticom ostaju u zemlji i ne predstavljaju odliv iz zemlje, već, naprotiv, doprinose nacionalnoj privredi.
U saradnji s bankama izdavaocima, prihvatiocima i trgovcima 2018. godine omogućeno je plaćanje DinaCard karticama na internet prodajnim mestima u Republici Srbiji. U ovom trenutku, Dina kartica se prihvata na preko 2500 onlajn prodavnica u Srbiji, a svakog meseca broj korisnika koji obavljaju plaćanja domaćom karticom na internetu konstantno raste. U 2023. godini Dina karticom ukupno je ostvareno preko 9,7 miliona plaćanja na internetu, što je za 38% više nego u 2022. godini, s tendencijom neprekidnog povećanja. U onlajn prodavnicama gde je omogućeno plaćanje Dina karticom mogu se nabaviti: knjige, tehnička roba, avio-karte, ulaznice za različite događaje, igračke, odeća i obuća, kao i razne usluge, a može se obaviti svakodnevna kupovina i kod najvećih trgovinskih maloprodajna lanca u zemlji (Delez, Merkator S i Univereksport). Pored navedenog, omogućeno je plaćanje komunalnih usluga – Infostan, usluga mobilnih i kablovskih operatera (MTS, A1 Srbija, Yettel i SBB), kao i usluga državnih agencija i institucija, poput Agencije za privredne registre – portal eUprava i lokalne poreske administracije. Jedan od važnijih projekata u DinaCard sistemu, koji je takođe u toku, jeste i sprovođenje 3D Secure protokola za autentifikaciju korisnika za internet plaćanja u DinaCard sistemu. U pitanju je savremena tehnologija koju koriste i globalne kartične šeme – Visa i MasterCard. Uvođenjem 3D Secure protokola za autentifikaciju korisnika dodatno će se unaprediti nivo bezbednosti plaćanja na internetu.
U završnoj fazi su aktivnosti na omogućavanju prihvatanja beskontaktnih DinaCard kartica na POS terminalima, a od 1. juna 2024. godine sve novoizdate Dina platne kartice imaće beskontaktnu funkcionalnost. Beskontaktna tehnologija će u perspektivi omogućiti razvijanje plaćanja putem mobilnih novčanika i drugih digitalnih načina plaćanja.
Usluga koja je u DinaCard sistemu razvijena kao rezultat prilagođavanja potrebama lokalnog tržišta, što je specifičnost nacionalnih kartičnih sistema, a koja se naročito izdvojila po masovnom korišćenju – jeste plaćanje na rate debitnim karticama bez kamate. Od 2018. godine korisnici Dina kartica Banke Poštanske štedionice, NLB Komercijalne banke i Banke Inteze u svojim novčanicima imaju instrument koji zamenjuje čekove, ali koji je bez kamate i znatno brži i jednostavniji za upotrebu. Prateći savremene trendove, trgovci koji omogućavaju plaćanje na rate prepoznali su višestruke prednosti ovog servisa, koji je danas omogućen na preko 17.000 prodajnih mesta u Republici Srbiji. Dodatna prednost koju ova usluga ima ogleda se u tome što korisnici Dina kartica kupovinu na rate obavljaju bez dodatnih troškova, što nije slučaj sa inostranim kartičnim sistemima.
Drugi, takođe važan servis „Podigni dinare” je uspostavljen 2020. godine i omogućava korisnicima da uz kupovinu podignu i gotov novac na prodajnim mestima trgovaca koji su omogućili ovu uslugu, i to u iznosu do 5.000 dinara, bez dodatnih troškova ili naknada. Pored koristi za vlasnike Dina kartica, posebno onih koji žive u manje razvijenim područjima, gde mreža bankomata i ekspozitura banaka nije razvijena u obimu kao što je to slučaj u gradovima, ova usluga je važna i za trgovce, jer se isplatom gotovine potrošačima smanjuje iznos gotovine u blagajni, budući da se gotovina na taj način pretvara u novac na računu trgovca, čime trgovac ovaj deo pazara uplaćuje direktno na račun. Kao rezultat, skraćuje se vreme potrebno za upravljanje gotovinom i smanjuju povezani troškovi.
Banke izdaju specijalne kobrend kartice u saradnji s trgovcima, najčešće za posebne prilike, kao što je obeležavanje važnih događaja, ali i kao svojevrsne kartice lojalnosti koje korisnicima pružaju dodatne pogodnosti. Upravo zbog činjenice da je izdavanje kartica po specijalnim programima u DinaCard sistemu jednostavnije i jeftinije nego kod internacionalnih sistema, banke i trgovci opredeljuju se za specijalne programe u okviru DinaCard sistema. Prvi takav specijalni kobrend program je realizovan 2014. godine, a specijalne kobrend kartice u okviru DinaCard sistema ostvarivale su različite banke s kompanijom Aman, Frikom, AMSS, zdravstvenom ustanovom BelMedic, tržnim centrom „Ušće” i tržnim centrom „BIG”.
Uvođenjem navedenih servisa Narodna banka Srbije podstiče upotrebu nacionalne Dina kartice i kod građana i kod trgovaca, a kao rezultat napora ostvaruju se znatne uštede u odnosu na internacionalnie kartične sisteme, prvenstveno zbog toga što se novac naših građana zadržava u zemlji. Dina kartica se pozicionirala na tržištu, često kao prvi izbor banaka i korisnika koji su prepoznali prednosti nacionalnog kartičnog sistema – i zbog znatno nižih troškova obrade, i zbog servisa koji su dostupni korisnicima Dina kartica.
Po obračunima Narodne banke Srbije, u poslednjih pet godina domaći trgovci su uštedeli preko 300 miliona evra na osnovu niže trgovačke naknade zbog mera Narodne banke Srbije i povećanja učešća Dina kartica u nacionalnom prometu. Pored toga, ostvarena je ušteda na plaćanju tzv. scheme fee inostranim sistemima u iznosu preko 100 miliona evra.
Zahvaljujući savremenom pravnom okviru za pružanje platnih usluga i modernoj platnoj infrastrukturi, trend rasta broja transakcija platnim karticama nastavlja se iz godine u godinu. Narodna banka Srbije je razvojem DinaCard sistema nastojala da učini platne kartice pristupačnijim svim učesnicima, s posebnim ciljem smanjenja troškova prihvatanja platnih kartica trgovcima i povećanja broja prodajnih mesta na kojima je moguće platiti karticom. Kao odgovor na kontinuirani rad Narodna banke Srbije, trgovci su prepoznali pouzdanog i racionalnog partnera koji im, u poređenju sa internacionalnim kartičnim sistemima, omogućava najniže troškove.
Narodna banka Srbije od pružalaca platnih usluga prikuplja, u statističke svrhe, podatke u vezi s pružanjem platnih usluga i izdavanjem elektronskog novca i objavljuje ih na svojoj internet prezentaciji. Narodna banka Srbije ne prikuplja podatke o broju transakcija po brendovima – pojedinačno. Posmatrano za ukupno tržište platnih kartica, a na osnovu navedenih podataka, sve je veća upotreba bezgotovinskih plaćanja od strane korisnika platnih usluga i broj transakcija raste iz godine u godinu.
Prema prikupljenim podacima, u 2023. godini ostvaren je rast broja transakcija svim platnim karticama, za 21% u odnosu na 2022. godinu; u 2022. godini je ostvaren rast za 19% u odnosu na 2021. godinu, u kojoj je ostvaren rast za 22% u odnosu na 2020. godinu.
Sve navedeno je, između ostalog, i rezultat napora Narodne banke Srbije, kao institucije koja uređuje tržište platnih usluga u Republici Srbiji i vrši nadzor nad pružaocima platnih usluga, da utiče na povećanje prijema kartičnih plaćanja kod trgovaca. Širenje prihvatne mreže na tržištu (odnosno povećanje broja trgovaca koji će imati poslovni interes da prihvataju platne kartice) jedan je od ciljeva Narodne banke Srbije i, u skladu s tim, Narodna banka Srbije je sprovela i sprovodi brojne aktivnosti. Na inicijativu Narodne banke Srbije u junu 2018. godine donet je Zakon o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica kojim su međubankarske naknade snižene, što je za posledicu imalo sniženje trgovačke naknade za trgovce i povećanje broja prihvatnih mesta na fizičkim i internet prodajnim mestima. Kao rezultat Zakona i intenzivne komunikacije Narodne banke Srbije sa trgovcima na temu prava i pogodnosti koje im Zakon donosi, trgovačka naknada za prihvatanje kartica je s prosečnih 2,11% u trećem tromesečju 2018. godine snižena na prosečnih 1,02% na kraju 2023. godine. Na taj način trgovcima su znatno sniženi troškovi prihvatanja platnih kartica i stvoreni preduslovi da i oni trgovci koji nisu omogućili prihvatanje platnih kartica to urade. Po osnovu sniženja prosečne naplaćene trgovačke naknade, za period od pet godina, od 2019. do 2023. godine trgovci su ostvarili uštedu od preko 300 miliona evra. Takođe, prema podacima koje Narodna banka Srbije prikuplja od banaka, pre primene Zakona bilo je instalirano 79.486 POS terminala na prodajnim mestima trgovaca, dok na kraju 2023. godine broj instaliranih POS terminala iznosi 136.662. Snižavanje međubankarskih naknada pozitivno se odrazilo na pozicioniranje Dina kartica na tržištu – s obzirom na to da su troškovi i trgovačke naknade prema DinaCard sistemu najniže, Dina kartica postala je sve poželjnija iz ugla trgovaca, što je takođe uticalo na njeno sve veće korišćenje.
Kao odgovorna centralna banka, Narodna banka Srbije je i Zakonom želela da doprinese višem stepenu stabilnosti finansijskog sistema i zaštiti od sistemskog rizika. U trenutku donošenja Zakona 87% dinarskih kartičnih transakcija obrađivalo se u inostranim sistemima, nad kojima institucije Srbije, odnosno Narodna banka Srbije, nemaju nikakva nadzorna ovlašćenja. Ovu situaciju je bilo potrebno posmatrati iz ugla zakonske obaveze Narodne banke Srbije da obezbedi finansijsku stabilnost i poverenje u lokalnu valutu. Navedena obaveza ima za cilj da se umanje rizici koji postoje u vezi sa obradom platnih transakcija iniciranim platnim karticama u platnim sistemima u inostranstvu (da problemi u radu ovih sistema ili jednostrane odluke onemoguće obavljanje svakodnevnih plaćanja građana i privrede u Republici Srbiji). Navedene činjenice, zajedno s rastućim trendom upotrebe platnih kartica, uslovile su da Narodna banka Srbije preduzme korake za ostvarenje tih ciljeva.
S obzirom na to da inostrani kartični sistemi, iako im propisi to omogućavaju, nikada nisu registrovali svoje poslovanje u Republici Srbiji, a da svoje poslovanje vrše bez licenci i nadzora Narodne banke Srbije, posledično i ne plaćaju porez, navedeni uslov obrade transakcija u zemlji i dalje jedino ispunjava nacionalni kartični brend DinaCard. Rešenje je definisano tako da uz svaki tekući račun uz koji se izdaje platna kartica, banka ima obavezu da korisniku besplatno izda jednu Dina karticu. Dina kartica je danas moderna, praktična, cenovno efikasna kartica, u službi korisnika, banaka, trgovaca i tržišta u celini. Svaka treća transakcija na tržištu je izvršena Dina platnom karticom.
Odloženo plaćanje je omogućeno za Dina debitne kartice i ima sve prednosti plaćanja čekovima, ali je znatno brže i jednostavnije – nema čekanja na kasi i vremenski zahtevnog ispisivanja čekova, kao ni ograničenja potrošnje po čeku, a broj rata korisnik određuje sam pri kupovini. Dakle, korisnici mogu da koriste debitnu Dina platnu karticu i da i dalje imaju mogućnost plaćanja na rate, i to bez kamate, čime na raspolaganju imaju istu funkcionalnost koju su koristili prilikom plaćanja čekovima, ali uz daleko praktičniji, jednostavniji i savremeniji platni instrument. To je nešto što su i banke i trgovci prepoznali i zbog čega postoji veliki interes da takvu funkcionalnost pruže korisnicima.
Narodna banka Srbije je, prilikom koncipiranja ove funkcionalnosti, posebno vodila računa da kupovina na rate nema dodatnih troškova za korisnike. Kreditne kartice inostranih kartičnih sistema, koje imaju mogućnost kupovine na rate kod trgovaca koju su tu uslugu omogućili svojim korisnicima, za razliku od Dina debitne kartice, korisnicima generišu i dodatne troškove. Na primer, ukoliko korisnik izvrši transakciju na rate kreditnom karticom, u zavisnosti od banke koja je izdala tu karticu, imaće, pored troška kamate, i trošak obrade svake pojedinačne rate.
Dina karticu izdaju sve banke u Republici Srbiji koje posluju sa stanovništvom. Poslovna je odluka banaka članica DinaCard sistema koje će funkcionalnosti debitnih kartica omogućiti svojim korisnicima i da li će im ponuditi i Dina kreditnu karticu. Verujemo da će banke, osluškujući i prateći zahteve tržišta, odgovoriti potrebama svojih korisnika.
Kabinet guvernera
